Одвијање људске историје, догађање људског живота има, дакле, облик драме. Улоге су подељене. Један глуми оца нације, а против њега устаје борац против неправде. Ту су и дисиденти, лакеји, издајници, среброљупци, частохлепни... A где је у свему томе мислилац?
Ниче је и сâм знао да његова „најдубља мисао“ остаје загонетка. Утолико мање смемо претпостављати да ту загонетку можемо решити. Нејасност те последње мисли западне метафизике не треба да нас заведе да је избегавамо
Држава која у економском добу одустане од тога да сама тачно спозна економске односе и да њима управља, мора себе да прогласи неутралном у односу на политичка питања и одлуке, па се тиме одриче претензије да влада
У Миту о пећини, испричаном у Платоновој Држави, затвореник пећине илузија бежи и упознаје праву стварност спољашњег света и небеса изнад, само да би схватио да мора да се врати да би просветлио људе, своје ближње — уз ризик туге, па чак и смрти.
Упуштајући се у директну конфронтацију са Западом током СВО (Специјална војна операција Русије у Украјини, прим), иако сам Запад учествује кроз своју украјинску прокси структуру, која се не може назвати „земљом“, Русија је принуђена да брани свој суверенитет на свим нивоима. Што се тиче војне, економске и формалне политике, то је сасвим очигледно, али Запад је много више од политичко-војно-економске структуре: он је цивилизација са фундаменталним програмским кодом.
Шта може спасити свет од масовне глупости и дехуманизације?
©2023
