ЛГБТ, Сорош и НАТО

Заменик председника Партије зелених Немачке, Фолкер Бек (Volker Beck), ухапшен је 1. марта. Наводно је конзумирао дозу метамфетамина, познатог као кристал мет. Инцидент се догодио у Шенбергу (Schöneberg) у склоништу за хомосексуалце, у немачкој престоници. Бек је ухапшен у близини стана дилера дроге, који је био под присмотром.

Овде је важно је нагласити да је кристал мет валута којом хомосексуалци у Немачкој плаћају мушке проститутке за њихове услуге.

Према званичним информацијама, Бек сарађује са полицијом, задржао је статус поптредседника партије, али је изгубио кључне политичке функције, укључујући и ону да је гласноговорник за унутрашње послове и религију. Такође је изгубио статус председника Немачко-израелске парламентарне групе пријатељства.
Још је рекао да је он “увек заступао либералну политику према дрогама”.

Ипак, заменик председника Зелених није био толерантан смао према браковима између људи истог пола (осамдесетих је бранио интересе хомосексуалаца и био отворени содомит), него и према синтетичким дрогама.

Бек је 2013. године био у средишту скандала када је јавно тражио декриминализацију сексуалних односа са децом. Раније је објавио књигу “Педосексуални комплекс”, чији је циљ уништавање традиционалних породичних вредности.

Бек је у Бундестагу више од 20 година (од 1994. године), а од 2002. до 2013. године био је председник Партије зелених у Немачкој.

Али његова улога се не завршава у Немачкој и на идејама Ционизма. Он је у Москви учествовао у припреми недозвољене геј параде, када је повређен.

Он сматра да је Русија држава коју на сваки могући начин треба нападати. Немачки хомосексуалци отворено мрзе руске политичаре и активисте који заступају конзервативне идеје; један од оних кога мрзе је Александр Дугин. Бек је у Немачкој започео кампању против њега, у оквиру које је покренуо петицију и да се Дугину не дозволи улазак у Немачку и организовао протесте поводом Дугинових могућих учешћа на конференцијама у Немачкој.

Бек није једини са таквим светоназорима; у Европи постоји читава мрежа агентуре хомосексуалаца и педофила који организују русофобне кампање и лобирају за хиперлибералне праксе. Њихова активност се често своди на нападе на политичке партије и њене чланове. Они никако не воле европске покрете који заступају хришћанска и конзервативна становишта. Либерални хомосексуалци их обично називају фашистима и Нацистима, али нису уопште у стању да докажу о каквим се то злочинима ради; врло често они сâми крше законе.

Други активни либерални русофоб је Андреас Умланд (Andreas Umland) који се сумњичи за педофилију и у Немачкој и у Украјини. Он тренутно ради као истраживач на Институту за Централну и Западну Европу; такође ради и као ДААД предавач на Кијев Шевченко универзитету и Кијев-Мохила академији. Како су му патрони у украјинској влади - био је саветник бившег председника Виктора Јушченка - немачки псеудо-научник се осећа слободним у Украјини.

Али, након педофилског скандала у дечјем кампу Артек, разни медији су почели да помињу његово име, па је зато касније напустио Украјину.

Занимљиво је да је Главни тужилац Украјине изгубио документе из истраге.

Умланд је, такође, учествовао у покушају срамоћења неких руских политичара и активиста.

Друга двојица у овом мозаику су Христо Грозев и Антон Шекховцов. Први је бугарски новинар, који је почео да ради за Американце 1995. године. Уз помоћ медијске куће Метромедиа Интернешнл (Metromedia International) направио је мрежу приватних радио станица, које су коришћене за ширење либералне пропаганде. На свом блогу, Грозев је активно подржао украјинске националисте и плаћенике који су убијали грађане Новорусије.

Овај други, Антон Шекховцов, родио се у Севастопољу, али је напустио Крим након припајања Крима Русији. Према истражним органима из Севастопоља, он је починио злочине који се карактеришу као сексуално перверзни по природи. Он је 1990. године основао часопис Алтер его, који је промовисао екстремну музику, самоубиство, сексуалне перверзије, зависност од дрога и друге елементе либералне ersatz културе. Чак и назив часописа указује на ненормалне интересе за мрачну страну живота.

И, наравно, изражавајући своје огорчење, Шекховцов сада оптужује кримску Владу за кршење људских права и стално пише о томе на свом блогу.

Међутим, Шекховцов је сада и члан Института за Евроатлнаску сарадњу, кога је основао један од моћника са Еуромајдана, Олех Рјабачук, Државни секретар Украјине, у време Јушченковог  председниковања (ово је био покушај копирања модела политичке администрације Сједињених држава).

Истовремено, Шекховцов такође добија донације од Џорџа Сороша. Као и Умланд (често су се састајали у Украјини, можда због истих сексуалних интереса), он се бави “анализама” десних политичких покрета у Европи.

Ова четворка је пре неколико година била у центру пажње као неко ко покушава да произведе идеје које ће се супротставити Русији. Али, њихове теоријске поставке су у Европи деловале сумњиво па су, они  постали само веза између западних фондација и руских либерала (Шекховцов је активно сарађивао са Центром за информације и анализу, СОВА). Поред помоћи од Института за отворено друштво, они финансијску помоћ добијају и од НАТО пакта. Како је Брисел опседнут унижавањем Русије, ову четворицу су изабрали да воде медијски рат против Русије. А, и НАТО генерали могу приметити утицај Москве на природне реакције европског друштва поводом прилива миграната, те су њихови ментални процеси врло предвидљиви.

Европа сада може да види ко су креатори мита о “Европском фашизму” и “Руском тоталитаризму” - мала група первертита.