Руско културно наслеђе у Србији: Mатеријално културно наслеђе (2)

У складу са договором са Центром Руског географског друштва у Србији, преносимо делове из лексикона «Руско културно наслеђе у Србији».

Руска спомен-црква – капела
(43°47’28.21”N; 19°32’15.87”E)
Јатарице, Мокра Гора, Чајетина

Позната и као спомен-капела Андреј Првозвани. Посвећена је руским и италијанским градитељима, аустроугарским заробљеницима страдалим 1916. на прузи Вардиште–Ужице. Деоницу током окупације Србије планирају аустроугарски инжињери, на челу са Хугом Кајнцлом. Проблеми при изградњи кулминирају децембра 1916. код масива Шарган, где се копао најдужи тунел, испод брда Будим. Долази до обрушавања тунелског окна, када гине око 200 принудних радника, махом руских заробљеника. Званична истрага о несрећи није вођена, а у близини су пронађени и сачувани поједини материјални трагови, можда и спискови радника учесника у изградњи. После I св. рата, усвајањем новог пројекта, радови су извођени током 1919–’25, уз значајан допринос Руса који су после грађанског рата као емигранти дошли у Србију и КСХС. Пре подизања цркве брвнаре место је било обележено мањом спомен-плочом на којој је била наведена година несреће. Освештана је 8.10.2011. уз благослов патријарха РПЦ Кирила и епископа жичког Хризостома.

Храм Св. Александра Невског
(44°49’13.67”N; 20°27’58.07”E)
Дорћол, Београд

Налази се у Цара Душана 63б, између улица: Жоржа Клемансоа, Доситејеве, Скендербегове и Цара Душана. Претечу има у покретној војничкој руској цркви (Шатор цркви) Св. кнезa Александрa Невског из 1876. и скромног првобитног Храма истог имена, у ближем окружењу. Припреме за подизање цркве почеле су 1891. али на другој локацији, од које се одустало због непогодних природних услова за градњу. Темељ је освећен 12.5.1912. од стране београдског митрополита Димитрија (патријарх СПЦ 1920–’30), у присуству престолонаследника Александра Карађорђевића, великог дародавца. Пројекaт је урадила архиктекта Јелисавета Начић, у српско-византијском стилу са наглашеним елементима Моравске школе. Градња је, после неколико месеци, прекинута због Балканских и I св. рата. Због дугог застоја у изградњи (15 година) првобитни пројекат је 1926. прерађен од архитеката Пере Ј. Поповића и Василија Михајловича Андросова. Темељна реконструкција постојећих изграђених структура и наставак изградње одвија се 1927–’29, када је црква грађевински завршена. Током 1930. добија мермерни иконостас са троновима за краља и архијереје, масивна врата и полијелеј, првобитно намењене цркви Св. Ђорђа на Опленцу. Цркву је осветио Патријарх СПЦ Варнава 23.11.1930. у присуству краља Александра I Карађорђевића. Иконе на иконостасу су урађене 1930. у атељеу Бориса Сељанка. Фасада храма је украшена декоративном пластиком и орнаментима од вештачког камена (репродукције најлепших украса средњовековних српских верских објеката). У јужној певници је мермерна спомен-пло ча посвећена руском императору Николају II и руским добровољцима у саставу Моравске армије (Први српско-турски рат). На фасади изнад главног улаза у храм је мозаик икона патрона храма. Поседује слику (уље на платну, 146×78 cm) са ликом Св. Александра Невског, дело пољског сликара Јана Матејке, настала око 1890. Поклоњенаје краљу Александру од маршала Пилсудског, председника Републике Пољске. На северној спољној страни храма од 1968. налази се мермерна спомен-плоча у знак сећања на последице нацистичког бомбардовања Београда 6. априла 1941, када је у непосредној близини храма (склоништу и околним улицама) страдао велики број људи. Њих 242 је било сахрањено у масовној гробници, у великом кратеру од авионске бомбе, у порти Цркве. Слава храма је Пренос моштију Св. Александра Невског.

