Оливер Ивановић: Наш народ нема ниједан разлог да верује Еулексу

Данас, на рођендан Оливера Ивановића, преносимо његов последњи интервју, од 25. децембра, 2017. године, за црногорски портал ИН4С.

***

Иса Мустафа, један од сведока у поновљеном поступку који се пред Еулексовим судом води против Вас, на последњем рочишту Вас је најдиректније оптужио као одговорног за догађај од 14. априла 1999. године, када је један број људи албанске националности, према оптужници, стрељан. Молимо за коментар…

Ивановић: Пре свега, читалаца ваших ради, напомињем да се не ради о бившем премијеру у Приштини, како је то погрешно Танјуг објавио, већ о Иси Мустафи који је потпуно безначајна персона у својој средини. Та особа је умислила да ће се прославити ако мене оптужи, као препознатљивог српског политичара. Он сведочи већ већи број пута у поступку против мене, и свака његова нова изјава је „колоритнија“, додатно „украшена“ са циљем да подиже уверљивост. Свима који ишта знају о косовско-метохијској друштвено-политичкој збиљи је јасно да сам ја једина преостала политички препознатљива личност у јавном животу Косова и Метохије из ранијег периода.

Који је циљ тих оптужби?

Ивановић: Јасни су намера и циљ овог поступка који је против мене покренут. Дакле, тенденција ја да се ја уклоним, и то је једина истина. Тужилаштво је то које одлаже крај поступка, јер је извесно да епилог може бити само ослобађајућа пресуда.
И раније сте истицали да са злочином који Вам се ставља на терет немате никакве везе.
Ивановић: Са злочином који се десио, а који ми се ставља на терет, немам баш никакве везе. Нити сам што видео, нити чуо, био сам у то време заменик директора веома узорне државне фирме „Фероникл“, треће по значају у Покрајини. Очекујем потпуно ослобађајућу пресуду и извињење Еулекса. Узгред, након овога што је приређено мени, а знам да је и пуно других поступака против невиних Срба, наш народ нема ниједан разлог да верује Еулексу. И то утолико пре, јер се с друге стране Албанци ослобађају за најтежа кривична дела, за које постоје неспорни докази.

Можемо ли констатовати да, с обзиром на пољуљано поверење које Еулекс генерално има на КиМ, да је овим чином извршио својеврстан харакири?

Ивановић: Ово је дефинитивно њихов лом, а у међувремену су имали још неколико ломова, који су били везани за албанску средину – ни Албанци им не верују. Имали су неколико случајева, Дреница 1 и Дреница 2, против Албанаца али и против Срба – ослобођени су сви главни актери. Велике истраге за корупцију у институцијама у Влади ‘Косова’* – ослобођени сви актери. У међувремену, две велике афере, два инсајдера, тужилац и судија из Британије, отворено су говорили о корупцији у Еулексу. Европска комисија је формирала специјалну комисију за истраживање тих навода и заташкали су то јер ЕК нема већу мисију од Еулекса, а ја ћу бити последњи ексер који ће се закуцати у тај блам.

Је ли сама оптужница утолико апсурднија уколико знамо да сте од самог почетка у институцијама у Приштини? Јесу ли они имали времена, ако су већ располагали некаквим доказима, да подигну оптужницу?

Ивановић: Питао сам судије, пошто су сâме констатовале да сам веома интелигентан човек, који је уживао и ужива поштовање не само међу Србима, већ и међу албанском популацијом на КиМ, да ли сам као такав могао бити учесник злочина за који сам оптужен. Да ли интелигентан човјек који је учинио тако нешто остаје ту, или се крије. Да ли такав иде у политику, што подразумева стални долазак у Приштину. Нису имали одговор. Дакле, неспорно је да је оптужница бесмислена и сулуда.

Колико Вам значи једнодушна, рекло би се, подршка Срба и српских институција у овом поступку?

