Генерал Крга: Постоји једанаест тумачења шта се догодило на Космету, а у питању је била НАТО агресија

На 64. београдском Сајму књига, 23. октобра је одржана веома посећена трибина, Геополитички аспекти савремених безбедносних изазова за Републику Србију, на штанду Медија центра ОДБРАНА Министарства одбране Републике Србије. Трибину је организовао Институт за стратегијска истраживања Министарства одбране, a на њој су учествовали генерал у пензији, проф. др Бранко Крга, професор ратних вештина и начелник Катедре за стратегију Школе националне одбране, пуковник Вангел Милковски, доцент на Факултету безбедности Београдског универзитета, др. Владимир Ајзенхамер и пуковник, др. Вељко Благојевић из Института за стратегијска истраживања. Модератор је био проф. др Станислав Стојановић, такође, из Института за стратегијска истраживања.

Међу гостима  је био и државни секретар у Министарству одбране Републике Србије, Александар Живковић, који је, поздрављајући присутне у име министра одбране Александра Вулина, одао признање Институту за стратегијска истраживања за организацију трибине.

Учесници трибине су говорили о тренутном стању ствари у свету, променама и новим геополитичким поставкама у разним подручјима. Једно од тема трибине била је о Балкану, као важном геополитичком подручју, затим о улози Србије, која има средишње место на простору Балкана и од које умногоме зависи шта ће се овде догађати. Оно што се као закључак може извести јесте да је геополитичко питање Балкана одређено геополитичким статусом Србије, односно, геополитичка судбина Балкана одређена је геополитичком судбином Србије.

Генерал Крга је говорио о геополитици, која се као дисциплина или хвали или оспорава. Поред копна, мора и приобаља, данас су физичком простору придодати космос и информациони простор – те тиме имамо још два ‘фронта’ у глобалним сукобима. Он је навео дефиницију геополитике из Војне енциклопедије, из седамдесетих година 20. века, у којој је геополитика одређена као ‘реакционарна делатност’. Генерал Крга сматра да се данас суочавамо са неколико геополитичких процеса: глобализација, регионализација и ресуверенизација.

А, геополитички простор планете, каже генерал Крга, се може распоредити на неколико вектора: западно-европски, транс-атлански (нео-атлански), југоисточни, далекоисточни и источни. Он сматра да источни вектор (Евроазија) још увек није до краја одредио улогу Кине и Ирана. Исто тако, сматра да “недовршеност” тог вектора утиче и на односе Србије и Евроазије, који би, свакако, могли бити бољи, јер се Србија налази на западним границама Евроазије (у ужем смислу, а у ширем смислу, Евроазија се простире од Владивостока до Лисабона) – дакле, континентална Европа.

                                                 Фотографија: isi.mod.gov.rs

Уместо добро одређеног утицаја Евроазије у Србији, постоји утицај Русије, према којој постоје опречна мишљења – од тога да је Русија ‘мајка’, до малодушних коментара да Русија није Србији помогла 1999. године и до тога да је утицај атланских сила у Србији велики, што утиче на став према Русији.

Одређивање геополитичког кода Србије, према генералу Крги, повезано је са окружењем Србије. Али, “Србија треба да седи на својој столици и да одржава односе са свих пет вектора”.

Пуковник Вељко Благојевић је говорио о утицајима атлантизма након Другог светског рата, динамици и надмоћи атлантизма у Европи након пада Берлинског зида, распада Варшавског блока и одређивању Србије према свему томе. Он је уочио да су Сједињене државе, као и у Првом и Другом светском рату, чекале последњи тренутак да се укључе. Он напад на Перл Харбур (не улазећи ко је ту шта радио заиста) и савезништво Сједињених држава са Черчилом, види као почетак надмоћи атлантизма. Савез Британије и Сједињених држава је савез сличних култура. Пуковник Благојевић је још истакао да ниједна велика сила није имуна на геополитику. Наводи пример Сједињених држава, које су се после Другог светског рата ангажовале у, такозваној, деколонизацији држава у Азији и Африци, али, у ствари, то је био почетак нео-колонијализма, када су Американци од Енглеза преузели немали број држава – које су у новој поставци ствари словиле за независне, али то, де факто, није било тако. Он је навео и дилему Бжежинског – да ли је могуће да Сједињене државе нису предвиделе распад Совјетског савеза и Варшавског пакта. Говорио је и о америчком избору вестфалског система од деведесетих година 20. века. Американци су мислили да ће глобализацију моћи да искористе за сопствене интересе, али им она није донела оно што су њихови теоретичари предвиђали, јер су богати постали још богатији, а сиромашни још сиромашнији. А Трећи свет је из стања колонијализма (под Енглезима, Французима, итд.) прешао у стање неоколонијализма који су спроводиле Сједињене државе.

Пуковник Благојевић, такође, сматра да је глобализација једно о изворишта исламистичког фундаментализма.

У вези са стањем у Србији, почетко деведесетих година прошлог века, пуковник Благојевић каже да српско руководство тада није добро проценило и разумело пад Берлинског зида.

Пуковник Благојевић је, такође, приметио и врло важну ствар, да се НАТО, у ствари само на Балкану шири. Пробали су, након балтичких република, ширење у осталим зонама, у окружењу Русије, али се то није остварило. Тако да НАТО сада има прилику да своју моћ показује само на Балкану. Он сматра да је Запад још деведесетих изабрао Србију за пример на коме је требало да се покаже шта ће се догодити непослушним народима – то је Запад радио у време униполарности, која се никада поново неће поновити, сматра пуковник Благојевић. 

