Њ.Е. Амбасадор Гилани: ‘Билатерални односи Србије и Пакистана биће веома динамични’

Поводом Дана независности Исламске републике Пакистан, Геополитика.ру је разговарала са Амбасадором ИР Пакистан у Србији, Њ.Е. Сајдом Адилом Гиланијем. Геополитика.ру жели срећан Дан независности Амбасади ИР Пакистан у Србији и народу Пакистана.

Ваша Екселенцијо, Господине Гилани, хвала Вам на доброј вољи и времену за разговор за руски аналитички портал Геополитика.ру

Можемо почети са важном годишњицом – ове године Пакистан и Србија обележавају 70 година дипломатских односа. Делегација из Пакистана је у јулу посетила Србију, организовано је представљање пакистанске традиције и културе и производа из Пакистана. Да ли сте задовољни? Какви су Ваши утисци, да ли ће се сарадња развијати у пословном смеру, да ли ће бити сарадње у култури и образовању? Шта очекујете у наредном периоду?

Изложба Made in Pakistan у јулу је била веома успешна. Након ње је одржано мноштво састанака између пакистанских извозника и увозника из Србије. Састанак је одржан и у Привредној комори Србије и у другим Владиним канцеларијама у вези са развојем пословне сарадње. Потписан је и Меморандум о разумевању о трговини спортском опремом, између пакистанског произвођача Euro Sports Pvt Ltd и српске агенције за промоцију спорта Power House 381 Sports Agency. Даље, постигнут је и договор о снабдевању пакистанским мангом, урмама и киноом (посебна врста наранџе). Очекује се да након позитивног исхода ове изложбе дође и до значајног повећања обима трговине између две земље.

                                                            Фотографија: Друштво српско-пакистанског пријатељства

У Пакистану су недавно одржани парламентарни избори и званично почиње нова фаза политичког живота. Где је Балкан, а посебно Србија у спољнополитичком плану нове владе? Имајући у виду брзе промене ситуација и околности на међународном плану на многим нивоима, да ли постоји план да се поново размотре нека важна питања између две земље? Имајући у виду да се односи Србије и Пакистана побољшавају, да ли очекујете неке промене у пакистанској спољној политици у односу према Србији?

Очекује се да Господин Имран Кан, председавајући партије PTI (Pakistan Tehreek-e-Insaf), Пакистанког покрета за правду буде изабран за премијера 17. августа. Имран Кан је најавио отворена врата и пријатељску спољну политику, засновану на једнакости. Нова влада ће се залагати за добру управу, искреност и неће имати никакву толеранцију према корупцији. Односи са Србијом ће се сигурно побољшавати, очекује се потписивање многих других споразума између две земље. Нова влада ће имати проактиван став и политику према Србији. Пакистан је светски шампион у крикету, у формату такмичења Т20 – у мају смо спонзорисали српску крикет екипу, која је провела 15 дана у Лахору, на академији PCB Cricket Academy Lahore. Наш нови премијер, Имран Кан је жива легенда крикета, победио је на Светском првенству у крикету 1992. године. Мислим да ће се у време ове владе сарадња Србије и Пакистана побољшати у спорту и туризму, такође.

Визна либерализација између Пакистана и Србије је, такође, најава побољшане сарадње и поверења између две земље. Са друге стране, ради се о врло осетљивом питању, посебно овде у Европи (а, испада да су земље ЕУ још угроженије). Ово питање постаје све осетљивије у сваком смислу, поставља се и питање безбедности, посебно након тектонских промена на Блиском истоку, у последњих неколико година. Још од америчке окупације Авганистана, ратни коридори су се пресецали са хуманитарним, а ови за терористичким и криминалним. Како се ситуација погоршавала и на Блиском истоку и у Авганистану, били смо сведоци прилива великог броја расељених људи. То се наставило и током такозваног “Арапског пролећа”, које је режирано и изведено и у земљама Блиског истока и у земљама Северне Африке. Али, ситуација се променила од краја 2015. године, и од тада се стално мења – можда у неочекиваним правцима и са неочекиваним исходима. То указује да се стари оквири деловања у међународним односима (било да су у складу са међународним правом или не) руше и чини се да су добродошле неке новине у билатералним дипломатским односима. Да ли мислите да Србија и Пакистан могу представити неки нови оквир и приступ проблему избеглица и миграната? Тачније, да ли је могуће успоставити добар систем како би се лакше раздвојиле избеглице од рата и економски мигранти са једне старе, од оних који представљају, такозвано “оружје масовних миграција”? У ствари, јавна је тајна у читавој Европи да неке међународне НВО финансирају процесе измештања људи из различитих делова света. А са тим постоји и проблем у ЕУ. Да ли мислите да је могуће доћи до неког креативног решења и добро утемељеног начина за разликовање оних са, да кажемо добрим и нормалним људским намерама од оних који су у некаквој “плаћеничкој мисији”?