Ивановић: Признаћу, пријатно сам изненађен јединственом подршком Срба са Косова и Метохије и државе Србије. Иако је један број политичких чинилаца можда моје хапшење доживео као прилику да профитира у политичком смислу, подршка није изостала, а посебно ме радује она од народа. Јасно је да су косметски Срби моје хапшење и оптужницу доживели као показну вежбу, и да свако од њих може бити следећи. Захвалан сам државним органима Србије који су помагали моју одбрану. То је, уосталом, подршка коју очекују сви Срби на КиМ.

Чини ли се, ипак, да држава Србија помало заборавља заслуге Оливера Ивановића за останак и опстанак Срба у о овом делу њене територије?

Ивановић: Ако би се сетили заслуга за опстанак Срба, онда би држава морала да има бољу комуникацију са мном. Људи који су овде били 1999.године знају ко је где био и шта је радио, и то је важно за моју породицу. План је био да се Срби иселе из Митровице и Звечана, и да остану само око Сочанице и Лепосавића, као једина веза са централном Србијом. Драго ми је ако сам ауторима покварио планове. Враћањем приштинског Универзитета у Косовску Митровицу 2000. године, Северна Митровица је постала веома урбана средина у којој Срби живе. Тврдио сам да се и општина Липљан [може] сачувати, макар као подељен град какав је Косовска Митровица, али није било слуха где је требало.

Имате ли алтернативу ако бисте морали једног дана да напустите Митровицу?

Ивановић: Немам други град који би звао својим осим Митровице, иако имам пуно градова у Европи у које волим да одем. Једнако чврсто као ратне 1999. године, је моје опредељење да останем овде. Наравно, боли што су ми неки Срби палили ауто, други аутомобил дизали у ваздух, палили просторије странке, упадали у кућу… То су људи који су сада у Митровици, а нису били овде те 1999, колико ја знам.

На минулим изборима на локалу, које су организовале привремене институције система из Приштине, нисте остварили очекивани резултат.

Ивановић: Констатоваћу да у датом тренутку није био интерес грађана, или он није био довољно велики – да уредимо и очистимо град од криминала и дроге. Но, убеђен сам, ако интимно и приватно питате било кога у Митровици шта о коме мисле – казаће вам истину. Ипак, јавно ако би проговорили, из политикантских разлога, али и из голог страха и делимично опортунизма, казаће другачије.

Радници српског правосуђа (судије и тужиоци) са Космета, недавно су интегрисани у правосудни систем привремених институција система из Приштине. Управо ових дана, док боравимо у српским срединама на Космету, и разговарамо са запосленима у здравственим и образовним установама које делују по систему државе Србије, чујемо бојазан да иста судбина може задесити и њих. Колико је тај страх реалан по Вама?

Ивановић: Свакако да је страх оправдан. Он је велик и кочи и то мало разума који треба да покажемо кад дође до неког договора дијалогом. Бриселски разговори су, сви видимо, недовољно транспарентни. Мало тога је доступно јавности. Дијалог је апсолутно неопходан. Срби морају имати правну, физичку и економску безбедност на подручју КиМ. Тога ако нема, људи ће бежати одавде. Обичан народ размишља егзистенцијално. Практично. Ако Србима убијете члана породице, отимате му стоку, палите и пљачкате куће, они ће отићи. У међувремену „набијаће“ се фрустрацијом. Али ће се једног дана вратити да исправе неправду, како год.

Какав је развој фрустрације коју помињете?

Ивановић: То није добро дугорочно, али та фрустрација ће се акумулирати код Срба гдегод они живели, јер њихова веза са косовском земљом је неописиво снажна. Били они у Црној Гори, Србији, Норвешкој, та фрустрација ће довести до поремећаја који могу произвести нове сукобе. Они ће доћи да ту неправду исправе, било за шест месеци, две или пет година. Зато је дијалог важан. Правна и физичка безбедност може се постићи учешћем наших људи у полицији и нема другог решења.

Како коментаришете решење алтернативне полиције?

Ивановић: Алтернативна полиција, то је већ почетак хаоса. Јер ако имате две полиције на малом простору и трећу – међународну, питање сукоба ингеренција је питање тренутка. Постојање наших правосудних органа је више било до сада као знак револта, јер направили смо судове који су могли судити само у парницама и то ако се странке договоре. Али извршење пресуда и судских решења није могло да се обезбеди јер нисмо имали своју полицију. Није било за очекивати да као такво правосуђе опстане.

