Цена мира не сме да буде издаја

Александар Дугин (1962), руски мислилац, езотерик, политиколог, геополитичар, идеолог неоевроазијства, аутор је низа књига из веома различитих области, које су превођене на светске језике. Дугин је све утицајнији и на Западу. Његови коментари се преносе и проучавају с дужном пажњом. Дугин је мислилац који интригира, и противнике и опоненте, све оне који се с њим не слажу или га оспоравају.

овод за овај разговор је претња ратом у Украјини и на Косову, као и нагло продубљивање кризе унутар Европске уније и у самим Сједињеним Америчким Државама. Да ли је сада могуће отварање трећег фронта, оног на Балкану, поред два већ постојећа – украјинског и сиријског? Налази ли се Европа на рубу грађанског рата? Да ли је, најзад, могућ и реалан сценарио нуклеарног конфликта војних суперсила, трећег светског рата, у коме не би било ни победника ни поражених, о чему је недавно говорио председник Руске Федерације Владимир Путин?

После низа провокација,Украјина је прогласила ратно стање. Нападнута је поново и Доњецка Народна Република, у Азовском мору је дошло је до сукоба украјинске војске с руским снагама… Да ли је могућ рат Русије и Украјине и ко такав рат заправо прижељкује и планира?

Русија није заинтересована за рат. Мислим да је садашњу ескалацију у потпуности покренуо Порошенко, који жели да некако побољша свој имиџ пред предстојеће изборе. Његов рејтинг је веома низак. Зато покушава да уведе ратне законе, како би радикализовао ситуацију. Мислим да Трамп не би подржао Порошенка, али су неки кругови на Западу, који покушавају да наставе антируску стратегију, обећали Порошенку одређену помоћ. Сигурно је да ће било какав стварни сукоб с Русијом коштати Украјину нових територија, али Порошенка и његове господаре на Западу за то није брига. Ако успеју да још више дискредитују Русију, они ће лако жртвовати друге делове Украјине. Сакашвили је платио деловима Грузије. Порошенко то може учинити и са осталим деловима Источне Украјине. Али започињање стварног рата може сачувати његову власт. Русија ће покушати да то избегне по сваку цену.

* Како ће се наредних месеци, према вашем мишљењу, развијати ситуација у бившој Украјини?

Све сада зависи од једне ствари: да ли ће Запад, или неке озбиљне снаге на Западу, помоћи Порошенку или ће од њега дићи руке. Без неке врсте гаранција од стране НАТО-а, Порошенко не може да започне прави рат. Али уколико га не започне, то ће још више нарушити његов имиџ. То значи да је самог себе довео у веома непријатну ситуацију. Он је егзистенцијално заинтересован за рат – то је услов његовог политичког опстанка. Иначе ће бити поражен.

* Да ли је могућ сценарио „реинтеграције“ побуњених руских република у Украјини, по рецепту који Кијеву предлажу власти у Загребу - рецепту хрватске „Олује“, којом је прогнано и масакрирано српско становништво у Хрватској?

С Путином у Кремљу, то је потпуно немогуће. Без Путина све је могуће. Руска помоћ републикама Донбаса је довољна да спречи било какво решење засновано на сили. Тако да Украјинци могу да сањају о таквом решењу, али то је једноставно немогуће.

* Паралелно с тим, заоштравају се односи Београда и привремених власти у Приштини. Провокације, укључујући и акције специјалних снага из Приштине, постале су свакодневне. Шта уопште може да уради Београд?

За Вучића постоји само једно решење: да предложи Путину да се Србија придружи Евроазијском савезу. Ако Путин то прихвати, Косово ће постати руска главобоља, а ако не, Вучић може рећи Србима да је учинио све што је могао, али да су га издали Руси, и онда остаје само једна солуција – прихватити губитак Косова и придружити се Европској унији. Али без понуде за спасавање ситуације уз руску помоћ нема решења. И са читавом Европом и НАТО-ом на страни Албанаца на Косову, ништа код Срба не може бити завршено. Све се то већ десило с другим деловима Велике Србије… То је трагична ситуација… Али Вучић треба да то покуша. Иначе је и он осуђен на пропаст.

* Данас постоје два отворена фронта: у Сирији и Украјини. Да ли је могуће отварање и трећег фронта, на Балкану? Поготову после догађаја у Црној Гори, на Косову и у Македонији - можда ускоро и нове кризе у Босни.

То је могуће. Али Русија сада није у ситуацији да буде увучена у то. Унутрашњи проблеми у Русији расту. Путин је окружен шестом колоном – прозападним либералима који су скоро потпуно уништили економију и социјалну политику. Путин није спреман да отвори трећи фронт. Он ће покушати да га избегне по сваку цену. Слажем се да је ситуација све тежа и тежа. Ако се нешто догоди, теоријски ће уследити реакција Русије. Савремена Русија није Русија Јељцина. Ипак, Путин ће интервенисати само у екстремној ситуацији. Запад је данас много слабији него 1990-их. Очигледно је да је пропао глобализам и да постоји растућа подела између држава чланица НАТО-а. Дакле, ако се нешто деси – у Македонији или Босни – резултати могу бити непредвидљиви. Трећи фронт може бити отворен и без Руса, али то је сувише опасно. Народ Донбаса је одлучио да иде даље, али није успео да у довољној мери добије руску подршку. Тако да нико не може манипулисати с Путином: он одлучује – често на прави начин, понекад чини грешке (као у Украјини), али једно је сигурно: нико га не може натерати да ради оно што не жели.

* Европска унија је у дубокој кризи. ЕУ више не представља привлачан модел. За Србију постоји и додатни услов: признање независног Косова. Инсистирање владе у Београду на европским интеграцијама, под таквим околностима, постаје апсурдно. Да ли очекујете заокрет у политици Београда?