Споразум о визној либерализацији између Пакистана и Србије се налази у фази разматрања и одобравања и очекујемо да ће бити потписан ове године. Проблем избеглица и миграната постоји много дуго. Да, постоји разлика између избеглице и мигранта. Миграције су природни процеси и углавном се сматрају легалним, док се избеглиштво понекад сматра легалним, а понекад илегалним. Проблем илегалних избеглица је настао због корупције, а то је довело до невероватног броја нелегалних избеглица. Пакистан је донео строге законе како би се број нелегалних избеглица из Пакистана смањио – уведени су електронска лична карта и електронски пасош. Нелегалне избеглице немају такве документе и улазак у неку земљу им неће бити дозвољен. Те зато и визна либерализација може довести до туристичких посета из Пакистана, којих на годишњем нивоу може да буде и до 10 000 људи – то у будућности може бити добро за српску економију.

А ово нас доводи до другог важног, можда чак и важнијег питања. Да ли мислите да праве муслиманске земље треба да имају значајнију улогу како би помогле Западној Европи да се суочи са многим проблемима који се јављају у свакодневном животу и сукобу култура? Као што би било освешћивање људи о разлици између Ислама и муслимана (и Шиита и Сунита) од оних који су издајници Ислама и злоупотребљавају га како би унизили исламске вредности и да муслимане као људе представе на неки, не баш фини начин – можемо их звати исламисти или џихадисти – да ли на Западу постоји свест о овој разлици? На пример, објаснити разлику између правих џамија и оних које воде екстремисти, указати на неке знакове и симболе, које Европљани не знају или једноставно нису упознати са исламском симболиком. То би била легитимна мера – ако могу да постоје штампани и медијски водичи за већину становништва како би боље разумели такозвану “ЛГБТ мањину”, зашто не би постојали и водичи, за оне који не знају, да науче да разликују оне који желе мир, јер Ислам је мирољубива религија, од оних других, који једва чекају да праве хаос и злоупотребљавају Ислам.

Ислам јесте мирољубива религија. Захваљујући пропаганди, раширено је уверење да је већина терориста муслиманског порекла. А, ко је створио Муџахедине осамдесетих да се туку у Авганистану, ко је дао подршку Осами бин Ладену да од Муџахедина направи Ал Каиду, да им дотура оружје и муницију ? И, даље, ко је направио Даеш? (ИСИС) Стварање оваквих организација и њихово финансирање зарад сопствених скривених мотива је довело до појаве недавних таласа тероризма, које спроводе све ове споменуте организације. Свет треба да зна да Муслимани чине 24% светског становништва, а само 10% свих терористичких напада од седамдесетих година прошлог века, (наводно) су спровеле исламистичке групе. Овај број се повећао након 11. септембра, 2001., те је сада негде око 24%. Те, ако негде сретнете муслимана ових дана, много је мање вероватно да је та особа терориста, од било које друге која није муслиман.

Као пример, могу послужити и недавни парламентарни избори у Пакистану.  Фундаменталистичке политичке партије су претрпеле тежак пораз, а већина верских вођа из тих партија су изгубили место у парламенту. Политика либерализације је такође недавно започета и у Саудијској Арабији. Медији су дужни да играју позитивну улогу у уклањању религиозних мржњи, а онда ће све државе у свету моћи да поштују верско опредељење сваког грађанина и престала би дискриминација због лоичног верског избора.

Да се вратимо Авганистану – ако посматрамо ситуацију у Јужној Азији, чини се да је ситуација у Авганистану од највећег значаја за стратешку равнотежу у Јужној Азији. Шта мислите, да ли су могућ напредак и побољшање ситуације у Авганистану и како видите улогу Пакистана у овој ствари? Да ли је могуће да Пакистан и Авганистан сарађују у искорењивању тероризма и нелегалних послова у обе земље?

Да, Авганистан јесте од виталног значаја за светски мир. Рат у Авганистану, који су 1979. године подржале Сједињене државе и Саудијска Арабија су довеле до тога да у пакистану буде четири милиона избеглица из Авганистана. Од када се рат завршио у фебруару 1979. године, требало је да се избеглице врате назад у Авганистан, али нису, па и данас имамо преко 1,7 милиона избеглица у Пакистану.

