Преговори у Хелсинкију: Три главне теме за Путина и Трампа

Јуче се у Хелсинкију, у формату самита, догодио заиста историјски сусрет Председника Русије, Владимира Путина и Председника САД, Доналда Трампа. 

Нежељени сусрет

Вреди почети са чињеницом да већ неко време овај сусрет није могао да се догоди јер су Трампа једноставно спречавали да се сретне са Путином. У ствари, његово окружење (као и већи део америчке политичке елите) је саботирало Трампов састанак са Путином и томе се супротстављало на сваки могући начин. То је, у ствари, завера либералних елита које су Трампу остале још од Обаминог председниковања и Хилари Клинтон у Белој кући. Либералне елите се супротстављају спровођењу државних интереса Председника Трампа, интереса сопствене државе и већине житеља Сједињених држава.

Без обзира колико апологете либерализма могу да буду смешни, ово је већ отворена завера либералних елита против њиховог председника, а то умногоме значи (ако се има у виду већина у Сједињеним државама) и завера против сопствене државе. Либерали виде Сједињене државе искључиво као извориште ширења глобализације, извор финансирања глобализације, што би био потрошни материјал у глобалној премоћи либерализма.

Фото: kremlin.ru

Трамп се томе супротставља, покушава да сломи систем и не дозволи Америка пропадне због интереса глобализације. Зато се он супротставио садашњем либералном и корумпираном либерализму америчког естаблишмента, стајући на исту страну са већином, обичним грађанима у Сједињеним државама. Те је тако председник себи направио проблеме међу тим либералним групама, које откривено саботирају Трампа и мешају му се у посао. Отуд и немогућност у протеклих годину дана, након последњег Трамповог сусрета са Путином, од кога прилично зависи и америчко позиционирање, питања безопасности и питања установљавања паритета моћи у односима Русије и Сједињених држава.

Па је тако Трампу читава година уназад прошла у склањању либерала, отклањању последица саботажа и либералне идеологије америчких елита. Он је уложио велики напор како би се овај сусрет догодио, јер од њега много тога зависи.

Реализам против либерализма

Што се тиче тема самита, које су на дневном реду, већ се са сигурношћу може рећи да су то питања која се тичу изградње новог модела за свет, алтернативу глобалистичком систему, на чијем спровођењу су радили Трампови претходници, Барак Обама и Хилари Клинтон. Они су спроводили глобалистички програм на рачун интереса Сједињених држава и њених обичних грађана, који тај програм нису нашли вредним и корисним, а ни Трамп га није нашао вредним.

Овде можемо и потпуно сигурно да кажемо да су и Председник Путин и Председник Трамп реалисти, а не либерали. Те је зато грађење поверења могуће на основу обостраног уважавања, обостраног признавања суверенитета и међусобног уважавања интереса обе државе. То није дијалог, као под Обамом, “ексклузивне политичке нације” са њеним вазалом, колонијом или неким остацима “регионалне силе”, како је Обама говорио о Русији, већ дијалог једнаких по духу и у смислу политичких могућности као партнера.

Сједињене државе су и даље испред Русије у економском смислу, али ми ни не постављамо економиију као најважнији критеријум, већ се пребацује на треће, четврто и пето место, а усмеравамо се на питања глобалног светског поретка. Тачније: стварање мултиполарног света, поново успостављање безбедности у свету, дакле, и престанак финансирања тероризма, које су спроводиле претходне америчке администрације за интересе глобализације и глобалиста; важно је и питање стварања равнотеже моћи у регионима у којима Сједињене државе, јасно је као дан, нису у стању да се изборе са разним авантурама које су сâме покренуле, у време Трамповог претходника, Обаме.

Ово су три кључна питања, несумњиво најважнија на самиту, а све остало ће следити из постигнутих договора. Само зато што је Трамп реалиста, по први пут постоји нада да ће се Сједињене државе придржавати договора, што годинама уназад није случај, јер амерички лидери једноставно нису налазили за сходно да се придржавају обавеза и било ког споразума, јер Русију нису ни сматрали субјектом.

Они су раније дијалог са Русијом замишљали као дијалог са варварином, коме Американци не дугују ништа, намерно га постављајући на позицију губитника, одузимајући му статус, субјективност и право да било шта тражи, жели и да било чему тежи. Тако је изгледао разговор белог господара, господина, са неким тамо ко је полу-човек, полу-животиња,

Сада се ситуација променила у вези са другачијим статусом Русије на глобалној светског сцени, успесима на Блиском истоку и у вези са обновљеним моћима Русије да одбрани свој суверенитет, безбедност и независност, укључујући и војне методе, војну моћ, које је Русија поново успоставила. Дакле, сада се ради о дијалогу једнаких у светској арени, или дијалога неће ни бити. Трамп за овај други исход уопште није заинтересован, јер разуме којом  катастрофалном брзином утицај Сједињених држава у свету нестаје. Ако Русија не пристане на паритетно партнерство, Сједињене државе ће постати глобални отпадник, са којим више нико, једноставно, неће хтети да има било каквог посла, да се договара, преговара. Па ће се Американци наћи у ситуацији да их прогоне у разним регионима по свету, само зато што су Американци. А то уопште није далеко.

