Зашто је Турска на мети терориста?

Увече, 10. децембра, после фудбалске утакмице у округу Бешикташ (Истанбул, Турска), на мети бомбашког напада су били турски полицајци који су напуштали стадион. Према речима Министра унутрашњих послова, две бомбе су експлодирале у низу, прво је била аутомобил-бомба, а друго бомбаш-самоубица. На жалост, 38 људи је убијено, од којих је 30 полицајаца, а 155 полицајаца и грађана је рањено. Најављен је дан жалост, а курдски сепаратистички покрет ПКК је преузео одговорност за бомбашки напад.  Турски председник Реџеп Тајип Ердоган је изјавио да је био на путу да полети у Казахстан у званичну посету, како би преговарао о билатералним односима и могућем чланству Турске у Шангајској организацији за сарадњу - тако да је време бомбардовања било смишљено.

Ова, 2016. година је врло болна година и прекретница за Турску. Иако се Турска бори против ПКК од 1984. године, по први пут, ПКК као мете бира цивиле у великим градовима, Истанбулу и Анкари, помоћу самоубилачких бомбашких напада и аутомобила-бомби. Током 2016. године, у турским градовима се догодило 12 бомбашких напада у којима је страдали 317људи, а стотине других су рањене. Даеш и ПКК равноправно деле одговорност за бомбашке нападе. Истанбул је ове године пет пута био мета, а Анкара три пута. Први Даешов самоубилачки бомбашки напад догодио се 6. јануара 2015. године, а напади су достигли врхунац током 2016. године, откад је Турска на мети Даеша у Сирији. Узгред, пропали покушај војног удара, који су извели ФЕТО  терористи (терористи Фетулаха Гилена, прим.ур.) уз помоћ Сједињених држава је однео 240 живота – овај напад се сматра америчким нападом преко њихових заступника.

Да би се разумели разлози зашто је Турска стална мета терористичких група, требало би књига да се напише. У наставку ћу само поменути недавна дешавања, која су се догодила углавном прошле недеље и оставићу на процену читаоцима:

• Прошлог месеца  је Парламент ЕУ предложио замрзавање преговора о чланству Турске. Ердоган је одговорио да је Шангајска организација за сарадњу (ШОС) боља опција од ЕУ, зато што се ниједна земља у организацији не меша у унутрашње послове земаља чланица, и зато што је визија ШОС заједничка добит, а не једнострана наметања. Турска ће 2017. године председавати Клубом за енергетику ШОС и биће прва држава, која није из ШОС, а која ће председавати Клубом.
• Након покушаја државног удара, Председник Ердоган је посетио Русију, Белорусију, Пакистан и Узбекистан. Он је требало да полети у Казахстан, када се догодио последњи бомбашки напад. Током посете он је гласно изјавио да Евроазија расте и да је будућност Турске у сарадњи са евроазијским земљама.
• Ових дана портфолио инвестиције ЕУ и Сједињених држава напуштају турско тржиште новца, а западне рејтинг компаније су смањиле рејтинг Турске. Амерички долар је скочио за 21% од покушаја пуча, 15. јула. Недавну економску флуктуацију Турци виде као економски напад на националну економију. Одговор Турака, на Ердоганову иницијативу био је покретање кампање за де-доларизацију. Домаћинства, предузећа и владине институције су рачуне у америчким доларима замениле за рачуне у локалној валути са циљем очувања турске лире.
• Поред тога, Турска је понудила Русији, Кини и Ирану важне трговинске партнере из Турске, да тргују у локалним валутама уместо у америчким доларима. Стратфор, познат као сенка ЦИА је 8. децембра објавио чланак и истакао да, ако друге земље попут Турске бирају да не користе амерички долар у међународној трговини, цео систем може да се измени у корист де-доларизације. Нема сумње да амерички долар губи титулу резервне валуте. Америчка хегемонија је озбиљно уздрмана.
• Турске специјалне снаге и умерени противници су блокирали Ал-Баб и то ће окончати сан Јединица народне одбране да успоставе курдски коридор у северној Сирији. Турска јасно рекла да је следећа мета Манбиџ, који је тренутно под контролом курдских Јединица народне одбране.
• Владајућа партија (АК партија) и противничка, Партија народног покрета, заједно су предложиле уставни амандман, којим се предвиђа промена турског политичког система са парламентарног на председнички. У политичкој историји Турске се показало да колиционе владе не раде добро, па ће уставни амандман Турској омогућити стабилније и јаче политичко тле.
• Прошле недеље је турски Премијер Бинали Јилдирим посетио Русију да продужи приближавање између Турске и Русије. У међувремену, Ердоган је ратификовао споразум Турски ток, према коме ће руски природни гас ићи директно у Турску.
• Недавно истраживање, које је спровела истраживачка фирма А & Г, а објављено је 11. децембра, истиче интересантне резултате о јавном мнењу. Иако је Турска чланица НАТО, 83% Турака не сматра Сједињене државе савезником, док 61% не сматрају ЕУ савезником. Са друге стране, 66% сматра да је Русија прва земља са којом би Турска требало да се зближи.

Читаве ове године, Турску заједно и опасно циљају и ПКК и Даеш и ФЕТО терористичка организација. Учесталост и озбиљност напада се повећавају, па се и пребацивање Турске из западног у евроазијски блок убрзава. 

Због терористичких напада турски народ плаћа веома високу цену, али мора се знати и разумети да турско политичко руководство и јавност заједно имају воље да се супротставе тероризму и економским нападима – ти напади не ослабљују, него јачају национално јединство како би се наставило са независном националном и међународном политиком. Као народ који је укорењен у степама централне Азије и који се више од хиљаду године борио против Запада, дакле навикао на тешкоће и спољне претње, нити Сједињене државе, нити наметања ЕУ могу да блокирају турске судбину. Турска ће се сâма преусмерити ка великој Евроазији и појачати сарадњу са својим словенским, арапским и персијским суседима у смислу политике, економије и културе и допринети поновном рађању велике евроазијске цивилизације.