Идеја Православне геополитике (трећи део)

Православну глобалну политичку теорију и идеологију, односно ново светско политичко и економско уређење, представљамо у облику радног нацрта темељног документа за оснивање Глобалне заједнице људи, под називом: Повеља о удруживању људскога рада и материјалних потенцијала свих људи, народа и држава света, у циљу солидарног задовољавања основних потреба и заједничких интереса свих становника света, у оквиру Глобалне заједнице људи.

Прво: Корисници од стране Бога-Творца дарованих животних добара на планети Земљи, су сви људи који је насељавају. Субјект одлучивања о својим правима и обавезама на Земљи је слободан боголики човек, који се својим рођењем најпре удружује у суверене државе, а преко ових и у Глобалну заједницу људи. Глобална демократија је владајући облик политичког система у Глобалној заједници људи, и то како за оснивање, организацију и рад Глобалне заједнице људи, тако и за сва права и обавезе суверених држава и њених грађана поводом чланства у Заједници. Сва права по овој повељи човек стиче моментом рођења, а право на рођење моментом зачећа. Субјект удруживања у Глобалну заједницу људи је слободан човек, изнад кога се, у свим световима, налази само Бог, Појам Који на свим језицима народа овога света значи: Љубав, Живот, Истина и Правда, Милост и Савршеност. У Глобалну заједницу људи ( даље: Заједница ), поједина суверена држава ступа након референдума, на коме је већина од укупног броја њених становника увојила предметну Повељу. Заједница је основана у моменту када већина становника овога света, на националним референдумима, усвоји текст предметне Повеље. Глобална заједница људи је конституисана, када на својој првој конститутивној седници Координациони одбор Заједнице (даље: КОО Заједнице),прогласи да је предметна Повеља усвојена, да су у КОО Глобалне заједнице људи делегирани представници свих чланица Заједнице, када КОО Заједнице између својих чланова изабере колективно Председништво и Председника Председништва, који је уједно  и Председник Заједнице, са правима да је заступа и представља.
 
Друго: Циљ оснивања Заједнице је заједничко и солидарно планирање и остваривање основних потреба и заједничких интереса свих људи овога света, а без икаквог изузетка везаног за било какву посебност људи или облика њиховог удруживања. Као основне потребе човека сматрају се: исповедање вере којој припада без икаквих ограничења, исхрана и питка вода, облачење, станбено питање, основно и професионално образовање, брак и стварање потомства, здравље, информисање, транспорт, као и остале потребе, које као основне буду одређене предметном Повељом или Развојним планом Заједнице. Као заједнички интереси људи на Земљи утврђују се сва питања изградње кадрова и развоја материјалних потенцијала  у појединој држави ради задовољавања основних потреба и осталих заједничких интереса људи по овој Повељи, питања заштите породице и свих облика помагања породици и деци, еколошка питања, питања светског и локалног мира, сигурности и заштите живота човека, питања коришћења светских мора и водених путева, заштите свих осталих Богом створених облика живота на Земљи, енергетска питања, питања развоја транспорта како на Земљи тако и у Васиони, питања заједничког коришћења Васионе за потребе људи, питања развоја и одржавања светског поретка успостављеног предметном Повељом, питања солидарног реаговања свих људи и њихових облика удруживања на све претње миру у свету и на сва угрожавања живота и здравља људи у свету, сва остала питања од заједничког интереса свих људи света, која као таква буду одређена изменама и допунама предметне Повеље или Развојним планом Заједнице. Задовољавање појединих потреба и заједничких интереса људи  планира се петогодишњим Развојним плановима појединих позиција потреба, а оперативни задаци предвиђају се детаљним Годишњим плановима. Нацрт петогодишњих Развојних планова, за сваку поједину позицију потреба и интереса, утврђују ресорне глобалне комисије, а интегрални предлог планова потврђује КОО Заједнице. Развојни планови Заједнице усвајају се на националним референдумима, а поједини план је усвојен када за њега гласа већина од укупног броја становника света. Детаљне годишње планове усваја КОО Заједнице, а на предлог ресорних глобалних комисија. Код доношења Развојних планова Заједнице, обавезно је максимално могуће коришћење обновљивих извора енергије, сировина и материјала за задовољавање основних потреба као и потреба које проистичу из заједничких интереса људи.

