Руско културно наслеђе у Србији: Нематеријално културно наслеђе (3)

У складу са договором са Центром Руског географског друштва у Србији, преносимо делове из лексикона «Руско културно наслеђе у Србији».

Прва руско-српска девојачка Гимназија у Великој Кикинди
Кикинда

Ради од 1921. до 1931. године у Државној згради бивше женске грађанске школе у Великој Кикинди (Јакшићева, 2; данас Светозара Милетића, 16). Број ученица се кретао од 350 до 500, а интернат у њеном саставу је био капацитета 180 корисника. При школи, емигранти су отворили руски храм Светих првоучитеља Ћирила и Методија. Када је 1931. године гимназија премештена из Велике Кикинде у Нови Бечеј, тада је у исељеној згради отворено склониште Друштва руског Црвеног Крста за престаре и неспособне за рад. То је фактички била болница за око 110 корисника, који су већином били тешки хронични болесници и радно неспособни.

Дани руске салате у Панчеву
Гастрономска манифестација

Друштво српско-руског пријатељства «Доситеј Обрадовић» из Панчева, од 2012. године  организује гастрономску манифестацију, Дани руске салате. Одржава се током фебруара. Руска салата је специфична по томе што се у разним земљама спрема на различите начине, а рецепти се често разликују и од куће до куће. Руси ову салату називају Оливије, по француском кувару, који је и измислио. Међутим, њихов рецепт се разликује од оригинала. Француски кувар Лусијен Оливије је 1860. водио чувени ресторан „Ермитаж” у Москви, када је смислио рецепт за салату која је убрзо стекла интернационалну славу. Оливије је користио месо тетреба, јаребице, телећи језик, рачиће и црну икру. Савремени руски рецепт ове салате има следеће састојке: кувани кромпир, шаргарепу, качкаваљ, крупни кикирики, зелени грашак, јаја, корен целера, црни лук, кувану пилетину, јабуку са тиквицама (посољену, побиберену и премазану сенфом) и мајонез.

Одбор Друштва за културну сарадњу Србије са СССР-ом
Суботица (1945–49. године)

Основан је 26.8.1945. године, избором управе Друштва на оснивачкој седници одржаној у Градској кући. Седиште друштва је било у Аљабиновој улици 1 (данас Димитрија Туцовића). Рад се одвијао кроз следеће секције: руски језик и књижевност, право и друштвене науке, музика, техника и архитектура и секција за предавања и културне манифестације. У просторијама Друштва покренут је бесплатни курс руског језика за почетнике. Задатак Одбора је био одређен статутом Друштва за културну сарадњу Југославије са СССР-ом. Основни задатак Одбора је учвршћивање културних веза између СССР-а и Југославије у оквиру свих грана културне делатности. Одбор ради до априла 1949. године.  Документи који сведоче о постојању и раду овога друштва чувају се у оквиру истоименог архивског фонда Историјског архива у Суботици.

Руско-српско-хрватско-словеначки клуб у Суботици

Руски емигранти су у Суботици присутни од 1919. године.  По попису становништва из 1921., на територији општине их је 423. «РСХС клуб» је формиран 1921. године. Правила су одобрена од стране Министарства унутрашњих дела КСХС, Одељења за Банат, Бачку и
Барању, под бројем 16207/1921. Циљ Клуба је био узајамно упознавање, зближавање и уједињење Руса и Срба, као и сродних народа у Суботици. Клуб је организовао: библиотеку књига и периодичних часописа руске литературе, предавања, забаве и концерте, игранке, просторије за скупљање чланова Друштва и гостију, скупљање добротворних прилога и друго. Правила клуба наводе да су чланови могли постати пунолетне непорочне мушке и женске особе, Руси становници КСХС, као и други држављани. Председник Клуба је био др Владислав Манојловић (1869–1938.), адвокат. Просторије клуба су се налазиле у Градској најамној палати (Цара Душана, 1).  О постојању и раду Клуба сачувано је мало података.

Правни факултет у Суботици
Образовна установа (1920–41. године)

Основан је 1920. године, након проналажења адекватне зграде и добијених одобрења. Прва је високошколска установа у Војводини, члан БУ. Радио је у Вилсоновој улици, 4 (данас Максима Горког, 53). Са радом је почео 1. марта, уз веће присуство руских емиграната (професора и студената). На факултету су предавали: Сергеј Викторович Троицки (1878–1972.), Григориј Васиљевич Демченко (1869–1958.), Михаил Павлович Чубински (1871–1943.), Пјотр (Петар) Бергардович Струве (1870–1944.), Константин Михајлович Смирнов и Фјодор (Теодор) Тарановски. У управи Факултета секретар је Федор Рдјекин, правник. У периоду 1920–41., од укупно 4.046 уписаних студената, њих 235 је руског порекла. По налогу министра просвете КСХС, руски студенти су током првих година рада Факултета могли бити примљени на студије, иако нису имали сачувана сведочанства о претходном школовању. Руски професори и студенти се од првих дана организују у више удружења и клубова при Факултету. Активност им је била усмерена на помагање сународницима. Професори Демченко и Троицки су били и председници Руског друштва Црвеног крста у Суботици.

Руски научни институт у Београду
Научна установа (1928–41. године)

Основан је у јулу, а свечано отворен 16.9.1928., током рада IV Kонгреса академских организација у емиграцији, који је одржан у Београду. Основни циљ рада је да подржи и развија руску научну мисао и делатност. Одмах је укључен на листу институција Руског културног комитета у Београду. Иницијатори стварања РНИ и аутори његовог статута били су руски професори БУ и Трговачке академије. Руски научни институт је финансирала Влада КСХС, захваљујући чему је убрзо постао водећи научни центар руске дијаспоре у овом делу Европе, иако су истовремено постојали такви центри у Прагу и Берлину. По оснивању, у рад Института је био укључен 21 научник, да би се већ 1938. тај број повећао на 58. Институт се до 1933. налазио у згради СКА, након чега је премештен у зграду Руског дома Императора Николаја II, данашњег Руског дома у Београду. Први председник је био Евгениј Спекторски, некадашњи ректор Универзитета у Кијеву, а потом Теодор Тарановски, Александар Доброклонски и Александар Игњатовски, сви професори БУ. Делатност Института се одвија у оквиру пет одељења: филозофско, за језик и књижевност, за друштвене и историјске науке, за природне, агрономске и медицинске науке, као и за математичке и техничке науке, а постојала је и војна секција. Активности Института су: одржавање предавања, конференција, семинара, курсева и јавних дискусија познатих руских научника и уметника из Србије и Европе. Током првих 10 год. рада одржано је 650 предавања, укључујући 65 из агрономије, биологије, медицине, 53 из механике, физике и математике, 32 из технологије и 47 из војних наука. РНИ се бавио и издавачком делатношћу, па је, између осталог, објављено 17 бројева Бележака Руског научног друштва у Београду (1931–41.), укључујући 180 чланака руских научника из различитих земаља. Престао је са радом након окупације Београда, у априлу 1941. године.