Да ли се суочавамо са феноменом државног тероризма?

Први покушај дефинисања терористичког деловања датира из Женевске конвенције, 1937. (УН, 1972.).

Терористичко деловање је први пут дефинисано у Женевској конвенцији из 1937., као “Криминалне мере против државе,чија је сврха терорисање појединаца и група или заједнице.” (Члан I, параграф  I, УН, 1972.)

Поред законских механизама УН, објављене су и многобројне декларације, резолуције и извештаји о забрани и спречавања тероризма.

У складу  са међународним документима, постоје три услова да би се неко понашање одредило као терористичко:
    •  Ако би постојала могућност убиства или тешких телесних повреда. У европском закону се чак и операције које узрокују финансијски губитак, без ризика по живот сматрају терористичким операцијама.
    •  Смислио га је појединац или организација, уз одређени план и координацију са специфичним циљем.
    •  Циљ је произвести терор међу појединцима, групама и народима одређене земље.

Међутим, последњих година је видљиво позитивно и профитабилно  третирање тероризма, што је довело до тога да јавно мнење сматра да неке владе стварају терористичке групе како би покренуле посредничке (proxy)  ратове за њихове интересе или да постојеће терористичке групе подрже и убеде да следе њихове (државне) интересе.

Ево неколико примера:

Последњих дана и недеља, питање убиства Хаџ Касема Солеиманија на ирачком тлу, које је извела инострана влада, предмет је расправе домаћих и страних медија. Овде ћемо споменути неке важне детаље. Прво, америчка влада је повредила ирачки суверенитет и извела војни напад на званичника друге земље који је имао овлашћење да се налази тамо где се налазио. Ово се догодило након формалног завршетка америчке окупације Ирака, 2008. године, када су Сједињене државе закључиле споразум о безбедности са ирачком владом, под називом “Споразум између Сједињених држава и Републике Ирак о повлачењу америчких трупа из Ирака и организовање њихове активности за време њиховог привременог присуства у Ираку” (скраћено СОФА). У складу са чланом 5, став 2 овог Споразума, Сједињене државе признају суверенитет Ирака, а Ирак у било ком тренутку може да тражи од Сједињених држава да се повуку са његове територије. Али, Сједињене државе званично крше ово правило и поносно прихватају одговорност за овај терористички чин и, у ствари, објављују рат Исламској Републици Иран. Поред Хаџ Касема Солеиманија, једна од најистакнутијих личности у борби против тероризма, посебно против Даеша, био је Абу Махди ал-Мохандес, заменик начелника ирачких снага Хашдо Шаби, који је, такође, убијен у терористичком нападу Сједињених држава на ирачком тлу. Обе споменуте личности, као и организације под њиховом командом, ирански корпус Кудс и Хашед ал-Шаби су на америчком списку терориста или терористичких организација. Овде се поставља питање организације Хашед ал Шаби (ал-Хашед ал-Шаби), познате и као Ирачка мобилизација - основана је 2014. године, по налогу верске власти да протера Даеш са ирачке територије (након што је Даеш заузео Мосул) и призната је у ирачком парламенту 26. новембра 2016. године, а тренутно је део Оружаних снага Ирака и налази се под командом главнокомандујућег ирачких Оружаних снага. Па, онда, како може страна држава да нападне званичника војске под неким другим изговором? Није ли ово кршење суверенитета Ирака и намерни владин тероризам и позитиван третман тероризма зарад профита?

Да се вратимо пар година уназад.

Истовремено док се 22. септембра 2018. године, одржавала парада Оружаних снага Ирана, изведена је терористичка акција, а неколико учесника параде, укључујући и децу је мучено. Одговорност за овај терористички акт су преузели сепаратисти звани ‘ал-Ахвази’.

