Криза Европе

Данас многи људи говоре о кризи Европе. Али, смисао овог термина се мења, у зависности од тачке гледишта и становишта говорника. Стога бих поразмислио о томе шта криза Европе може да буде.

Пре свега, криза Европе је повезана са такозваним европским вредностима. Шта су европске вредности? На ово питање није једноставно одговорити. Европске вредности су слобода, секуларизам, laissez-faire за класичне либерале, традиционална породица, хришћанство, национална држава за конзервативце, ЛГБТ права, порнографија, и тако даље, за друге. Најзначајнији податак у таквој дискусији је да постоји мноштво појмова који су европске вредности и Европа као таква. Међутим, једна ствар је очигледна - у овом тренутку, Европа није хришћанска.

Или тачније: доминантна идеологија у Западном свету није хришћанство, већ либерализам, који је толико непријатељски расположен према традиционалним вредностима, било да су оне муслиманске или хришћанске или неке друге.

Доминантна либерална идеологија се заснива на индивидуализму, веровању да постоји огроман број различитих стилова живота и морала, који су једнако вредни и да постоји рационални консензус о томе да је либерални поглед на свет најбољи могући за све и за сваки народ и културу. То су корени савременог западног политичког и културног империјализма. Либерална идеологија је универзалистичка и повезана је са рационалистичким идеалима европског просветитељства. Бог и Хришћанство су замењени новом секуларном "религијом", традиционалне структуре, вредности и значења почела су да се распадају. Резултати ових процеса су јасни - распад друштва, атомизам, порицање заједничког морала, принципа и циљева и општа дезоријентација појединаца, који су се изгубили у хаотичном свету. Људи су изгубили свој дом. Они су, наједном, свесни да не постоји ништа што би могло повезати чланове њиховог друштва. Из тога настају осећања несигурности, анксиозности, фрустрације и агресије. Европским народима је потребан морал и добро, који ће огромна већина припадника различитих народа делити. Европске вредности нису ништа вечно. Европске вредности су оно што људи верују да би требало да буду. И то је питање борбе, борбе за изгубљене вредности, борбе за ново лице Европе без либерализма.

Постоји и други аспект кризе Европе у погледу демократије и управљања. Многи људи говоре о кризи демократије на Западу, али мислим да греше. То је зато што је ово криза либералне демократије, а демократије уопште. А, то је велика разлика.

Сада људи не могу слободно да одлучују о основним и суштинским проблемима, њима је једино дозвољено да учествују у свакодневном политичком животу који је ограничен либералним принципима и законима. Наводно, људи имају слободу говора, али су у исто време кажњавани за своја мишљења. Наводно се гарантују једнаке могућности, а, у ствари, само они који прихватају преовлађујући идеолошки дискурс могу на њих и рачунати. Постало је уобичајено је да се људи отпуштају због уверења или политичких активности.

Укратко, ускоро ће бити могуће рећи да уместо слободе и демократије имамо меку верзију тираније либералне идеологије, разних мањина, невладиних организација и неизабраних и нелегитимним елита.

Чини се да се демократски принципи сматрају одговарајућим на Западу и не постоји ниједан разлог зашто их одбити. Али их је неопходно трансформисати, преформулисати, да би поново демократија била реална, функционална и легитимна. Постоје неке тенденције које су позитивне - на пример, у Мађарској. Мађарски премијер Виктор Орбан говори отворено о нелибералној демократији, суверенитету, традиционалним хришћанским вредностима, националним интересима, као и о праву народа да бирају свој начин живота и своје владе у складу са својом традицијом и менталитетом. Зато Европска унија и напада Мађарску. У савременим либерално-демократским системима, народи немају готово никакву моћ да спроводе своје интересе.  Истовремено, законодавци су под притиском многих невладиних организација и интересних група и принуђени су да изгласавају прописе ЕУ или других наднационалних организација. Поред тога, моћ права судова је у порасту и зове се јуристократија.

Очигледно је да је суверенитет посрнуо и да је стварна моћ у рукама неизабраних елита, које немају никакву одговорност пред народима.

У Чешкој, законодавцима није дозвољено да донесе законе који би били у супротности са такозваним материјалним језгром устава, другим речима, не могу да промене либерални карактер демократије, јер нису овлашћени за то. Наводно је народ суверен, дакле само је народ овлашћен да промени систем. Међутим, у стварности, народ не може да гласа за оне партије или појединце који су против либерално-демократског система, јер су те партије и појединци прогањани.

Глобалне елите су успеле у ширењу њихове либералне идеологије. Али, многи људи, не само на Западу (него у читавом свету), су свесни негативних последица ове идеологије и да ће број противника овој идеологији бити у порасту. Уверен сам да либералну демократију мора заменити стварна демократија у Европи, која ће омогућити људима да слободно изаберу свој начин живота и политички систем. Али, то није довољно. Сваки народ за себе треба да пронађе и прихвати свој заједничк морал, дефинише своје заједничке вредности и циљеве. Либерални индивидуализам и његове перверзне вредности се морају зауставити. Онда ће криза бити превазиђена. Искрено, не знам да ли ће оживљавање Европе испасти добро, али знам једну ствар: европски народи ће бити дефинитивно разбијени без заједничких моралних и других заједничких вредности. И верујем да јак и здрав морал није замислив без Бога.