Поред тога, Сједињене државе могу добити и “одговор” од међународног тероризма, које су саме расађивале – може доћи до наглог пораста терористичких активности на територији Сједињених држава. А, то неће бити Трампов проблем, већ проблем свих америчких елита и свих житеља Сједињених држава, и зато је улог велики, јер се ради о перспективи државе у далекој будућности. Од исхода дијалога, од тога да ли ће се Путин и Трамп сложити, зависи, ни мање, ни више, судбина читавог човечанства и светског устројства – свет ће или бити мултиполаран или ће склизнути у хаос, крв, међусобну нетолеранцију, непријатељство и глобалну катастрофу.

Фото: kremlin.ru

Иран

Што се Ирана тиче, Трамп непрестано растура све што су претходници успели да учине. Зато се на овим темама и буквално може предвидети како ће Трамп и његова администрација деловати у односу на питања која су била најважнија за Обаму и Клинтонову. На основу тога је могуће предвидети развој догађаја на следећи начин: неће бити благог удара на Иран, јер је Трамп већ заоштрио ситуацију у вези са нуклеарним споразумом и погоршао односе са Ираном. То значи да неће бити никаквог позива Ирану – јер, када говоримо о тако посебној, традиционалној, теократској држави какав је Иран, морамо разумети да никаква директна конфронтација не би донела никакав успех. Те зато неће бити никаквог меког или тврдог решења за ситуацију у Ирану, које би било у интересу глобалиста и либерала. Једини начин, шта могу да изведу са Ираном је да се тамо прошири вирус либерализма, западњачења, отвореног друштва, људских права, еманципације жена и симпатије према задном систему вредности. То је Обама пробао да спроведе и није успео, а Трамп је, за разлику од њега ту ствар завршио.

Па се тако Ирану признаје да је самостални субјект, а како је нереално очекивати војно покоравање Ирана, због услова и могућности америчке спољне политике, ту се читава прича са Ираном завршава. Иран је за Сједињене државе затворен и то га чини независним учесником у региону. Иран гради своје геополитичке осе према свом нахођењу и решава своје безбедносне проблеме на свој начин, без да гледа на Запад.

Сирија

Што се Сирије тиче, и сиријска авантура је била превише за америчку моћ, план о “Великом Блиском истоку” је измењен, јер је заустављен у Сирији и више нема снаге да се крене даље са мртве тачке, заједно са Америком – нема савезника нити сарадника, нема војне моћи, а притом, терористичке мреже, које су Американци створили, отворено, једна за другом се отржу контроли и отказују послушност. Дакле, ситуација у Сирији се распетљава, цела авантура је веома скупа за Сједињене државе, велики је терет за амерички буџет, нејасна и магловита перспектива, није јасно какве ће бонусе ова сиријска авантура донети, према америчким критеријумима и да ли ће Америци остати још већи проблем. Сирија се, такође, може посматрати као ствар коју ће Трамп привести крају, не би ли спасио свој углед.

Исто важи и за Украјину. Мајдан је био права авантура претходне демократске администрације. Трампу није најјасније која је сврха држати Украјину и даље под америчком контролом. Није му јасно ни шта тачно урадити са Украјином, јер садашњи естаблишмент глобалистичког пројекта  спроводи либерални утицај на пост-совјетском простору, а Трамп то не види као свој циљ. Зато ће Трамп, највероватније, Украјину продати као бизнисмен и разменити је за нешто што је корисно за Сједињене државе – можда да, на пример, сачува свој образ када напушта Сирију, што Русија, наравно, може да омогући.

Све ово указује да ће бити смањивања америчког присуства, како би се већа пажња посветила сопственим унутрашњим проблемима – здравствена заштита, образовање, трошкови свакодневног живота и развој агро-индустријског комплекса. Баш као и у Русији.

Узнемирени глобалисти

Зашто је овај занимљиви сусрет изазвао толико трвења, код америчких европских савезника и европских елита – Немаца, Пољака, Британаца. Ово питање је занимљиво, јер говоримо о бригама европских елита. Али, шта су и ко су те елите? То је глобалистичка и либерална елита коју су стварале претходне америчке администрације, а која је служила за имплементацију глобалистичког либералног пројекта. Тачније, то су неки специјални агенти либерализма. Наравно да они разумеју да у новој поставци ствари, о којој су разговарали Путин и Трамп, о мултиполарном свету и заустављању глобалистичког пројекта, у таквој новој ситуацији, за њих једноставно неће бити места. Они ће се одмах претворити у старо гвожђе, употребљени и убудуће непотребан људски материјал, који је био заробљен у глобалистичком пројекту и потпуно је неспособан за многополарни модел Европе суверених народа, који нису потчињени Вашингтону.

Ако говоримо о Европској унији, разумљиво је што су тамо неспокојни, јер ће бити отписани, што се не може рећи за европске народе, којима се пружила прилика да се ослободе од америчког ропства, да поврате своју државну субјективност, пре свега геополитичку.

Те је потребно узети своју судбину назад у своје руке, а не потчињавати се безвољно вашингтонским позивима. Потребно је поново установити праве вредности Европе као цивилизације, а не као америчке колоније, на шта је Европа била сведена у глобалистичком пројекту. Тачније, ова узнемиреност је потпуно оправдана, али то је узнемиреност глобалиста и глобалистичких либералних елита, чије је време прошло, а сада је време да иду на депонију као  бескорисни. 

И, надам се да ће Трамп бити довољно свој, самодовољан и самоуверен и да ће пљунути на кукњаву европских либерала и његових глобалиста, “пете колоне” и да ће спровести све што је смислио, у корист многополарности и поновног успостављања суверенитета у субјективности Европе, као и повратак праве Америке, као независне силе, а не као глобалистичког привеска.