Окретање од ЕУ, као што је, на пример, учинила Турска, може да буде сасвим логичан потез. Али Србија је у веома тешком стању, после толико великих трагедија из 1990-их и огромних губитака… Дакле, мислим да су Срби сада паралисани. То објашњава зашто Вучић и Срби настављају да говоре о ЕУ. То је нека врста гроги стања, као у боксу – након тешког ударца боксер губи способност да размишља, да се оријентише, да делује. И било је толико разочарања у напорима да се створи патриотска алтернатива… Можда ће раст популизма у Европи, коме ће једног дана поћи за руком да сруши садашњу ЕУ, помоћи Србима да се пробуде. То је трагична ситуација…

* У току је права побуна у Француској. Немачка је, у најмању руку, у дубокој политичкој кризи. Каква будућност, према вашем мишљењу, очекује ЕУ?

Волео бих да се Европска унија сачува суштинском реформом, како би била створена конзервативна Европска империја, независна од САД, заснована на континенталној геополитици и француско-немачко-италијанско-шпанској алијанси. Али то је нека врста сна који је потпуно срушен на испиту стварности. Садашња европска елита не може учинити ништа. Она је потпуно обузета радикалним либерализмом и зато умире. С том елитом умире и ЕУ. То не обећава срећну будућност – највероватније ћемо гледати повратак старог европског национализма, који може испровоцирати нови грађански рат у Европи. Европа је на рубу пропасти. И потпуна одговорност за то лежи на либералима, глобалистима, на особама као што су Сорош, Макрон или Меркелова.

* Протести „Жутих прслука“ у Француској, за многе неочекивано, ескалирали су. Да ли је у питању „народ“, „нова француска револуција“ или манипулација француским незадовољством?

У питању је народ (народна побуна), а не манипулација. Европа (Француска) јесте на ивици грађанског рата. Мислим да би требало озбиљно размишљати о постлибералној ери, јер ће глобалисти пружати отпор до самог краја, али пре тога ће започети свој „план Б“ – грађански рат у Европи. Треба да будемо спремни на то, како бисмо избегли рат и обезбедили мир.

* Нагло се продубљују и политичке поделе у самим Сједињеним Државама.

Да. Тамо такође веома лако може започети грађански рат. Трамп је покушао да га спречи, али он је лимитиран општим стањем у друштву. Његова изборна кампања била је бриљантна, али он тешко може да испуни сва обећања. Обећао је да ће зауставити војне интервенције, да ће успоставити мир с Русијом, усредсредити се на унутрашње проблеме, али је касније заузео нешто блажу позицију атлантистичке геополитике, на линији неокона… Веровао сам у Трампа и разочарао сам се.
Али он је ипак бољи него она луда крвава вештица која отворено презире свој народ називајући их „јадницима“ (deplorables)… Дакле, унутрашњи конфликт у САД је сасвим могућ.

* Управо радите на свом, можда капиталном делу, под насловом „Ноомахија“. У њему сте посветили посебну пажњу словенском и српском Логосу. Можете ли рећи нешто више о томе?

Већ сам објавио два тома о источноевропској цивилизацији, а део тога је посвећен српском Логосу. Открио сам да су Срби у суштини ратници. То је наслеђе Беле Србије и древне историје – изгледа да је сарматски фактор у томе одиграо важну улогу. Али Срби су се населили у региону Балкана, где је давно пре доласка првих Индоевропљана преовладавао древни матријархат – цивилизација Велике мајке – њене остатке налазимо у Лепенском Виру, Винчи и тако даље. Дакле, ту је и скривени утицај Логоса Кибеле у српској традицији.
Мислим да су Косовска битка и епски избор краља Лазара кључ за српски идентитет: Србин је онај који претпоставља славну смрт за православну веру и српску отаџбину било каквом богатству и даровима непријатеља. Дакле, мислим да Срби нису само народ… Ви Срби сте нека врста мистичне заједнице, црква краља Лазара посвећена Косову, као вечни пример оданости, воље, достојанства и посебне врсте чисто српске светости… Све то сам покушао да истражим у „Ноомахији“ посвећеној Словенима и балканској цивилизацији као таквој.
Такође сам открио да је погрешно представљати Балкан као периферију Европе. У извесном смислу, то је колевка европског сељаштва, а европско сељаштво је заслужно за многе кључне елементе европског идентитета… Тако да бих био срећан ако би ове моје нове књиге биле преведене на српски језик, као и остале које су већ објављене у мојој вољеној земљи.

* Председник Руске Федерације Владимир Путин је недавно изрекао застрашујуће упозорење: ако САД нападну Русију нуклеарним оружјем, доћи ће до међусобног уништења. Али неки ће у томе отићи у рај као мученици, а неки ће напросто издахнути, јер неће имати времена ни да се покају. Да ли сада стојимо на рубу трећег светског рата?

Истраживање људске историје нас учи да је рат УВЕК могућ. Дакле, никад не реци никад. Морамо то прихватити као реалност. Када озбиљно прихватимо могућност рата, ми се с пуном одговорношћу трудимо да га избегнемо. Али цена мира никад не би требало да буде издаја. То је завет краља Лазара. Путин је само упозорио Запад да ће се Руси борити до смрти уколико Запад покуша да нас изазове. Тако је увек било у нашој историји. И то ће се поновити ако је неопходно. Боље је да се Путинове речи озбиљно схвате. То је руски начин живљења и умирања. Не провоцирај нас, или ћеш се покајати. И Путин је изрекао тачно оно што сви ми Руси мислимо.

(Печат / Борис Над)