Нови израелски закон о борби против тероризма у кибер простору

Амерички стручњак за нове иницијативе Тел Авива.

Израелски парламент је 15. јуна усвојио нови закон о борби против тероризма. Према извештају Министарства правде, закон ће обезбедити "ефикасније механизме за борбу против савремених претњи od тероризма криминалистичким службама, укључујући и додатне системе провере и уравнотежавања, неопходне за заштиту од неоправданих кршења људских права". Према Елени Чачко из Lawfare закон у многим областима ревидира и проширује израелско законодавство. Измене укључују одредбе о коришћењу Интернета и друштвених мрежа у терористичке сврхе. Терористичким активностима посвећена је велика пажња на Интернету и из тих разлога нови израелски закон је важан да би се смањила опасност од тероризма у кибер простору.

Политичари желе да упозоре и спрече коришћење кибер простора за терористичку пропаганду, регрутовање, радикализацију, подстицање на насиље, прикупљање средстава и наношење штете људима или имовини. Данас је страх од терористичких кибер напада, који су узрок губитка живота, уништавања имовине или оштећења критичне инфраструктуре, премашио почетни потенцијал терориста. Међутим, терористи користе Интернет и друштвене мреже за остале непријатељске акције, укључујући и регрутовање присталица. Искуство Израела у борби против тероризма у кибер простору одражава те трендове.

Иако су акције у кибер простору против Израела биле повезане са терористима, ове акције ипак нису довеле до разорних или фаталних последица, које су традиционално повезане са тероризмом. Израелски нови закон не предвиђа кривичну одговорност за директно чињење кибертерористичких напада. Према закону, критеријум за "терористичкиг чин" представља извршење кривичног дела из политичких, верских, националистичких или идеолошких разлога, у циљу изазивања страха и панике у друштву и стварања поделе у влади. Терористички напади или претње морају створити могућност за наношење тешких повреда људи или личне слободе; озбиљно нарушавање јавне безбедности или здравља; озбиљне штете на имовини или верским објектима; или озбиљна оштећења инфраструктуре, система или служби за примарне потребе. Ова дефиниција терористичког акта обухвата, како кибер-нападе тако и уобичајене активности.

Израел разматра и употребу кибер простора за хушкање, подршку и хваљење насиља из политичких и верских разлога, међу којима је и такозвана "Фејсбук Интифада" о нападима Палестинаца на Израелце. У извештају "Квартета за Блиски исток" (Уједињене нације, Европска унија, Русија и Сједињене државе) за 2016. годину, говори се о "захуктавању подстицања на насиље путем друштвених мрежа" и да су "ХАМАС и друге радикалне групе одговорне за најочигледније и најзаступљеније облике подстицања" путем друштвених медија "величајући тероризам и отворено позивајући на насиље против Јевреја, укључујући издавање упутства како да се изврше напади."

У Сједињеним државама, у јулу, чланови породица неких од жртава таквих напада су поднели тужбу, тврдећи да Фејсбук пружа материјалну подршку терористима. Према Бенџамину Уитсу и Зое Бедел из Lawfare, подносиоци тужби описују "повратне информације на друштвеним мрежама" у којој "ХАМАС дистрибуира видео снимке, цртане филмове и друге публикације, позивајући на акцију, отпор и насиље; корисници шире ову поруку; и када неко следи тај позив, ХАМАС хвали његове акције, охрабрујући друге да следе исти пример".

Нови закон проширује израелски кривични закон против подстицања на тероризам и предвиђа одговорност за "демонстрацију солидарности са терористичком организацијом или подршку терористичког акта". Овим одредбама нарочито је узето у обзир спровођење Интернет активности за подршку и подстицање терористичких аката против Израела и његових грађана. Нови закон предвиђа кривичне санкције за понашање, релевантно за терористичке акције у кибер простору, укључујући:

• Јавну демонстрацију солидарности са терористичком организацијом;
• Учествовање у активностима које могу довести до терористичког акта, врбовање особа за терористичке организације или учествовање у вежбама које спроводе терористичке организације;
• Објављивање директног подстицања на извршење терористичког акта;
• Објављивање порука које хвале или подржавају терористички акт.

Према новом закону, појединци и групе које координишу ове радње могу бити проглашене "терористичком организацијом". Ова дефиниција се односи и на друге злочине који могу бити извршени помоћу рачунарских средстава, укључујући чланове терористичких организација или појединце који пружају услуге таквој организацији.
Као што је навела Елена Чачко у свом посту на Lawfare, нови закон представља "низ акција, које, на основу изјава, могу бити класификоване као терористички акт". На тај начин, закон је у центру спора о утицају продужених казнено-правних мера против позивања на тероризам, на слободу изражавања. Критика укључује жалбе да закон крши слободу говора, без довољних основа и гаранције за то, и не решава проблем коришћења друштвених мрежа за подстицање насиља против Палестинаца - проблем који је такође наведен у извештају Квартета.

Као и бирократска борба против кибер тероризма, тако и усвајање новог закона показује како се општа паника пред лицем тероризма проширила чак и на кибер простор. Закон ће ступити на снагу 1. новембра. Према томе, како ће га Израел применити у пракси, биће могуће да се процени ефикасност, правичност и поштовање људских права према новом закону.