                                                                                                                                                                             Фотографија: isi.mod.gov.rs 

Друга тема трибине је била ширење атлантизма, опседнутост атлантиста Евроазијом и геостратешки положај Балкана.

Пуковник Вангел Милковски, из Школе националнуе одбране, говорио је о напорима атлантиста да потисну Русију и овладају простором Евроазије. Изнео је и своје виђење геостратегијске тежине Балкана у склопу актуелних војно-стратегијских процеса на европском и евроазијском простору. Сједињене Државе користе војну моћ у комбинацији са економском, за овладавање разним светским регионима, како би успоставили своју националну, али глобалну моћ. Сједињене Државе користе војну моћ и ван строго војних “ситуација” - оне војну моћ виде као испомоћ у економским колонијалистичким походима. Друга сврха америчке војне моћи је и ‘обуздавање’ конкуренције широм света.

Из перспективе атлантизма, према мишљењу пуковника Милковског, Балкан има двојаку улогу: или је кохезиони фактор на потезу Запад-Југ или је блокада за Русију ка топлим морима и за Немачку ка Блиском истоку.

Пуковник Милковски сматра да је, пре Русије, у средишту америчке пажње Кина. На Ратном колеџу у Сједињеним државама се много више баве тиме шта се догађа у Јужном кинеском мору, иако сукоб Русија-Сједињене државе и даље има посебан статус. Такође је говорио и о значају исламског света за Сједињене државе. Пуковник Милковски је говорио и о 'војсци на тлу' - тачније, о томе да је за америчку војску и даље значајна борба на терену зарад постизања циљева (војних или неких других, преко војних).

Владимир Ајзенхамер, доцент на Факултету безбедности Београдског универзитета, говорио је о Исламу, изазовима који су се нашли пред светом у вези са исламистичким фундаментализмом и о геополитичким амбицијама на подручју Блиског истока. Он је проценио да постоје одређене регионалне динамике у односима, као и промене у геополитичкој парадигми. Он је предложио и нови номос, ‘Номос човека. За њега мигрантска криза значи прекид повезаности са тлом и почетак неке друге људске историје.
Ајзенхамер сматра да су Балкан и Блиски исток повезани на више начина – историјски, географски, политички, дневнополитички, али и медијски – наводи пример телевизије Ал Џазира, која има свој балкански уред.

Још једна важна тема на трибини је било питање Космета.

Генерал Крга је крајем деведестих био шеф Војнообавештајне агенције. Сматра да је Косметска криза пројекат. Још почетком деведесетих су Шиптари почели са изазивањем сукоба, међутим, стишали су се све до краја сукоба на другим подручјима – у Хрватској и БиХ. Криза на Космету је поново активирана, након 1995., а интензивирана је од 1998. године.

Генерал Крга наводи да СРЈ и Србија нису вршиле етничка чишћења и да се Војска није спремала за рат – јер да се Војска спремала за рат, она би се опремала и наоружавала, а то се није догађало.

Медији су, према мишљењу генерала Крге, стварали посебан набој. Сада се поуздано зна да су све медијске смисцалице биле, такође, део пројекта кризе на Космету: Рачак, лажи о Шиптарима затвореним на стадиону, лажи западних медија о, такозваној операцији ‘Потковица’, која никада није ни планирана, а камоли изведена. Суштина сукоба на Космету до данашњег дана није дефинисана, па се може поставити и онтолошко питање: Шта се заиста тамо догађало?

Генерал Крга је навео једанаест различитих тумачења шта се на Косову и Метохији догађало 1999. године:
    1. Професор Миломир Степић сматра да је то био геополитички експеримент, касније пресликан и у другим деловима света.
    2. Војска сматра да је у питању била агресија.
    3. НАТО напад види као ‘хуманитарну интервенцију’.
    4. Строуб Талбот каже да је најважније било срушити власт у Србији, те да им Шиптари и нису били важни.
    5. НАТО је некако морао да потврди свој кредибилитет и да, некако, колосално обележи 50 година постојања.
    6. Сједињене државе су биле на врхунцу моћи и хтеле су да потврде статус хегемона.
    7. Удовољавањем шиптарским муслиманима, Сједињене државе су хтеле да побољшају свој имиџ у исламском свету.
    8. Контрола и преузимање природних ресурса на Космету (Кларк и Олбрајт од 1999. године тамо имају своје фирме).
    9. Контрола Блиског истока, преко Балкана.
    10. Запад је хтео да исправи своје грешке из Другог светског рата.
    11. Утицај и контрола комуникација, криминала, привреде, итд.

Генерал Крга сматра да Србија треба прецизно да се одреди према ономе што се догађало и што се догађа на Космету – на Космету се догодила агресија и  то не треба ублажавати било којим другим изразима, као бомбардовање, на пример. Потребно је, такође, разбити стереотипе о угрожености Шиптара, јер су ноторна лаж. Исто тако, Србија мора да има интегрисани и синхронизовани приступ овој теми и сви државни чиниоци и органи морају на исти начин да се односе према овом питању – што значи да држава треба да спроводи унисону и активну политику. Генерал Крга је подсетио и на став аустријског научника Кехлера, са скупа у Палати Србија: за Србију су од много већег значаја Устав Србије и Резолуција 1244, него саветодавно мишљење Међународног суда правде.

Трибина је завршена овим коментаром Генерала Крге, а Институт за стратегијска истраживања Министарства одбране Републике Србије је најавио још занимљивих активности.