При преласку са филозофије на психологију, уочава се појава идентичних тенденција, и оне у најновијим школама психологије преузимају много опаснији аспект, јер уместо да задрже облик обичних теоретских постулата, употребљене су за практичну примену веома узнемирујућег карактера; из угла ове студије су „најрепрезентативније“ оне које су груписане под општим називом „психоанализа“.
Ниче је и сâм знао да његова „најдубља мисао“ остаје загонетка. Утолико мање смемо претпостављати да ту загонетку можемо решити. Нејасност те последње мисли западне метафизике не треба да нас заведе да је избегавамо
Псеудонаука модерног доба је почела искључивањем три од четири узрока по Аристотелу. Само један, causa efficiens (узрок кретања) је задржан.
Веза цивилизационе структуре са једном од стихија као водећом – Копном или Морем – представља осовину концепције Карла Шмита и њену најјачу и најупечатљивију страну. Притом је важно истаћи да се ту не ради просто о апстрактној примени сакралне теорије четири елемента на културноисторијску анализу, него о издвајању темељне историјске (а не само природне) двојности двеју стихија – Копна и Мора, Земље и Воде, с тим што та двојност постаје заиста историјски чинилац тек онда када је људско друштво постаје свесно и почне интелектуално да је доживљава.
У Миту о пећини, испричаном у Платоновој Држави, затвореник пећине илузија бежи и упознаје праву стварност спољашњег света и небеса изнад, само да би схватио да мора да се врати да би просветлио људе, своје ближње — уз ризик туге, па чак и смрти.
Да би се спречило оно што се данас дешава са вештачком интелигенцијом, требало је ићи у другом правцу, барем триста година. А да би се то сада схватило, мора се ићи тим путем, само у супротном смеру.
Сваке године о празнику Светог оца Саве Српског гледамо и слушамо небројене академије, приредбе и друге догађаје посвећене лику и дјелу овог највећег српског сина.
Сâма суштина наше хришћанске вјере јесте у поновном «упознавању» са Богом. Нашег праоца Адама Бог је створио као круну цијеле своје творевине. Он га је створио «по свом образу и подобију» (Пост 1, 26), а то значи да га је створио Себи сличним.
Ако се решимо небеске димензије, онда имамо човека. А, ако се решимо земаљске димензије, имамо Бога. А, у јунацима се пресецају небо и земља. На почетку је само људско биће (неко земаљско биће), онда иду Грци, па Бог.
©2023
