Слом Америке
09.01.2020
Народи света немају чега да се боје на дужи рок: Света републиканска америчка империја се временом распада, јер није гајила ниједну способност да разазна, поштује, ствара или учествује у стварању духовне лепоте.
Темељи Кине су у оплемењивању душе кроз учења, а пример таквих мудраца је Конфучије. Гукин је, на пример, био “Конфучијев омиљени инструмент“:
"Многи људи кажу да би требало да обновимо традиционалну кинеску културу" рекао је Зхао Јиазхен, мајстор на гукину, чија је публика био и амерички председник Барак Обама. “Кин је вектор ове културе. Свирали су га многи цареви и древни песници. Ако размишљате о кинеској култури, морате узети у обзир кин. " ( ‘гу’" значи древно, а инструмент се понекад једноставно назива ‘кин’.)
И, зиста, гукин је био музички инструмент од суштинског значаја за традиционалну кинеску образовану елиту. Миленијумима, од сваког господина, који иоле нешто вреди, очекивало се да влада шахом, калиграфијом и сликањем. Веровало се да је гукин инструмент који најбоље може повезати човека и космос, ускладити небо и земљу; неки су чак тврдили да може призвати духове, излечити болест, натерати птице да плешу и рибе да лете.
Веровало се да је дрво пауловнија, од кога се прави гукин, посебно; успева у забаченим пределима, стојећи мирно као дух и упијајући светло сунца и месеца.
Гукин је толико дубоко уграђен у кинеску културу, да је учење музицирања на њему значило и прихватање свеобухватне моралне филозофије познате као "Пут кин-а", што је у суштини био стил умерености, саморазвоја и пристојности. Искрени следбеник Кин-а не тражи славу, али, попут Боја, наклоњенији је одабраној публици мирисних борова, шарених врхова, вијугавих магли и угодно проницљивих људи. У ствари, прави посвећеник гукина уопште не мора да уме да свира гукин. Може га, једноставно, имати и високо ценити његову "бешумну музику".
Правилно свирање гукина је метафора за добро управљање - „ако су велике жице презатегнуте, мале жице ће пући“ - и цареви су често приказивани како држе гукин.
Шила Марвин, https://www.nytimes.com/2012/04/12/arts/12iht-guqin12.html (Наша захвалност Господину Кристијану за овај линк)
Да бисте имали неку идеју како гукин звучи:
https://www.youtube.com/watch?v=RjPmTTCQvbM
https://www.youtube.com/watch?v=F3NMrbWLbUc
Темељи Русије су у блиставој лепоти Једине праве вере Свете православне цркве, која из себе доноси бескрајну светости, обилне благослове доброте, нежности, светлости и исцељења попут ове:
У прелепом окружењу планине Куремије, која је Естонцима позната и као ‘Пјуктитса’ или ‘Света планина’, у 16. веку је пронађена ова Икона. У подножју планине постоји извор лековите воде.
Према традицији, Света икона се појавила у време када је немачко племство настојало да домаће становништво натера да прихвати њихову веру. Тада је Мајка Божја показала своју милост локалном становништву како би ојачала њихову Православну веру.
Једног јутра, естонски пастир је видео Девицу како стоји на блиставој светлости на планини; сваки пут, када би покушао да јој се приближи, она би постала невидљива. Зачуђени пастир је ово чудесно указање описао својим сељанима, који су исто тако могли да потврде да је његова прича истинита. Следећег дана је тамо, у пукотини древног хратста пронађена икона Успења Мајке Божје.
Естонски пастири, који су пронашли Икону Мајке Божје, дали су је Православцима у свом селу. Тада су сељани, у близини лековитог извора у подножју планине, саградили капелу за Свету икону.
На месту где је пронађена Света икона, 1876. године је саграђена црква, а 1891. године је ту основан женски манастир Успења. Праведни Свети Јован из Кронштата, велики пастор и молитвени заговорник у читавој Русији, био је истински родни и духовни отац редовницама манастира, пружајући им духовну негу и поуку. Предвидео је да ће се на месту благословљеног указања Мајке Божје створити велики црквени манастир, који ће постати светионик Православља у естонској земљи. Отац Јован је веома волео манастир Пјуктитса, и често би, својој духовној деци, коју је тамо слао, говорио: “Бићете на три корака од Небеског царства.“
Сваке године, на празник Успења Пресвете Богородице, на Пјуктитси би се окупљао толико велики број верника да би током целоноћног Бденија цела планина била осветљена свећама које су држали верници.
