Евроазијски смех

Да ли сте мислили на Брегзит када сте говорили о изолацији Британије?

Не баш. Британију сматрам Морском силом и матрицом на којој се заснивају модернизам и либерализам. Континентална Европа, келтско-германска и грчко-римска, као Копнена сила, стоји насупрот  Морској сили. У овоме се у потпуности слажем са Карлом Шмитом. Успут да споменем, сматрам да је Ирска припада оној Европи која је традиционална, а не модернистичкој Европи. Историја Ирске каже да је традиција ове земље претрпрела страдање и геноцид који спроводи англо-протестантски модернизам.
Али, са друге стране актуелна Европска унија није заснована на Традицији. Управо је супротно. Заснована је на ултра-либерализму и глобализму и то се огледа у постмодерном, растакајућем друштву (З.Бауман), па је тренутна ЕУ најгора могућа ствар. Из два разлога је добро што је  Велика Британија напустила ЕУ: 1. Велика Британија се тако ослобађа од евро-глобализма (то је добро за британски идентитет какав год да је) и, 2. Ослобађа Европу од њеног либерално-финансијског притиска, као америчке алатке. За Европу је то прилика да се врати свом темељном (не-либералном) континенталном идентитету. Не прецењујем ову прилику и слажем се да и није нека велика прилика, али, свеједно је прилика. 

Да ли осећате да се циљеви које наводите у књизи остварују?

Мој рад има две стране - опис и пројектовање жељене будућности засноване на том опису. Мислим да овај део са описима има нероватан успех који препознају сви - пријатељи (неки) и непријатељи (многи). После пропасти два идеолошка табора, некако смо у обавези да се бавимо евроазијатсвом против атлантизма. То је истина анализе пост-идеолошког извештаја. Био сам први на континенталној страни (евроазијатство) ко је прихватио геополитику, у новој пост-идеолошкој ери. Атлантистички табор је несметано и без прекида постојао од времена Макиндера, а на Хаусхоферову, немачку школу континентализма је бачена љага, демонизована је заборављена. Сâмо постојање ове могућности утемељења геополитике континентализма са руским 'Хартлендом'  као центром у пост-совјетским условима, било је појмовно когнитивно оружје, које су у разматрање узеле руске власти и, на пример, турске војне и политичке елите (важна је ствар да је књига 'Основе геополитике' у Турској преведена почетком 2000. године и утицала је на будуће промене у Ердогановој политици ). Те је тако ова књига имала озбиљан утицај. И у то нико то не сумња – једино питање које се поставља је питање моралног вредновања овог утицаја – да ли је добар или лош – али, то зависи и од становишта које изаберете у великом рату континената ...

Друга страна - пројекти - остварују се на пола. У време писања и објављивања 'Основа геополитике', све о чему сам тамо писао, било је у потпуној супротности са Јељцином и  његовим курсем. То је била револуционарна књига у којој, све што је писало, било је против Јељцина и главних трендова руске спољне политике деведесетих. Са Путином се ситуација променила за 90 степени – не за 180, како би требало. Путин је на пола у спровођењу евроазијског програма. Дакле, друга половина није испуњена. И то разумем на следећи начин: није да сам ја погрешно предвидео, него је Путин полу-евроазијац, полуопортуниста (прагматиста). Зато други део моје опоруке засноване на геополитичкој анализи чека свој тренутак и вођу. То свакако није Путин. Он је човек на пола.

Да ли има још нечега чему тежите, а мислите да ћете успети да остварите током живота?

Сада је скоро при крају мој Magnum Opus 'Ноомахија'. Требало би да се састоји од 20 обимних књига посвећених различитим цивилизацијама. Осамнаест је већ завршено и објављено. То је за мене најважније, јер је то све јужно од Енциклопедије мултиполарног света и то је истовремено и Анти-енциклопедија просветитељства, Контра-модернистичка енциклопедија, која деконструише евроцентризам и западњачки модеранизам у којој се потврђује право народа да створи сопствену цивилизацију засновану на сопственим вредностима . То је план глобалне радикалне револуције против савременог света, глобализма и надмоћи Запада. Али је истовремено и одбрана суштинског - премодерног - европског идентитета, уништеног капитализмом, либерализмом и англосаксонском идеолошком диктатуром.

Мој живот је доказ да су идеје важне. Више од било чега другог у мом животу. Више од живота сâмог.

Борићу се до краја за своје идеје и за оживљавање суштинског руског идентитета. И видећемо ко ће се последњи смејати. Дакле, чврсто верујем у коначни евроазијски смех, који ће се орити на рушевинама садашњег света коме би требало да дође крај.