"Креће се лађа италијанска"

Мила Михајловић, Српкиња, истраживач, новинар РАИ и књижевник, случајно је пронашла документ Специјалне канцеларије Министарства краљевске морнарице Италије написан 1917. године у Милану, који баца потпуно ново историјско светло око српске голготе у Албанији током Првог светског рата.

Документ говори и о стварној помоћи такозваних великих српских пријатеља, Француске и Енглеске српској војсци у њеном спасавању од потпуног уништења приликом повлачења из врлети албанске голготе. Овај документ, случајно откривен, али и очито намерно затурен – показује и доказује да српску војску нису спасили Енглези и Французи, што је опевано и у чувеној песми (која је и данас патриотски српски хит) „Kреће се лађа Француска”, већ Италијани и бродови Морнарице Италије, а не француске. Aкадемик др Драгољуб Живојиновић објавио је књигу „Невољни ратници, велике силе и Солунски фронт” која је открила све српске илузије и заблуде и упрла прстом у Енглеску, земљу која је од самог напада Аустроуграске на Србију 1914. године, свесрдно радила на уништењу Срба и српске државе.

По академику Драгољубу Живојиновићу, Русија нам је једина током првог светског рата била једини пријатељ.

Мила Михајловић каже:
–Kњига „За Српску војску – једна заборављена прича“ је богата писаном и фотографском архивском грађом.Ова књига коначно расветљава мрак који је све до сада владао у српској историографији о пет месеци епопеје српске војске током преласка Албаније и евакуације, најпре у Италију, а потом на Kрф и у Бизерту. Са овим документом једноставно нико никада није био упознат, па ни италијанска, а понајмање српска јавност.

Од 12. децембра 1915. па до 29. фебруара 1916. године, италијанска морнарица је из Албаније евакуисала близу 300.000 српских војника и избеглица, 24.000 аустријских војника – заробљеника српске војске, 10.153 коња, 68 топова и 300.000 тона хране и материјала.

Са војском је евакуисана и српска влада, војни врх, парламент, интелигенција, велика количина злата и сребра и готовог новца, архиве, краљ Петар Први Kарађорђевић и регент Александар.

Обављено је 248 пловидби и употребљено 350 лађа, читав посао је обављен уз огроман ризик од потапања бродова од немачких подморница (Сумарена).

У истој операцији, евакуисано је и 6.000 црногорских војника, добровољаца из Херцеговине и Боке, и краљ Никола Први Петровић са породицом.

Српски војници нису са обала мора Албаније пребацивани одмах на грчко острво Kрф, већ су прво пребачени у Италију, па тек онда на Kрф. Фактички Италија – од земље победнице – постаје земља губитник! Скоро ништа што је обећано, Италија није добила, сем милион мртвих и седамсто хиљада инвалида.

Француске лађе су превозиле Србе са Kрфа за Солун, па на фронт, да не би гинули Французи! Највећи део посла око извлачења Срба обавила је Италија и нико други.

Мила Михајловић каже:- По мерилима Енглеза, па и Француза, улога Италије морала је бити заборављена, а спасавање Срба из Албаније приписано је у највећој мери Французима и Енглезима, који прстом не би мрднули да им руски цар Николај није запретио да ће изаћи из рата, уколико не крену у спасавање Срба из Албаније.

Извор