Треће: За извршавање свог дела обавеза код задовољавања основних потреба и заједничких интереса становника света по овој Повељи, поједине државе, у складу са планским документима Заједнице, удружују планирани рад кадрова и планирана материјална средства у свим потребним појавним облицима. Обавезе појединих држава планирају се у складу са њиховим кадровским и материјалним могућностима. Тако, нпр. обалне земље Африке, које у моменту планирања развоја, поседују само примарну морску сол, кокос и производе од њега, нека неискоришћена рудна богатства, морске плаже, улов и прераду рибе и морских плодова, ипак планирају задовољавање свих основних потреба свога становништва и заједничких интереса људи овога света. Сва више преко Заједнице добијена средства, у облику изграђених станбених јединица и за задовољавање осталих основних потреба становништва, обрачуната по Глобалним стандардима, мерилима и критеријумима Заједнице, конкретна земља покрива из својих укупних природних, производно-технолошких и кадровских потенцијала, којима располаже, али и којима ће, према Светском развојном плану, у будућности располагати, а што је одређено авансирање плаћања будућих производа и услуга.

Четврто: У погледу овом Повељом утврђених основних потреба људи и њихових заједничких интереса, као и у погледу усвојених планских докумената Заједнице, све суверене државе овога света сматрају се чланицама једне федеративне државе посебног типа, са овом Повељом утврђеним атрибутима државности. Остала питања живота људи на Земљи, изван утврђних овом Повељом и Развојним плановима Заједнице, спадају у искључиву надлежност суверених држава овога света, и уређују се у складу са правним документима сваке конкретне државе.

Пето: Генерална Скупштина Уједињених Нација, организације основане Повељом ОУН од 1945.г., мења свој статус и надлежности, у складу са процесним и прелазним одредбама предметне Повеље, и постаје привремени орган координације оснивања Заједнице, чији је задатак да утврди предлог предметне Повеље и достави је надлежним националним телима ради организовања референдума и усвајања.
Савет Безбедности УН мења свој статус и надлежности, и постаје прво привремено колективно Председништво Заједнице, где Председник Председништва представља и заступа Заједницу у поступку њеног оснивања. Сва тела УН мењају свој статус и надлежности, и постају привремене ресорне комисије за планирање и координацију извршења појединих основних потреба и заједничких интереса становника света по овој Повељи. НАТО пакт, допуњен оружаним снагама осталих чланица колективног Председништва КОО Заједнице, заједно са свим безбедностним телима појединих чланица Заједнице, која делују глобално, постаје Светска оружана и безбедностна формација, за заштиту мира и поретка у свету, заснованог на одредбама ове Повеље.

Шесто: Полазећи од миленијумске неизрециве упорности, труда и напора, те безбројних војних настојања и покушаја Западних земаља овога света да завладају читавим светом, и да свету наметну свој “вредностни” систем, са једне стране, као и од неописивих напора, током читаве античке и касније историје, да својом “културом”, “просвећеношћу” и “прогресом”, одн. својим људским разумом и научно-техничким “развојем”, овде на земљи, за себе изграде РАЈ, све чланице Заједнице сагласне су, да код задовољавања основних потреба људи и код реализације заједничких интереса по овој Повељи, сви Западни “просвећени” народи, организовани и у Заједници заступљени по свом нахођењу, ИМАЈУ ПОСЕБАН И ПРИВИЛЕГОВАНИ положај. Привилегије Запада из предходног става искључиво су економско-материјалне природе, и не могу се ширити на друга питања и подручја из ове Повеље. У следећих сто година од дана ступања ове Повеље на снагу, Западне државе, економско-привредним механизмима, изграђеним у складу са овом Повељом, у односу на све друге чланице Заједнице задржаће, свуда где то објективно буде могуће, у погледу стандарда живота својих поданика једнаку просечну дистанцу, која постоји на дан усвајања ове Повеље. Задовољавање увећане “дистанце стандарда живота “ у корист Запада по овој Повељи, могуће је искључиво из обновљивих извора енергије, сировина и материјала.

Седмо: Ова повеља усвојена је, када њену садржину прихвати већина од укупног броја људи на Земљи, на националним референдумима. Рок трајања Повеље је сто година од дана њеног усвајања, након чега, уколико није отказана по поступку за њено усвајање, наставља да важи. Прве измене и допуне одредаба ове повеље, осим става о трајању привилегија Запада из последњег става шестог одељка Повеље са трајањем од сто година, могу бити усвојене након истека 5 година од њеног усвајања. Поступак усвајања ове Повеље спровешће привремено Председништво КОО Заједнице ( данас СБ УН ), након што Генерална Скупштина УН, на својој последњој редовној седници, усвоји предлог ове Повеље.

