Шпанија: да ли неко има представу шта треба урадити?

Претходна недеља је била занимљива у смислу политичких збивања. Најзад, ту је био нови покушај расподеле положаја... и није успео. Кандидат за премијера, Маријано Рахој, из Народне партије (Partido Popular - PP), изгубио је у Конгресу посланика, у два круга гласања прошле недеље, са 180 гласова против њега и 170 гласа за. Ова недеља је почела са изјавом другог кандидата, Педра Санчеза из Социјалистичке партије (Partido Socialista, PSOE), који је рекао да ће се отворити нови круг преговора, али без њега, јер он има намеру да се кандидује за председника. Подсетимо се да је ово исти онај Санчез који се кандидовао и у марту и изгубио. Оба неуспеха у преговорима показују да им је лакше да се договоре о томе шта не желе, него шта желе.

По овом сценарију, трећи избори ће највероватније бити заказани 25. децембра, уколико се не избегне промена изборног закона (усвојена апсолутном већином), да се предизборна кампања скрати на недељу дана, те би избори онда били 18. децембра..

Него, да причамо о политици. Шта може да се деси по овом сценарију? Очигледно је све могуће, уколико постоје договори. Ствар је у томе да договора нема и кладим се да их неће бити све до после 25. септембра, јер се одржавају регионални избори у Галицији и Баскији, где ниједна од највећих партија у Конгресу не жели да направи договор и то ће утицати на њихове резултате у оба региона. Подсећамо да је крај октобра крајњи рок за формирање владе, пре одржавања трећих избора.

Блокови могућих споразума могу бити (питања укључен јер више места не би имали да достигне апсолутну већину од 176 мандата у Конгресу):

PP + Ciudadanos (Cs) + Coalición Canaria (CC) = 170 + ?
PSOE + Unidos-Podemos (U-P) = 156 + ?

Ако се крене од ових бројева, Народној партији ће бити потребно још шест места. Али, то ће бити сложено, јер је једина партија са којом се унапред може договорити је Баскијска националистичка партија (Partido Nacionalista Vasco, PNV) – али они имају петоро посланика, а регионални избори у Баскији су 25. септембра.

Са другим мањинским странкама са којима би се могли сложити, а узимајући у обзир оне који имају 6 или више од 6 места, у принципу би биле искључене сепаратистичке националистичке партије из Каталоније. Не изгледа вероватно да ће се нити демократска Convergencia Democrática de Cataluña (CDC), са 8 места, нити Esquerra Republicana de Catalunya (ERC) са 9 места, договорити са владом на челу са Народном партијом, али ко зна ... Ако узмемо у обзир да политичари воде интереси моћи, а не идеологије, можда могу да постигну још један споразум. Не треба заборавити да је Народна партија направила пакт са националистичком Convergencia y Unió (CiU) у парламенту од 1996. до 2000. године. Али, сада је ситуација другачија, јер од 2010. године, када је регионални председник Артур Мас покренуо сепаратистичку иницијативу, политичка ситуација изгледа да је постала напета и постоје све напетија.

Што се тиче блока који воде социјалисти: Потребно и је још 20 места и неопходно им је да се договоре са те две партије каталонске националистичке партије, раније поменуте, CDC и ERC, са којима би имали 17 места више, а можда још 5, са PNV – што би било 178 места и апсолутна већина за прављење најподељеније владе у Шпанији од Устава из 1978. године. Као највећа партија у коалицији (са85 места), социјалисти би имали половину људи на положајима или ће то бити коалициона влада са министрима из различитих партија? Исто тако, неки бивши председници социјалиста, као Фелипе Гонзалес и Хозе Луис Родригез Запатеро су позвали  Педра Санчеза да буде уздржан и допусти Народној партији и Рахоју да владају, како би се прекинуо застој, формирала влада која ће доносити законе, а да опозицију воде социјалисти.

У многим европским земљама, уобичајено је постојање коалиционих влада са министрима из различитих партија. У Шпанији се од Устава 1978. године то никада у државној управи није догодило. Десило се само да се подршком  трговало у замену за уступке - обично са баскијским или каталонским националистима, у замену за више регионалне моћи и више средстава из државних фондова тим регионалним владама.

Прогноза

Шта се може предвидети о томе? У принципу, чини се да је Народној партији лакше да добије потребну подршку јер јој недостаје само шест места, а социјалнистима недостаје двадесет. Али, имајући у виду ситуацију у односу између Конгреса, сепаратизма у Каталонији кога промовишу промовишу CDC and ERC  (међу осталима), као и предстојеће регионалне избореу Галицији и Баскији, јасно је да неће бити покушаја преузимања положаја до октобра. За сада, биће још покушаја Народне партије да прави споразуме, али ће их више правити социлајисти јер њихов лидер, Педро Санчез, има гори рејтинг због супротстављања било каквом договору са Народном партијом, а истовремено не нудећи неку другачију владу. Наравно, време одмора у Шпанији паралише све. Иако би се могло рећи да штпанским политичарима не треба много да имају још више одмора. Не плаћају они скупе изборне процесе.

Дакле, тек након тих избора 25. септембра, ће вероватно бити неких релевантних новости. Осим ако Педро Санчез не нађе неку "конопљарку" која би желела да буде на челу социјалистичке владе, зарад чега је потребно да има подршку каталонских сепаратистичких странака (CDC и ERC) и баскијских националиста ( PNV, а можда и баскијске сепаратисте EH Bildu). Друга могућност би била да Народна партија нађе неког председничког кандидата који се боље разуме са социјалистима и тако се барем добије уздржаност социјалиста у новом покушају поделе функција, те би влада била формирана у октобру. Оба сценарија делују вероватно, али од општих избора децембра 2015. године, чини се да су многи невероватни сценарији вероватни, као и распад двостраначке сарадње Народне партије и социјалиста, мада је то довело до застоја јер шпански политичари нису баш навикли да преговарају са странкама као што су њихове.