Могу ли политичке промене у Шпанији утицати на однос према Србији?

Пре нешто више од месец дана, у Шпанији су одржани избори, можда међу најзначајнијим у историји ове земље. Шпанија је, након неколико година снажне економске кризе, запала у својеврсну политичку кризу. Ово су били трећи парламентарни избори у протекле четири године, што указује да на шпанској политичкој сцени не постоји стабилна већина. Након неуспелог покушаја отцепљења Каталоније, 1. октобра 2017. године, будући статус овог шпанског региона постао је вододелница шпанског друштва. Од тада па до данас, ситуација у Каталонији је прилично нестабилна, с обзиром да је тамошња владајућа гарнитура и даље опредељена за независност Каталоније. Сходно томе, кључна тема недавно одржаних избора је била управо везана за однос будуће централне владе према каталонском сепаратизму.

Резултати избора су били очекивани. Победу је однела Социјалистичка радничка партија Шпаније (Partido Socialista de los Trabajadores) са 28,7% гласова, док је конзервативна Народна партија (Partido Nacional) освојила само 16,7% гласова. Ипак, ту треба додати да су се на десном политичком спектру усталиле две релативно нове партије – умерено десни Грађани (Ciudadanos) са 15,9% и крајње десни Вокс (Vox) са 10,3% гласова. Подемос (Podemos), као крајње левичарска партија, освојио је 14,3% гласова, а у парламенту су се нашле и просепаратистичке баскијске и каталонске партије.

Избори су показали две важне ствари. Прво, да је Шпанија и даље дубоко подељено друштво с обзиром да су партије деснице и партије левице добиле готово подједнак број гласова (обе групе око 11 милиона). Појашњења ради, треба истаћи да између шпанске левице и деснице постоји снажна поларизација и анимозитет, те да је готово немогуће очекивати било какву постизборну сарадњу између њих. Друго, да у Шпанији и даље не постоји стабилна већина. Нити левица, нити десница, имају довољно посланичких места да би направили коалициону владу. Готово је извесно да ће владајућу коалицију чинити социјалисти као њен стожер, Подемос и просепаратистичке партије из Каталоније и Баскије. Таква влада би могла уведе Шпанију у дубљу политичку кризу, с обзиром на њене очекиване ставове по питању Каталоније. Социјалисти се залажу за давање већег степена аутономије Каталонији кроз могуће уставне реформе, не прецизирајући шта би то у пракси могло значити. Подемос, на другој страни, сматра да Шпанија као држава треба да допусти референдум о статусу Каталоније само на територији тог региона, док каталонске сепаратистичке партије (Заједно за Каталонију - Junts per Catalunya и Каталонска републиканска левица - Esquerra Republicana de Catalunya) одбацују било какву врсту дијалога која не значи давање Каталонији права на референдум о независности. Поставља се питање какво заједничко решење за каталонски случај може понудити овај блок, с обзиром да Каталонија већ има висок степен аутономије у бројним областима. Намећу се два могућа сценарија – федерализација Шпаније (чији покушај 30-их година је земљу гурнуо у крвави грађански рат) или одржавање референдума у Каталонији о њеној независности. Оба сценарија су противуставна и опасна не само за будућност Шпаније, већ и Европске уније.

Уколико би се Каталонији дозволио такав референдум, то би отворило врата за сличне захтеве из других делова Шпаније – најпре Баскије и Галиције. На другој страни, то би представљало велики проблем за Европску унију, чијих неколико чланица имају сличне проблеме. Право на независност Каталоније данас значило би исто то право и за Фландрију, Венето или Баварску сутра. Премда је Европска унија 2017. године снажно стала у одбрану јединства шпанске државе, чини се да би ситуација данас могла бити другачија. Нова левичарска власт би била спремна да спроведе низ лево-либералних мера које представљају нескривену агенду ЕУ, што их чини пожељним партнерима за Брисел. Исто тако, треба имати у виду да је након одлуке Италије да блокира улазак миграната на своју територију Шпанија постала главна транзитна зона за њих. Европској унији, која фаворизује доток миграната на своју територију, би у том контексту одговарало политички нестабилно Иберијско полуострво.

Ни након више од месец дана од одржавања парламентарних избора није формирана нова шпанска влада. Актуелни премијер и председник социјалиста Педро Санчез је већ обавио разговоре са председником народњака Паблом Касадом, грађана Албертом Ривером и Подемоса Паблом Иглесијасом. Санчез је одбио да води разговоре са крајње десним Воксом, што је велики ударац за шпанску демократију, с обзиром да актуелни премијер тиме показује да није спреман да разговара са преко 2,5 милиона Шпанаца који су за ту партију гласали.

Резултати ових избора могу оставити значајне последице на однос између Шпаније и Србије. Као прво, уколико би најављена владајућа коалиција дозволила Каталонији право на референдум, Шпанија би могла да промени свој званични став према независност тзв. Косова. Шпанија је већ деценију најважнији савезник Србије у Европској унији када је реч о очувању територијалног интегритета и суверенитета наше земље. Њено руководство, посебно у време владавине десне Народне партије, је више пута истицало да Шпанија никада неће признати независност тзв. Косова и да се залаже за убрзан пријем Србије у ЕУ са Косметом у њеном саставу. Међутим, од како је пре више од пола године на чело Шпаније дошао социјалиста Педро Санчез, све више се у шпанским медијима спомиње могућност дипломатског признања тзв. Косова. Велика земља попут Шпаније је за Србију важан глас подршке и у Уједињеним нацијама и у другим светским институцијама (као што је било у случају блокаде пријема тзв. Косова у Унеско и Интерпол) и губитак овако важног савезника представљао би за Србију велики ударац. Друго, треба истаћи да је први пут након 40 година једна крајње десна партија ушла у парламент. Реч је о Воксу, партији која је настала на таласу нове антибриселске и антибирократске европске деснице. То је партија која промовише традиционалне хришћанске вредности и баштини идеју једниства европских народа. У том контексту, Србију виде као део хришћанске Европе, а Косово као њен историјски саставни део. Свакако да Србија није једна од најбитнијих тема којима се та партија бави, али улазак Вокса у шпански парламент може само значити глас више за српске интересе.