Из текста Повеље јасно проистиче, да организовање Глобалне Заједнице људи подразумева укидање политике такозване глобализације и свих појавних облика деловања Западне идеологије постлиберализма, и увођење глобалне демократије, новог политичког и економског уређења, заснованог на постављању боголиког човека у положај врховне вредности на Земљи.

Нови глобални систем укида доминантан положај сва три, у овом раду више пута поменута идола историјске епохе мамонизма и вандализма - развилих се као последица пада човека и његовог “ хроничног” богоодступништва, са себељубивом гордошћу и егоизмом као последицама пада - и подређује их солидарном задовољавању основних потреба и заједничких интереса свих људи на Земљи.

Додатно, и мерама стимулисања деловања свих изворних вера на Земљи, а посебно Ислама и Хиндуизма те осталих Источних религија, који су “природни” савезници Православља ( ко у ово не верује нека пажљиво прочита “ Изнад Истока и Запада “ Св. Златоустог Владике Николаја Српског, а посебно 7. поглавље ове “библије” Православне “геополитике” ), као и “златним телетом” из последљег става 6. одељка нацрта Повеље, ново глобално уређење снажно дестимулише развој, раст и деструктивно деловање патолошких страсти себељубивог егоизма те охолости и гордости. Ово, опет, страст охоле гордости на Западу, развиле се током тзв. глобализације до ратног степена хистеричног фанатизма, може одмах вратити “ у нормалу”, попут исуканог мача враћеног у корице.

Изградњом система, где ће се све основне потребе и заједнички интереси људи овога света, применом принципа пуне солидарности и једнакости, остваривати на глобалном нивоу, док ће се посебни национални односи и потребе људи реализовати унутар суверених држава на националном нивоу, уз све остале материјалне и процесне норме присутне у Повељи, гарантује миран и стабилан суживот свих људи на Планети, који са вером и оптимизмом за себе и своје потомке могу гледати у будућност.

Глобална демократија, као облик новог светског политичког и економског уређења, је идеологија произашла из непристрасне и ничим оптерећене ОБЈЕКТИВНЕ анализе ужасне духовне и материјалне стварности овога света. Толико ужасне, да се у 21. веку опасно приближила самом дну “ада”.

Стална Православна загледаност у једини прави Пут, у савршену Истину, и у узвишен, врлински и реалан Живот  узрок је ОБЈЕКТИВНОСТИ анализе и Православне “неутралности” према свему земном, одн. неоптерећености било каквим интересима или потребама, осим потребе по физичком спасењу човека и људске заједнице ради спасавања људских душа, и свестраног бољитка  боголиког човека.

Узрок је и чињенице да је управо Православљу пошло за руком да у стању општег безнађа и очајања широм света ( присетите се наслова прилога г. Кјезе! ), изнедри нову глобалну идеологију, која као “лампа пуна уља” уноси трачак светлости у мркли мрак “долине плача”, где су миленијумима уназад “угасили светло и почели да се туку”, и туку се без паузе све до данас.

Ако је мила браћо и сестре и од нас људи - много је! Зато идеологија Глобалне демократије омогућује и буквално гарантује изход из фаталне позиције у коме се човечанство у 21. столећу нашло. Она отвара перспективу овом изгубљеном и палом човечанству да након миленијумског лутања превазиђе вандализам и из епохе вандализације пређе у еру мирног, цивилизованог, уређивања свих спорних питања међу људима, народима и њиховим удружењима - у епоху цивилизације! Или, другим речима, са применом теорије Глобалне демократије у пракси, престала би епоха варварства и започела би епоха човекове цивилизације.

Нека се не усуђује нико са “просвећеног” Запада да противречи како они тамо већ одавно живе у “ веома успелој цивилизацији”!
Ево шта о тој и таквој “цивилизацији” каже Св. Господов “Геополитичар”: “ Одпадање Запада од Христа означава враћање Запада у паганство, али не у индијско паганство,  жалостиво и примирено са судбином, него у њихово западно паганство, крвожедно и развратно, без духа и без савести. Све ово, на делу и у стварности, налази се пред нашим погледом.“

Да, “све ово, на делу и у стварности“, налазило се пред погледом Господовог Светог Брата, који је и сам осетио “цивилизовано гостопримство“ Дахауа! Али данас се, деценијама касније, налази и пред нашим очима, у облику геноцида којег припремају, и то не само Руса, Срба и Јевреја као у 2. св. рату, него и 90% човечанства, како би и коначно остварили своје вечито богоодступничко и богоборно, патолошко, самољубиво, егоистично и охоло начело: “ све само за мене “, а применом свог такође вечитог методолошког средства: “ Покори и опљачкај “!               