Вође ове терористичке групе налазе се у Шведској, Холандији и Данској. Хабиб Фараџула Чеаб, заменик шефа терористичке групе ал-Ахвази са пребивалиштем у Шведској, пренео је твит Хабиб Џабра (шефа терористичке групе ‘ал-Ахвазиех’) у вези са терористичким актом у Ахвазу, 22. септембра. Порука је: “ Национални отпор Ахваза је циљао Револуционарну гарду на војној паради у Ахвазу у контексту самоодбране и антитерористичких милиција на међународном нивоу“.

Он је, такође, 1. априла 2018. године објавио твит са видео снимком напада на седиште Револуционарне гарде у Ахвазу. "Наџм ал-Сат, Национални отпр Ахваза је оставион натписе на седишту Револуционарне гарде у Ахвазу."

У твиту од 5. јануара, 2018. године, наводи се вест о нападу групе на касарну у Махшахру и Шадегану и каже се: “Национални фронт Ахваза је циљао касарну Џавадолемех, Корпуса Иранске револуционарне гарде и касарну Малек Аштар у околини Абудија, округа Шадеган.”

Према међународним конвенцијама о борби против тероризма, земље су дужне да предузму ефикасне мере у том погледу.

На пример, у складу са Резолуцијом 1373 Савета безбедности УН, фондови и друга финансијска средства или економски ресурси особа које су извршиле терористички акт или намеравају да то учине, треба одмах да се блокирају, без одлагања. Ово се такође односи на ентитете који су у власништву или њима управљају одређени субјекти, као и на појединце и институције који раде у име или под вођством тих субјеката. Став 2 (ц) ове резолуције, такође, каже: "Владе немају право да обезбеђују сигурну основу за улагање, планирање, подршку или извршење терористичких дела." У ставу (ф) се даље каже да „владе пружају помоћ у кривичним истрагама или кривичним поступцима везаним за улагање или подршку терористичким делима, укључујући помоћ у прикупљању доказа потребних за судски поступак“. У ставу 3 исте резолуције се наглашава да се додељивање статуса избеглице не злоупотребљава.

Упркос признању групе да изводи терористичка дела против државе, ове људе и даље подржавају владе које тврде да се боре против тероризма, а они настављају са својим деловањем. Неки тврде и да група, која званично изводи терористичка дела  ужива подршку неких влада, које чак и одбијају да сарађују како би се ова група извела пред суд.

Али, Сједињене државе за заговарање тероризма и извођење терористичких аката оптужују групу која је створена за борбу против Даеша у својој земљи и стављају је на списак терористичких група. Затим, човека који је херој у борби против Даеша, који је протерао Даеш из региона, који је био легално присутан на територији Сирије и Ирака на позив влада тих земаља, како би се борио против тероризма, стављају на листу терориста и на крају га на кукавички начин убијају. 

Терористичка група МЕК је још један пример, која је убила већину жртава терора у Ирану. Ова група је била на списку терористичких организација у Европи до 2009. године и на листи терористичких организација у Сједињеним државама до 2012. године. Према сведочењу многих стручњака, са листи је скинута уз велике трошкове лобирања и због деловања у корист америчких интереса, а против Ирана. Група, међутим, наступа секташки, а постоје и многобројни подаци о терористичким операцијама и финансијској корупцији. Убиство америчких саветника у Ирану, атентат на више од 12000 Иранаца укључујући иранске званичнике, сарадња са Садамом у инвазији на Иран, издаја сопствене земље, притисак на ирачке Курде, напад на иранске амбасаде и амбасадоре у различитим земљама ... све је ово само део злочина овог терористичког култа.

Једног дана Сједињене државе упадају на иранско тло уз изговор да ослобађају своје таоце, а другог дана подржавају терористе који су убијали невине Иранце и иранске војне саветнике.

Војне активности западних влада, посебно Сједињених држава у разним земљама, показују да је борба против тероризма понављани изговор, оправдање за напад на разне земље и уплитање у послове земаља богатих минералним ресурсима. Ово дволично понашање може се описати као “модерна колонизација новог века”.