Нова Југославија није могућа

Било би веома штетно да САД одлучују о дијалогу Београда и Приштине и верујем да би Америка требало да решава проблеме на западној хемисфери, на пример, на мексичкој граници. Тако у разговору за „Политику” шеф администрације Међународног евроазијског покрета Леонид Савин одговара на питање о позивима Приштине да Вашингтон интензивније укључи у бриселске разговоре. „САД жмуре на многе ствари у свету, а баве се косовским питањем. Русија је географски ближа и верујем да би морала да буде укључена у разговоре који се сада воде јер ће ЕУ и Албанци заступати само америчке интересе”, поручује Савин.

Разлог недавног боравка у Београду овог руског геополитичара и главног уредника утицајног сајта Геополитика.ру била је припрема доласка у Србију професора Александра Дугина, лидера Међународног евроазијског покрета и иницијатора оснивања Балканске школе геополитике. У последњој недељи фебруара Дугин ће посетити нашу земљу, где ће одржати више јавних предавања. Представиће и књигу „Мрежни ратови”, чији су аутори Дугин и Савин.

Како представници ваше школе дефинишу појам геополитике?

То је политичка наука која обухвата многе аспекте неопходне за функционисање државе, попут система образовања, економске или војне теорије. Полазимо од тога да су људи главни фактор у геополитици, а тек затим географија. Важно је да се разуме како одређена заједница функционише у међународним односима, подели моћи, изборном систему... Дакле, наша идеја, а то је и разлог због којег смо на Балкану покренули школу, јесте да представимо, не само младима него и људима из разних сектора државне управе, како геополитички односи треба да функционишу у садашњим светским приликама.

У основи је Четврта теорија коју је поставио Александар Дугин?

То је нов приступ глобалним темама. Имали смо теорију либерализма иза које углавном стоји енглеска, односно британска школа мишљења. Потом марксизам, па националсоцијалистичко-фашистичку теорију. Из перспективе професора Дугина можемо да избегнемо све ове фокусе. Либералистички приступ истиче индивидуализам, марксистички радничку класу, фашизам државу, а ми се усредсређујемо на људе, свесни да су њихове заједнице различите. Намера је да схватимо есенцијално код свих група, а не да се свима намеће неки од три поменута концепта из 20. века.

То би значило да више не постоји униполарни свет и доказивање да је мултиполарни приступ најбоље решење?

Све групе имају своје вредности базиране на традицији и религији, чак и када погледате економске системе. Код Макса Вебера и његовог приступа капитализму постоји утицај протестантизма, па и у исламу се јавља уплив религије на тржишне токове. Нажалост, до сада није развијан православно-хришћански систем у економији, а ми желимо да то буде будућност за наш простор. Из политичког угла видели смо да је крах униполарности отпочео још пре 20 година, уз природно окретање ка мултиполарности.

Када говорите о мултиполарном свету, често користите израз евроазијски?

То је широка визија економске и политичке сарадње свих делова овог великог континента. Земље попут Јапана, Русије, Немачке, Француске биле би нека врста чворишта. Као што сада постоји пројекат „Један појас – један пут” који је покренула Кина. Ту је и Евроазијска економска унија коју развијају Русија и друге земље бившег совјетског простора, уз могућност да се прикључе и остали. Као део Евроазије ми видимо и европску заједницу.

Каква би била позиција Европе у овом пројекту и које би биле разлике у односу на Европску унију какву данас познајемо?

И сâма Европа је скуп различитих земаља. Данас су ЕУ и НАТО бескорисни пројекти САД, велике силе с глобалним утицајем. Верујем да су људи у Европи ближи Русији и земљама попут Ирана, па чак и Кине, јер бриселска корпоративна диктатура заправо није демократија. Људи морају да имају могућност избора и видели смо да партије, које називају популистима, долазе на власт управо због овог диктата Брисела. При томе, Европа не може више да се посматра као лидер у технологијама јер земље попут Русије одавно развијају своје. Постоје и велике руске залихе ресурса, али оваквој Европи је више у интересу да то узме, што је покушавала и у претходним деценијама и вековима. То је одлика империјалистичке политике, коју су практиковали у афричким земљама или Азији.

Која је у пројекту Евроазије улога Блиског истока, данас прилично нестабилног подручја?

Будући да је то веома значајно чвориште где се укрштају правци из Африке, остатка Азије, па и Европе, увек постоји опасност од сукоба. Осим традиционалне подељености, на Блиском истоку постоји и снажан утицај Вашингтона. Његови главни сателити подржавају САД, које немају много разумевања за историјску позадину народа који тамо живе. Зато ничу инструментализоване групе, спремне да нападну неке владе и државе, као у Сирији. Војна интервенција Русије у Сирији добар је пример како проблеми могу да се решавају и у наредним годинама очекујемо озбиљне промене у овом делу Евроазије. Већ сада Катар није више у блоку америчких сателита, а многи аналитичари у САД говоре да би Турска требало да буде ван НАТО-а, што је веома добро.