Син Божји и Спаситељ Исус Христос, није само Глава Цркве Његове, Која није од овога света. Он је Глава и свега створеног света, који без Њега “не може да чини ништа“; разуме се, ништа добро, конструктивно, човеку заиста корисно и спасавајуће,

Зато је човеков пут у бољу будућност, а без Христоса, немогућ! Без Христове Благодати немогуће је победити колосално зло у нама и свуда око нас, које безбожну човекову заједницу упорно вуче ка самоистребљењу и ми, већ на измаку снага и буквално висимо изнад бездана.

Разуме се, човек има слободну вољу и може да изабере пут грешних страсти и последично сигурне смрти. Али, Христос, Који Је Пут, Истина и Живот рекао је: “Даде ми се свака власт и на небу и на земљи” ( Мт. 28,18 ). Божје је небо, и Божја је земља - поучавају нас Оци Цркве Православне.
А безбожни “просветитељи” и елита пагана - “просвећених здраворазумаца”, у сталном рату са Богом, међу собом, и са целим светом, изградише још овде на земљи земаљски ад, са тенденцијом да читав овај свет, у догледно време, “преселе”  у подземни.

Хоће ли животињски инстикт самоодржања, “љубав” ових антрополошких мутанта према ближњима, коју данас можемо наћи још само “у траговима” и “златно теле “, бити довољни да са пута у ад скрену на пут живота: врате исукани мач у корице и барем неко дуже време примире дивљање грешних страсти?!

Од како је Запад по први пут био уцртан у географске карте па све до данас, он се налази по влашћу господара зла демона: он недвоумно живи у систему демонократије, а најмање некакве демократије: одатле дивљање страсти, неизмерни егоизам и непрестана агресија. Хоће ли Запад, (попут Ниневљана), проплакати и покајати се - за узалудно миленијумско проливање крви и океане суза исплаканих због његове злобе? Хоће ли пасти ничице пред  Христосом како би, кајући се, разумели одакле долазе и којим путем треба путовати? Не, сигурно неће!

Па зашто онда ви Хришћани уопште пишете? - сасвим сигурно следи овакво питање. “...ако они ућуте, камење ће повикати “ одговорио је Господ, приликом уласка у Јерусалим, фарисејима који су захтевали да запрети Својим ученицима, који су Га гласно славили. “ И кад се приближи, угледа град (данас је то овај безбожан свет - прим. бБ) и заплака за њим...Јер ће доћи дани на тебе, и окружиће те непријатељи твоји... и разбиће тебе и децу твоју у теби, и неће оставити у теби камена на камену, зато што ниси познао време у коме си похођен.” ( Лука,19, 39-44 ).

Значи, нема места никаквом “оптимизму”, када је у питању Јеванђелско Пророчанство Христово за овај свет; а оно се ево већ два миленијума остварује са астрономском тачношћу. Али, још није наступило време Великих катастрофа и страдања. Можда још увек постоји “ резерва “ времена, коју  неки Православни Свети молитвеник за свет, којих по манастирима и пустињама у свакој генерацији има, може од Господа измолити. Нека молитвама Православних Светих и што више нас грешника Христових дода по зрнце онога чиме, милошћу и помоћу Господовом располаже, и може се догодити чудо! И ако се захваљујући томе барем само једна вечна душа спаси, а то се може догодити и многима јер је Господ наш Човекољубац, паднимо ничице пред Господом, и прославимо милост Његову!

Нека сви Православни овога света, мало стадо Христово, по молитвама Светог Златоустог Владике Николаја Српског и Свеправославног, издигну и стално држе свој дух “ Изнад Истока и Запада “, и нека свакодневно просвећују једне да се крсте а друге да се покају - “мачем” Православне “ геополитике”: Православни целог света - молите Бога за свет! Амин. Слава и хвала Господу за све!
 

На Православном Балкану, на дан св. Прор. Наума 2017.г.