Интеграција правосуђа и полиције?

Ивановић: Што се тиче интеграција правосуђа и полиције – то неће произвести толико негативне ефекте по српски народ колико би то произвеле интеграције здравственог и школског система. То су две сфере живота које апсолутно не могу да се интегришу. Из два разлога не пристајем; ми нећемо то, јер смо ми део система Србије и нећемо да га мењамо, посебно не за неки лошији. Чак и да нема тог политичког елемента који би значио и дефинитивно отцепљење Косова као таквог – од Србије. И друго: нама је и кроз Ахтисаријев план и кроз тај њихов устав гарантовано да ћемо ми управљати здравством и образовањем. И не само то, него и културним, инфраструктурним развојем, итд…

Да ли би ЗСО био гаранција очувања здравства и школства у српском систему?

Ивановић: Сигурнији ћу бити да ћемо сачувати здравство и школство у српском систему ако се формира та најављена Заједница српских општина. Она се не формира зато што имамо неспособне људе међу Србима, без петље да направе оно што би свако направио. Из затвора сам поручио да не чекају да то формирају Рамуш Харадинај или Иса Мустафа, јер они неће Србе да учине чиниоцем друштва. Заједницом ће се ојачати Срби, али се неће ослабити Албанци, али Албанци стварају слику као да сваким „уступком“ слабе своју позицију. Код њих се доживљава као слабост учинити Србима било шта, макар Срби ништа немали од тога. Ако на бараку ставите таблу са натписом Заједница српских општина, то нешто значи. Тамо су неки људи који се окупљају и нешто раде. Имамо Бриселски споразум, какав год да је, и ЗСО је одавно требало да се формира, да се не чека да то ураде Албанци из Приштине. Треба да се ради, што је најважније. Али да се истински ради.

Црна Гора је завичај ваших предака. Са поносом истичете своју припадност Кучима. Не посматрате, сигурни смо, без емоција ни на друштвено-политичка збивања у овој бившој југословенској републици. Кад смо код тога, како гледате на ток суђења за тзв. „државни удар“, за који су оптужени лидери највећег опозиционог савеза – Демократског фронта? Исто тако, Небојшу Медојевића, једног од лидера ДФ, заједно са другим члановима и функционерима истог савеза, оптужују за некакво прање новца…

Ивановић: Морам да кажем, пре свега, да не располажем са много информација о свим тим дешавањима. Ипак, оно што видим ми јако мирише на политички процес и на политичко замешатељство. Јер је мало чудно да се политички лидери оптужују за тако нешто. Јасно је ваљда да политичари који нису на власти тешко могу доћи у ситуацију да манипулишу новцем, јер се главно прање новца одвија између криминала и власти. Исто тако није реално да политичари који нису у власти могу имати позицију у друштву за пласман капитала криминала. Превише је коинциденција да би лако могао да поверујем у тако нешто.

Ваш коментар на укупна политичка дешавања у Црној Гори…

Ивановић: Волео бих да постоји више демократичности у Црној Гори и да се Црна Гора не развија као антисрпска држава, нити тај народ сме да се декларише као антисрпски… Не разумем то антисрпско расположење власти, тим пре ако знамо колико Срба живи у Црној Гори. Утолико све то теже схватам, јер последњих седам-осам година постоји одличан однос власти Србије према званичној Подгорици. То говорим врло компетентно јер сам у једном периоду и сам био део владе Србије. Чак и у ситуацији када нам се десило признање Косова од стране званичне Подгорице, које смо јако тешко доживели, теже него иједно друго признавање, сматрамо да Црна Гора треба да своју политику води како зна и умије. Признање Косова* од стране Немачке и Америке, које је са неупоредиво тежим негативним ефектима, је мање значило за нас, иако црногорско признање не може никако да утиче, осим емотивно. То је просто забадање ножа у срце! То не могу просто да објасним. Брат брату то не ради.

Извор