Како би Европа и други делови света требало, по вашем мишљењу, да функционишу у односу према САД?

САД треба да буду други пол света, засебна целина у мултиполарном систему, без мешања у унутрашње ствари европских држава. С искреним принципима, сарадња би била могућа. И свакако да би Американци имали право да одлуче како ће се даље развијати. Уколико желе либерализам, нека буде тако, али унутар САД или Канаде.

Указујете на опасност национализма у појединим европским државама, рецимо на Балтику или у Украјини?

Мислим да под либерализмом поједини национализми могу да буду радикализовани, по потреби. Рођење Концепта нације уништило је неке традиционалне вредности и било је корисно да се нападају друге државе или етничке групе. То је основ за својеврстан етноцид, многе етничке групе су нестале у налету национализма, као на пример у Украјини. Уведено је правило да сви морају да буду Украјинци ако тамо живе, а званично према статистици тамо живи око 100 етничких група.

Недавно смо видели и анализу, коју је објавила телевизија Раша тудеј, да би нека нова Југославија могла да буде решење за Балкан?

Мислим да је Југославија у данашње време прилично застарео модел јер се у појединим бившим републикама осећају етничке разлике и увек постоји погодан терен за тензије и провокације. У неким земљама ми видимо да разне етничке групе могу да коегзистирају, као у Кини. Али не верујем да би било могуће у Југославији, где се јављају такви фактори попут Хрватске. Ипак, мислим да би могао да постоји неки концепт српских земаља, на просторима Црне Горе или Босне и Херцеговине, где су људи манипулацијом одвојени од сâме Србије.

Које би онда, по вашем мишљењу, било конкретно решење за Балкан?

Можда да се у будућности створи некаква врста балканске уније на основу заједничке историје, која би потом била део Евроазијске уније. Али потребни су стрпљење и време да се то и спроведе.

До сада смо чули многе разлоге да је такву унију тешко остварити, знајући за подељеност народа на Балкану?

Ако говоримо о безбедносним разлозима, верујем да је Русија најбољи избор, јер има огромно искуство у решавању таквих ситуација. НАТО то није показао јер постоји много земаља које су његов део, али се у њима проблеми и даље јављају. Видимо терористичке нападе годинама уназад у европским државама. Верујем да би се то другачије развијало с руским присуством и ангажманом ОДКБ-а.

Како бисте конкретно описали позицију Србије у овом моменту? Ви знате да су наши главни циљеви улазак у ЕУ и наставак сарадње с Русијом. Често се говори да смо изложени притисцима две велике цивилизације?

Добар је пример Швајцарске која се не одриче неутралног статуса. Србија треба да изабере такав пут, чак и у случају да делови тренутне елите не желе сарадњу с Русијом. Наши народи, традиција, разумевање и системи вредности природно теже таквој сарадњи. Погледајте шта је данас ЕУ. Видећете Брегзит, тензије у Вишеградској групи, проблеме који могу да доведу до иступања Мађарске и Пољске из ЕУ, што би могло да наведе и друге земље на сличан корак.

Како гледате на положај Републике Српске данас?

Верујем да је пред изборе у октобру ове године, РС у бољој позицији него муслимански део федерације, али да је велика трагедија зато што је српски народ раздвојен од матице. Слично је и с Русима у Украјини, Естонији или Казахстану. Дакле, било би добро да процеси између РС и Србије буду интензивнији, да постоји боља комуникација између људи и свака врста узајамне помоћи. Истовремено, нема потребе за демонизовањем муслиманског становништва у Босни. Свакако да је Алија Изетбеговић био проблем, започео је џихадистички рат, можда је по томе био и први џихадиста у Европи, али то не значи да муслимани у Босни данас не треба да буду заштићени и укључени у политички живот, уз поштовање њихових права да се верски изјашњавају.
Убиство Ивановића није у интересу ни Срба, ни Албанаца

Чули смо разне теорије и верзије о томе ко стоји иза убиства Оливера Ивановића. Шта је, по вашем мишљењу, у овом случају најближе истини?

Верујем да Срби, а ни Албанци, нису имали интересе да убију Ивановића. Мислим да то одговара трећој страни, односно САД и да је Вашингтон већ имао много планова за дестабилизацију. Случај Оливера Ивановића је само један пут ка томе. Нажалост, можемо да очекујемо и друге провокације.

Ипак, Вашингтон готово сваког дана позива да се сарађује са Судом за ОВК. Они говоре да Албанци морају да осуде своје ратне злочинце...

Мислим да је то најбољи пример на који начин САД демонстрирају своју политику. Пре неколико година они су те албанске терористе користили за своје интересе, а сада само желе да буду ухапшени. То се једноставно назива политиком двоструких стандарда.

* Интервју за дневни лист Политика