Пјуктитска икона Успења Мајке Божје релативно мала. На икони је, испод приказа Мајке Божје у гробу, сребрна отворена мрежа која служи као њен покров.
Ходочасници од свуда настављају да долазе у Пјуктитсу како би се поклонили пред Иконом коју је [верницима] подарила сâма Краљица неба и да се умију исцељујућом водом са извора.
https://pravoslavie.ru/sas/image/102969/296939.p.jpg
http://orthochristian.com/114629.html
Нације из западне Европе су имале исти темељ у православној вери, као и народ Русије, пре него што су Велики расколом добили нову, полупаганску подлогу (нешто о чему др. Џозеф Фарел опширно бележи у књизи ‘Бог, историја и дијалектика’). Али, они су, ипак, током наредних векова, задржали одређени осећај за лепоту, што је очигледно у, на пример, музичким делима Корелија, Хајдна и других.
Исто је и са многим другим местима у свету.
Међутим, Америчка империја није заснована на истини, лепоти и доброти, већ на лажи, ружноћи и насиљу. Њени темељи су постављени на костима стотина хиљада закланих Јужњака и Индијаца, на позиву демонима, који никада нису опозвани.
Уместо опозива демона, ова империја је само појачала своју демонску надмоћ над државама, убијајући милионе нерођене деце абортусима код куће и стотине хиљада одраслих и деце у ратовима у иностранству.
Слабо шта зна о духовној лепоти и префињености душе, али је зато изузетно наклоњена подстицању бруталних страсти у потрази за новцем, задовољствима и сличном.
Физичко ткиво њених заједница (ако их неко може тако и назвати) које је изградила, јесте истински одраз ове духовне ружноће - деформисане, бизарне, погубљене:
Гуглов кампус у Калифорнији виа https://en.wikipedia.org/wiki/Googleplex
Исто је и са њеним тупсонским професионалним спортским тимовима: https://www.youtube.com/watch?v=0Oz2R6lWVQY
И са њеном огавном поп-рок музиком коју је исповраћала готово по читавом човечанству:
https://www.youtube.com/watch?v=uE_MpQhgtQ8
То су, међутим, лаке мете. Али, чак и њен ‘хришћански рок’, архитектура мегакатедрала и други облици уметности, показују поремећај у душама оних који су наводно ‘верници’:
https://www.youtube.com/watch?v=kbB0QrBIs9k
https://i.guim.co.uk/img/media/f6731c33db9b3541188c0ebe4d7a6eaab5dd1de6/0_0_1500_1123/master/1500.jpg?width=620&quality=85&auto=...
Циркуске шатре, конгресни центри или црквене грађевине? Виа Лиза Ен Ојербах, https://www.theguardian.com/artanddesign/2016/may/01/megachurches-christianity-lisa-anne-auerbach-photography-america
Стрип или Свето писмо?
http://www.theactionbible.com/product/the-action-bible/
http://www.theactionbible.com/product/the-battle-begins/
Како у себи има мало доброг, Америчка империја прибегава лажима да је америчка нација 'изабрани народ', јер једино тако може да оправда своје постојање.
Ниједна нација саздана од таквог материјала не може дуго да траје. Зато поново кажемо земљама у свету: будите стпрљиви, ускоро вам Америчка империја више неће стварати проблеме.
Гола је истина и то, да је Југ постао плен ове духовне и физичке грозоте. Међутим, преовлађујућа гледишта су тамо некада била веома другачија (пре катаклизме Линколновог рата Северне агресије). Вође Југа, мушкарци попут Џејмса Џонстона Петигруа, Вилијама Гилмора Симса, Роберта Алстона и других, били су дубоко посвећени лепоти, реду, складу и таквим стварима, и са душом и без ње. Ова брига и посвећеност живе и код писаца попут Ричарда Вивера, Фланери Оконора, Марион Монтгомери и других. Да би се опоравили у потпуности, Јужњаци морају да читају своју традицију и почну је поново живети. Са тим циљем, покушаћемо у наредним данима дубље да сагледамо ту традицију јер се односи на лепоту и њен род. Уз Божју вољу.