Људи би требало да разумеју да, иако је прошло 16-17 година и иако су потрошили више од 800 милијарди долара, Сједињене државе и НАТО нису добили овај рат. Пакистан је чинио много у сузбијању тероризма током овог рата. Са друге стране, Војска Пакистана је поразила терористе у Пакистану у последње три године, што је довело до страдања више од педесет хиљада цивила, око осам хиљада припадника Војске Пакистана и до америчког економског губитка од отприлике сто милијарди долара. Постоји велика потреба да са разуме да ратови не решавају проблеме и неспоразуме међу државама.  Народима треба да се остави да сами управљају својим државама. Очекује се да ће пакистанска влада, на челу са Имраном Каном решити питања између Пакистана и Авганистана. А ово треба разумети тако да је Авганистан природни савезник Пакистана, налази се на континенту и користи пакистанске луке за своју трговину.

Поред Јужне Азије, примећујемо и неке важне промене у другим деловима Азије. Такође се повећава обим активности организација какве су БРИКС, ШОС, ЕАЕУ, Један појас-један пут. Све ове организације указују на могућности другачијих партнерстава и другачије засноване сарадње него до сада. А то значи и неке даље промене до којих ће довести нова геополитичка реалност. Да ли мислите да и ове организације могу утицати на миграције? Ако узмемо за пример Авганистан, одакле је отишао велики број људи зог рата и тероризма, а ситуација у земљи се стабилизује – ко ће тамо радити и ко ће да обнавља земљу? Народ најбоље познаје свој земљу и може је најбоље изградити. А ствар је у томе, да ли је могуће радити у оквиру свих ових постојећих организација и оних које тек настају, а залажу се за мулитполарни свет, сачувати обе земље ( и Пакистан и Авганистан), њихов суверенитет, народ и унапредити међусобне везе у сваком смислу? Да ли су ове новопонуђене платформе за практично деловање и добра основа за билатералну и мултилатералну сарадњу и координацију?

Као што сам рекао, Пакистан има преко 1,7 милиона авганистанских избеглица. Многи Авганистанци су се одселили у Сједињене државе и Европу. Г. Залмаи Калилзад, амерички амбасадор у Авганистану од 2003. до 2005. године, је авганистански имигрант у Сједињене државе. Радио је као доцент за политичке науке на Школи за међународне и јавне послове Универзитета Колумбија. За то време, он је блиско сарађивао са Збигњевом Бжежинским, архитектом операције Cycloneto, у време Картерове администрације, која је била подршка муџахединима у опирању совјетској инвазији на Авганистан. Мислим да, када се Авганистан стабилизује, у свету неће бити великог прилива избеглица из Авганистана. У последњих 40 година, милиони Авганистанаца су се раселили широм света, а чланови њихових породица добијају држављанства на легалан начин. У ствари смиривање ситуације у Авганистану ће довести и до повратка Авганистанаца из иностранства, да раде и помажу својој земљи.

Имајући у виду пројекте и планове, који би били следећи кораци у развоју пакистанско-српских односа? Побољшана је и комуникација између Пакистана и Русије. То ствара плодно тле за даљу мултилатералну сарадњу. Да ли је реално сагледавати ствари на овај начин? (имајући у виду да се Русија веома ефикасно обрачунала са тероризмом у Сирији, разумно би било претпоставити да може помоћи и Пакистану и развоју пакистанско-српских односа у делу спречавања ширења терористичких мрежа, како је то Запад дозволио. То би и визну либерализацију учинило кориснијом и за Србију и за Пакистан, а ниво међународне контроле кретања могућих пробисвета, који су измештени из њихових терористичких упоришта и сада изигравају избеглице био би бољи).

Билатерални односи између Србије и Пакистана ће бити веома динамични са доласком Имрана Кана на чело пакистанске владе. Сви билатерални споразуми између Југославије и Пакистана ће поново бити размотрени и потписани. Извоз и увоз ће се повећавати. Туризам ће такође ући у нову фазу развоја. Пакистан ће пријатељски подржати даље напоре Србије да реши питање  Косова и Метохије. Пакистан спроводи контролу тероризма врло успешно, а то искуство и професионално деловање смо спремни да поделимо са Русијом, Србијом, Сједињеним државама и свим осталим земљама које се боре против тероризма.

И, последње питање, који је Ваш омиљени део Србије који сте посетили?

Београд је мој омиљени део Србије, можда због његове историје и зато што је омиљени копнени пут између Истока и Запада.