Храм Св. Јована Богослова
(44°54’19.73”N; 21°25’32.62”E)
Трг руских кадета, Бела Црква

Познат и као Руска црква у Белој Цркви. Налази се на северном ободу градског насеља, у улици Првог октобра, 45 или на Тргу руских кадета, бб. Локација се често назива и Руски парк (раније Трг ослобођења). Насеље је током треће деценије 20. века постало једно од најзначајнијих центара војног (Кадетски корпус) и цивилног школства (Девојачки институт), али и верског живота руске емиграције у КСХС (седиште једне од осам црквених општина под јурисдикцијом Синода РПЦ у Сремским Карловцима). Црквена служба је до изградње храма обављана на неколико места – у изнајмљеном простору Румунске ПЦ и покретним храмовима руских школских институција. Временом је постало неопходно обезбедити наменски верски објекат. Подигнут је 1930-31. године на општинском земљишту које је даровано руској заједници. Освештан је 9.10.1932, на дан патрона, од стране епископа Теофана Курског уз присуство руских и српских свештеника, званица и гостију. Средства за изградњу је обезбедио јеромонах Јован Шаховски (световно кнез Дмитриј Шаховски) личним прилогом и ангажовањем на обезбеђивању других донација. Урађен је по пројекту архитекте Александра Шевцова. Објекат површине 150 квадратних метара је изграђен у класичном руском црквеном стилу са три кубета (једно веће и два мања). Специфичност парцеле на коме је црква саграђена и изграђеност околног простора предодредили су изглед, функционалност и репрезентативност овог објекта. Eнтеријер је опремљен иконостасом, покретним иконама и бројним реликвијама. Иконостас је рад Петра Савченка, а осликао га је пуковник и професор ликовне културе Иван Павлович Трофимов. У цркви се чувају честица Часног крста, честица ризе Пресвете Богородице и многобројне вредне иконе, међу којима се издвајају оне, руских иконописаца донете из Руске Империје. Од 1954. године, налази се под јурисдикцијом СПЦ.

Храм Свете Тројице у Београду
(44°48’38.61”N; 20°28’10.34”E)
Ташмајдан, Београд

Храм РПЦ Подворja Московске патриjаршиjе у Београду. Познат је и као Руска црква у Београду. Налази се на северозападном ободу централног градског парка Ташмајдан (Таковска 4), источно од цркве Св. Марка. Подигнут је крајем 1924. године, а освештан 04.1.1925., као грађевински скроман и привремен објекат у непосредној близини места на коме је већ била уобичајена црквена служба и организована црквена општина Руса у Београду. Организовани парохијско-црквени живот Руса у КСХС почео је оснивањем Руске црквене општине у Београду (септембра 1920) под руководством старешине Петра Беловидова. Изграђен је прилозима руских емиграната, Београђана, краљевске породице, председника владе Николе Пашића (поклонио звоно) и државе. Намењена је Русима који су се након грађанског рата нашли у Београду. До 1944. представља један од најзначајнијих центара Руске заграничне цркве. У темеље храма je положен грумен земље, као највећа светиња донета из Руске Империје. Пројекат је урадио арх. Валериј Сташевски у духу руског црквеног градитељства. Фреске су дело барона Николе Мајендорфа, а иконостас кнеза Михаила Сергејевича Путјатина. По сопственој жељи, од 1929. године, овде почивају посмртни остаци генерала Петра Николајевича Врангела, истакнутог команданта Беле армије током грађанског рата у РИ. Црква је поседовала богату ризницу верских реликвија (иконе и ћивоти) и застава. Током 1944., значајан део ових вредности, нарочито ратне заставе (Наполеона и Турске), враћен је у совјетску Русију. Током НАТО-бомбардовања зграде телевизије Србије (1999.), храм је озбиљно оштећен. Храм су посећивали и у њему службу држали многобројни патријарси РПЦ (Алексеј I, Пимен, Алексеј II и Кирил) и СПЦ (Димитрије, Варнава, Гаврило, Викентије, Герман, Павле и Иринеј). Од 2012. године, чува део шала Св. мученика царевића Алексеја Романова.