НАТО - 70 или криза система

Будућност НАТО пакта је неизвеснија него икада.

Самит НАТО пакта, одржан у Лондону 3-4. децембра био је скандалозан и, можда, најконтроверзнији у седамдесетогодишњој историји Алијансе. Овом догађају су претходила друга два скандала - француски председник Емануел Макрон је објавио "мождану смрт" организације, а Турска је блокирала одлуку да пружи оперативну подршку балтичким земљама због неразумевања курдског проблема у Бриселу. Оба су озбиљна.

Западни војно-политички посматрачи и стручњаци су сагласни да Северноатлантски савез преживљава најозбиљнију кризу од када постоји.

Уочи самита, у Међународном институту за студије безбедности у Лондону је одржан састанак на коме је учествовао и директор за општу стратегију и међународна питања Министарства одбране Велике Британије, Ангус Лепси. Такви прелиминарни састанци су показатељ стања ствари и својеврсна генерална проба. Овог пута, британска страна је испистивала најосетљивије теме за атлантску заједницу:
– са ким су Турска и Ердоган – са НАТО пактом или ван блока;
– постоји ли одбрана Европе без Сједињених држава;
– како НАТО може придобити подршку јавности;
– која је улога Кине, на основу информација процурелих из НАТО пакта;
– да ли је неопоходно наоружавати се против Русије;
– како се оцењује стрес у НАТО пакту и на основу чега се одређују претње пакту.

Поред тога, разговарало се о проблемима Арктика, Брегзита и о даљем ширењу алијансе.

Скрећем пажњу: на листи нема нити претње од тероризма, нити климатских промена, иако су ове две теме увек до сада биле важне за НАТО пакт.

Трошкови савеза је и даље једна од тема о којима се много расправља. Договор из 2014. године је био да свака држава, до 2024. године, издвоји најмање 2% свог БДП за финансирање алијансе. Према статистичким подацима алијансе, ове године су само две државе достигле ниво од 2% БДП - Пољска и Летонија. Литванија, Румунија, Естонија, Велика Британија и Грчка троше мало више. А, више од 3% БДП за војне потребе троше само две државе – Сједињене државе и Бугарска. До истека задатог рока преостале су четири године и нема никакве сумње да ће се показатељи 20 од 29 држава током овог периода "пооштрити".

Понашање америчког председника Доналда Трампа је изазавало бурне емоције. Он је раније оштро говорио о "узалудности НАТО пакта" и да "Европа сâма мора да се брине о својој одбрани". Овај пут је само напустио завршну конференцију за медије. Амерички лист Defense One уопштено најављује да "главна претња НАТО пакту долази изнутра." А, амерички амбасадор при НАТО пакту, Николас Бернс је Трампово јавно неслагање са мишљењем колега назвао "кршењем златног правила дипломатије." То се никада раније није догодило.

Прилично свеж поглед на проблеме НАТО пакта, изнео је немачки лист Die Welt, именујући Кину као главну претњу. Пекинг се оптужује за све већи економски утицај у Европи. Није било речи о покушајима војно-политичких интервенција, иако је НАТО овјно-политичка организација. Али алијансу једнако брине економски раст Кине.

На завршној конференцији за медије, главне одлуке донете на самиту објавио је генерални секретар НАТО, Јенс Столтенберг:

– НАТО ће координисани одбрамбеним методама одговорити на размештање руских ракета средњег домета и ракета које могу да носе нуклеарне бојеве главе;
– проблем и изазов који представља Кина (о чему се сада први пут говорило) ће се решавати колективно, што подразумева и тражење начина да се Кина укључи у споразуме о контроли наоружања;
– НАТО ће се више усмерити на питања кибер-безбедности, посебно на развој 5Г технологија;
– потребно је ојачати политичку димензију НАТО пакта;
– наставиће се противтерористичка дејства НАТО пакта, која укључују и мисије у Ираку и Авганистану.

Овоме треба додати и спремност да се у алијансу увуче и неколико балканских држава и да се настави антируска пропаганда на постсовјетском простору и у Источној Европи. А „политичка димензија“ - то је промоција НАТО идеологије кроз различите НВО и иницијативе. Такви се пројекти већ тестирају.

Кибер-простор је прилично широка тема. Очекује се повећано циљано финансирање ове области. Шеф НАТО Центра за кибер одбрану сматрао је неопходним да на самиту напомене да НАТО није спреман за кибер нападе. Према верзији овог Центра, кбер напади углавном долазе из Русије и Кине.

А, шта Европљани мисле о овом последњем самиту? Бивши министар спољних послова Немачке, Јошка Фишер истиче: “Будућност НАТО пакта никада у његовој историји није била неизвеснија… Европљани не би требало да гаје илузије о томе да ли им је потребна аутономија у сфери одбране. За Европску унију, која себе сматра економском, а не војном силом, то подразумева дубок раскид са статусом куо. Наравно, НАТО још увек постоји, а америчке трупе су и даље размештене у Европи. Главне речи овде су “још увек”. Како су традиционалне институције и трансатлантске обавезе у области безбедности доведени у питање, сада се о распаду савеза  мање говори у смислу ‘ако’ и више у смислу ‘када’ ... "

Пољаци углавном верују да их НАТО неће заштитити у случају могућег рата (са ким?). А можда Пољаци ни не греше толико? Уосталом, ради се о преседану. Једном се већ догодило да НАТО није штитио државу-члана, што је показало да је члан 5 статута НАТО пакта само фикција. Када је 1961. године Индија окупирала португалску прекоморску територију Гоа, а Лисабон се обратио алијанси за помоћ, Португалцима је речено на члан 6, који говори о употреби силе у колективној одбрани само ако је напад извршен у Европи, Северној Америци или острвима на Атлантику, северно од тропског Рака.

Међутим, све се мења. Северноатланску алијансу нико није спречио да изведе војну операцију у Либији, која никако не припада сфери одговорности НАТО пакта. Саа су европски чланови алијансе у стању узбуне, спремају се да разраде своје планове и то без Сједињених држава.

Извор:  Фонд стратегической культуры