Један херој мање

Смрт Генерала Касема Солеиманија од америчке руке је кукавичко политичко убиство са једином сврхом да се све разнесе, а Блиски Исток утопи у хаос, из кога једино Сједињене државе и неколико њихових савезника у региону, пре свега Израел, могу бити победници. Са строго војног становишта, тако нешто је увек могуће, добро је подсетити се да су кроз векове виђене и друге перспективе и да је било храбрих људи који су у рату одбијали да следе одређене путеве, јер су их сматрали нечасним.

Председник Трамп, у кога сам полагао велике наде за смиривање текућих сукоба, задовољно је твитовао због Солеиманијеве смрти и обећао даље страшне војне акције ако Иран покуша да се освети. Доналд, такође, прети да ће гађати места од великог историјског и културног значаја за ирански народ. У овоме се Доналд разликује од нациста, који су спасили уметничка дела док су их крали из окупираних земаља, а себе је изједначио са Даешом (чији су Американци творци и браниоци) и који је напорно радио на уништавању Палмире – срећом, то су зауставили Руси и Иранци.

Русија и Кина не говоре много. Можда су се више препустиле подземној дипломатији за коју се надају да је ефикаснија, али ко заиста влада у Вашингтону? У сваком случају, добро је да се тога сете, јер ће после Ирана доћи ред и на њих. Преуређивање Блиског истока, које спроводе Американци служи за спровођење доктрине Бжежинског, како за поделу Русије, тако и за затварање Кине.

Ако се ситуација погорша, везе са Ираном могу бити прекинуте. Зато сам пожурио да поразговарам са Давудом Абасијем (ParsToday), питам га пар питања и, захвалан сам му на одговорима.

Можете ли нас укратко подсетити ко је био Касем Солеимани?

Дечак из породице са села из Кермана, подручја у источном Ирану, који је у периоду између 1980. и 1988. отишао на фронт, да брани своју земљу. У почетку је радио у одељку за снабдевање фронта, али показујући своје таленте, на крају рата је био командант војске града Керман. Постао је командант снага Кудс у Пасдарану, односно дивизије која врши прекограничне операције, био је задужен за операције против Даеша. Пораз Даеша је његово највеће дело. Сигурно је да је он особа којој углавном дугујемо крај Даеша. Верујем да је вест о његовој смрти развеселила терористе из региона Блиског истока више од било кога другог. Подсетимо да је победом над Даешом у Сирији и Ираку вероватно спасио и животе хиљада Европљана и Американаца. Нажалост, Запад га није награђивао за услуге које је пружао и западном становништву. Умро је као мученик, као што су потомци Мухамеда, Али и Хусеин, који су га надахњивали. Између осталог, умро је недалеко од места где су ти шиитски имами умрли, то јест, у Ираку. Отишао је тамо да са ирачанима испита начине, како да се  суоче са изазовима које су представљали последњи џепови Даешовог отпора.

Да ли је тачно да је америчка команда у Ираку била упозорена о доласку Генерала Солеиманија, имајући у виду да је био у дипломатској мисији?
 
Тачно је да је летео потпуно јавно, јер је у Ирак стигао као званичник иранске власти. Могао је, на пример, да стигне и до Италије, ако би Италија тражила иранску сарадњу или помоћ у антитерористичким питањима. Да би га убили, Амриканцима нису биле потребне нити сложене обавештајне информације, нити сјајне организационе вештине, како Американци тврде. То је кукавичка и подмукла акција.

Шта кажете онима на Западу, који тврде је и генерал Солеимани умро због подешавања неких користи за иранску политику?
 
Невероватно фантазирање.
 
Новонастала ситуација са тескобом подсећа на инцидент у Сарајеву, који је довео до Првог светског рата. Колико се морамо бојати будућности?
 
Иран ће одговорити; дефинитивно ће то учинити; али то ће учинити онако како је достојно њене миленијумске културе. Тачно је да су Американци много јачи, али мислим да је јасно и то да су Иранци много паметнији. Одговор ће бити подељен у две области.

Стратешки: овај одговор ће бити најважнији. Трамп није свестан да је Ирану управо на  сребрном тањиру послужио праведни разлог за избацивање Американаца са читавог Блиског истока. Ирак ће избацити Американце са своје територије свим средствима. Губитак Ирака ће за Американце једном заувек бити највећи залог који ће Сједињене државе морати да плате за убиство Солеиманија и Абу Махди Ал-Мухандиса.

Војни: овај одговор ће доћи, али не одмах. Тешко је разумети како и када. Ако стратешки део прође добро, како ми се чини, Иранци ће вероватно одложити акцију на неко неодређено време и могли би је извести у ограниченом обиму.

***

Толико од Абасија.  Међутим, желим да се вратим и на мишљење сенатора Ричарда Блека који је од почетка сиријског покоља био једини амерички политичар који се снажно дистанцирао од службене америчке политике и признао њене катастрофалне обрте. У изјави од 3. јануара, сенатор Ричард Блек каже:

“Смрт Генерала Солеиманија је велика трагедија. Убили смо једног од двојице генрала, који су најзаслужнији за пораз Даеша и Ал-Каиде.

Ми се искрено не боримо у рату против тероризма. Бојим се да у одређеном смислу ми постајемо тероризам. Наше убијање, заједно са брзо растућим кретањима трупа, може предодредити нови агресивни рат - овај пут, против иранског народа. Молим се да се повучемо из огромног рата који се назире.

Сада смо ушли у трећу деценију рата против Ирака. Бацили смо четврт милиона бомби на ову земљу и њен народ. Тамо смо потрошили трилион долара, а да се никада нисмо потрудили да стварно обновимо електричну мрежу коју смо уништили приликом бомбашких напада "шокирања и страха". Да ли се овај рат икада односио на демократију? Мислим да не.

Генерал Весли Кларк, бивши врховни заповедник савезничких снага у Европи, нас је обавестио да је министар одбране, 2002. године, наредио припрему планова за уништавање  седам народа у наредних пет година. Иран је био последња мета. Распоред се променио, али не и наш циљ. Нити наша војска, нити наш народ – нису у стању да то спрече."

Ово је изјава која звучи очајнички и долази од човека који се за своју земљу борио у иностранству, у Вијетнаму и, чији се значај оданост и патриотизам не могу довести у питање.

Многи стручњаци ових дана заборављају или зарад неких својих згодних разлога игноришу чињеницу да је генерал Солеимани био високи официр званичне војске, а не побуњеник у лошој форми и лоше одевен. Према неким изворима, у Ираку је био, како би преговарао о новом периоду односа са Саудијском Арабијом. Како ће сада ирански, али и руски и кинески преговарачи, веровати америчким позивима?

Иран је јединствена земља стара три хиљаде година и нема много избора. Елиминисање Солеиманија, лика који је већ постао митски, а сада стекао и племенито шиитско мучеништво, догодило се убрзо након неуспеха још једног Мајдана, припремљеног за Иран: побуна је угушена, побуњеници заустављени, инострана шпијунска мрежа изврнута руглу. То значи да, чак и ако Иран не одговори на ову провокацију, Американци би могли за неколико недеља полако да организују још једну, коју ће бити немогуће прихватити.

Следећих неколико дана су од пресудног значаја: ако Техеран падне, онда су на реду Москва и Пекинг.