Говор Александра Дугина на 24. Светском руском народном сабору

На отварању овогодишњег, 24. Светски руског народног сабора, чија је тема „Православље и мир у 21. веку“, говорили су људи од великог значаја за Русију: духовне вође, политичари, филозофи и државници. Сви су указали на значај стварања државне идеологије зарад очувања руске државности.

Његова Светост, Патријарх Московски и Све Русије, Кирил је говорио о опасностима глобализам, који «организује процесе спајања и уједначавања путем слабљења и прекида дубоких духовних веза између људи, између Бога и човека.»

«Глобализација не чини свет уједињенијим. Спољашње уједначавање животних стилова у различитим деловима света праћено је отуђењем људи једних од других, распадом заједница и породица и пандемијом усамљености», рекао је Предстојатељ Руске православне цркве током говора на пленарној седници.

Први заменик Шефа Председничке администрације, Сергеј Киријенко, прочитао је поруку Владимира Путина учесницима Савета. Председник је позвао на очување наших духовних вредности, а споменуо је и очвршћивање друштва, јер ће нам то, ипак, помоћи да остваримо све наше стратешке циљеве и да се одупремо спољним притисцима.

Министар образовања, Сергеј Кравцов је приметио да живимо у критичном историјском тренутку  и улазимо у нову еру буђења морала.

Следи говор Александра Дугина, који се, такође, обратио Савету:

Часни Оци, браћо и сестре,

Ми смо, наравно, у веома стварном рату. Овај рат није само рат војски, људи, ово је и духовни рат. Ово је веома важно. Можемо да кажемо да: примећујемо јоризонталне сукобе – наша војска против наших противника, ми против НАТО пакта (наравно да ово није рат против Украјине, то није ни потребно рећи). Али, постоје и друга димензија овог рата – вертикална. Ово је рат Небеса против Пакла. Ово је рат архангелске војске. Ово је рат Војске Аранђела Михаила против ђавола. Ова вертикална димезија је идеолошка, у царству идеја. Ради се о Царству духа у коме се овај рат одвија и Царство духа је његова суштина. И наш Председник је у свом говору од 30. септембра говорио о сатанској природи Западне цивилизације. И не ради се о метафори.

Данас је Свети Патријарх у свом дивном излагању нежно наговестио фигуру која стоји на другој страни, која дефинише, инспирише, организује наше непријатеље. Та фигура је веома блиска: ми не знамо време, нико не зна, чак ни Син Човечији не зна последња времена. Али, можемо знати по знаковима, можемо видети колико су близу.

У том смислу, веома је важно то, што нам се супротставља идеја. Запад је идеологија. Либерализам, глобализам, секуларизам и постхуманизам су идеологија. Ово јесте царство идеја, а не царство материје, тела и технологије. А, изнад свега, све то је апсолутна лаж: то је превртање правих размера ума, идеја, верских темеља. Зато се две идеје, две војске (јер су анђели духови и умови) данас сударају: анђели и демони. Украјина је само бојно поље. Са једне стране, ми смо Света Русија, како је рекао и Његова Светост Патријарх, а са друге стране се суочавамо са апсолутним глобалним историјским злом. Дакле, све чешће говоримо о Армагедону, последњим временима и Апокалипси. Све се ово догађа пред нашим очима. Учествујемо у финалној (можда претпоследњој – нико не зна) и веома важној борби. Без духовне, идеолошке, интелектуалне димензије не можемо да победимо.

И овде бих желео да скренем пажњу на једну веома важну ствар: секуларизам, о коме је говорио Његова Светост Патријарх. Чињеница је да нам је непријатељ дошао пре него што се открио у лику ЛГБТ, трансхуманизма – те отворено сатанске анти-људске цивилизације, са којом смо данас у рату. Једном раније је секуларизам долазио као неутралан. Рекао је: оставимо Небо, оставимо Бога у име човека, у име земље. И многи су му веровали.

Авероес је имао идеју о две истине: теологија је грађена на једној истини, а проучавање света, људског друштва, природе на другој, аутономној истини. Тада су се и појавили секуларизам и хуманизам, па се говорило „далеко је вечност, живимо у времену“. И постепено, док смо живели у времену, само у људским материјалним бригама, покушавајући да уредимо свет по либералним, комунистичким или националистичким принципима, ми смо се све дубље и више удаљавали од Бога. Нисмо тонули у хоризонт: тонули смо испод хоризонта. Ишли смо ка понорима пакла. Ако не са Богом, онда са ђаволом. А ево шта каже Јеванђеље: ваше „да“ мора бити „да“, ваше „не“ мора бити „не“. Лаодикијску цркву Господ укорава зато што је млака - нити хладна, нити врућа. Ово је мешавина под којом су хуманизам, секуларизам, глобализација, економски напредак, удобност и капитализам дошли у наш свет. Рекли су: Бог нам не смета, само да се препустимо овоземаљским стварима. И испоставило се да, када смо били одвучени од Бога, ми се не бавимо зовоемаљским стварима, већ подземним стварима.

Немогуће је стајати на овој хоризонталној равни. А ову раван, против које се данас боримо, немогуће је победити без помоћи Божије. Без потврђивања ове вертикалне, духовне, небеске, хришћанске, дубоке, анђеоске димензије бића – без тога не можемо победити. Чини нам се да супротстављамо нормалност патологији – али, никада нећемо победити, ако се не залажемо за Истину, пуноћу Хришћанског учења, верска учења других традиционалних вероисповести, ако се не залажемо за Божанску вертикалу. Ово је најважнија ствар. Сходно томе, наука, политика, устав и идеологија морају бити засновани на овој вертикали. Наука, ако није заснована на Христу, на Истини, на моралу, бива ђаволска. Ништа неутрално не постоји. Одвија се борба између Раја и Пакла. А, ми смо Света Русија, како каже Његова Светост Патријарх у својој посланици, лепим речима, у молитви коју изговарамо. Ми смо Света Русија. Али, да ли смо ми неки свеци? Погледајте себе, нас. Ако нисмо за Свету Русију и ако не кренемо ка Светости, нећемо успети.