Национална држава и мултиполарни свет

Једна од најзначајнијих одредница Теорије мултиполарности се односи на националну државу. Суверенитет ове структуре је већ доведен у питање у време идеолошке подршке неком од блокова (у “Хладном рату”), а у време глобализације ово питање захтева још појашњавања. И теоретичари глобализације говоре о потпуном исцрпљивању “национланих држава” и њиховог неопходног пребацивања у “Светску владу” (Ф. Фукујама, раније) или говоре о веровању да националне државе још увек нису извршиле своју мисију, те зато морају да наставе да постоје још неко дуже време, а циљ је да што боље припреме своје грађане за интеграцију у “Глобално друштво”. (Ф. Фукујама, касније).

Теорија мултиполарности показује да су националне државе еуроцентрични, механички феномен, а на ширем плану су и “глобалне” чак и у раним фазама (идеја индивидуализма, грађанство као норматив, припрема терена за “друштво грађана”, а самим тим и за “глобално друштво”). Чињеница да је садашњи свет подељен на територије националних држава је последица колонијализма, империјализма и пројекција западног модела на читаво човечанство. Те стога национална држава у себи не садржи неку самодовољност, која одговара Теорији мултиполарности. Теза о очувању националних држава, у смислу конструкције мултиполарног светског поретка је једино важна у случају да, у прагматичном смислу, може да омета глобализацију (али не и да јој доприноси) и ако у себи крије сложенију и значајнију друштвену стварност. На крају крајева, многе политичке организације (посебно у Трећем свету) су националне државе само у номиналном смислу, а практично су то разни облици традиционланог друштва са много сложенијим системима идентитета.

У том смислу, став бранилаца Мултиполарног света је потпуно супротан од оног који заступају глобалисти: ако национална држава утиче на хомогенизацију друштва и помаже у атомизацији грађана, другим речима, спроводи темељну и стварну модернизацију и “вестернизацију”, таква национална држава нема никакву вредност, јер је она пуко средство глобализације. Национална држава није очувана на достојан начин и она нема никаквог смисла са тачке гледишта мултуполарности.

Али, ако национална држава постоји као спољна подршка другом друштвеном систему – посебној и уникатној цивилизацији, религији, итд – треба јој дати подршку и чувати је док остварује своју еволуцију ка складнијој структури, у оквиру друштвеног плурализма, а у духу Теорије мултиполарности. Став глобалиста се директно супротставља свему овоме: они позивају на потпуно напуштање идеје националне државе  као спољне подршке нечему традиционалном (као што су Кина, Русија, Иран, итд.), а са друге стране, позивају на јачање националних држава у којима су прозападни режими – Јужна Кореја, Грузија и државе Западне Европе.