Уочи балканске турнеје Федерике Могерини: Са Запада ништа ново

26.02.2017

Посета Федерике Могерини, високе представнице Европске уније за спољне послове и безбедносну политику, Београду, Сарајеву, Приштини, Подгорици, Скопљу и Тирани ове недеље дешава се у моменту када Европска Унија треба да покаже да је и даље јединствена и присутна у овом региону, као и да охрабри унутрашње политичке чиниоце Балкана на нове компромисе и уступке, како у сâмим државама, тако и између себе. Државе у региону се налазе у различитим фазама унутрашње политичке динамике, предизборним и постизборним фазама, које међутим неће битно утицати на њихов однос према европским интеграцијама. Преглед овог динамизма сагледаће се у даљем тексту.

Албанија има статус кандидата за чланство у ЕУ од јуна 2014. године. У новембру прошле године, Европска комисија је препоручила државама чланицама да размотре отварање приступних преговора са Албанијом уз услов да се претходно, пре одржавања наредних општих избора ове године, усвоје промене Устава које би омогућиле спровођење свеобухватне реформе правосуђа и изборних закона. Имајући у виду свеобухватност ових реформи отпочињање преговора са ЕУ ће још сачекати.

Република Македонија има статус кандидата од 2005. године, али је отварање преговора везано пре свега за однос са Грчком, као чланицом Уније, а од 2015. године и са спровођењем Споразума из Пржина, који су потписали представници највећих парламентарних странака уз посредовање Европске уније и хитних реформских приоритета дефинисаних од стране Европске комисије у јуну 2015. године. Ванредни парламентарни избори, су након што су испуњене одредбе Споразума из Пржина, одржани 11. децембра 2016. године, а реформски приоритети обухватају области владавине права и основних права, деполитизацију државне управе, слободу говора и реформу изборног система. Поред тога, посебни надзор вршиће се у областима међу-етничког дијалога и економског управљања.

Посета Могеринијеве дешава се у моменту када нова влада Републике Македоније још није формирана, а очекује се да Зоран Заев, лидер Социјалдемократског савеза Македоније (СДСМ), након што лидер ВМРО-ДПМНЕ Никола Груевски није успео да сакупи довољну већину гласова, добије и формални мандат за састав нове Владе.  Њено формирање зависиће од подршке албанских партија, чији је један од захтева усвајање Резолуције којом би се осудио „геноцид над албанским народом у Македонији у периоду 1912-1956. године“.

Најдаље су у европским интеграцијама напредовале Србија и Црна Гора, са којима је Европска унија отворила приступне преговоре и већи број поглавља. Црна Гора је од почетка преговора у јуну 2012. године отворила 26 од укупно 33 поглавља, а након састављање нове владе у новембру 2016. године може се очекивати наставак европског пута Црне Горе.

Прва међувладина конференција која је означила почетак преговора са Србијом одржана је 21. јануара 2014. године и од тада је отворено 8 од укупно 35 поглавља, од којих ће два бити отворена непосредно пре посете Високе представнице Београду. Напредак Србије у преговорима у свим поглављима условљен је напретком у преговорима у оквиру поглавља 35 - остало, које је заједно са поглављем 32 – финансијска контрола, прво отворено и које се односи на “нормализацију односа Србије и Косова*“, како је то наведено у Заједничкој позицији Европске уније од 30. новембра 2015. године. Отварање поглавља 23 – правосуђе и основна права и 24 – правда, слобода и безбедност одложено је због резерви Хрватске и до њега је дошло у јулу прошле године након што је Влада Србије усвојила Акциони план за остваривање права националних мањина, док ће поглавље 26 – култура и образовање, такође због резерви Хрватске, уместо у децембру прошле годин, бити отворено данас, 27. фебруара 2017. године, након што је потписан анекс Меморандума о сарадњи у области издавања уџбеника на језику и писму националне мањине.

Нема сумње да ће нормализација односа Београда и Приштине бити приоритетна тема Могеринијеве са државним званичницима у Београду, као и да ће Србија потврдити своју европску опредељеност и инсистирање да Приштина омогући формирање Заједнице општина са српском већином. Економски развој и инвестиције остаће главна порука српских званичника након ове посете.

Посета Могеринијеве Сарајеву је у овом моменту можда најостљивија будући да се одвија у јеку институционалне кризе око ванинституционалног подношења захтева за ревизију пресуде Међународног суда правде у Хагу по тужби Босне и Херцеговине против Србије за геноцид и неколико месеци након одржавања референдума о Дану Републике Српске. Босна и Херцеговина је потенцијални кандидат за чланство у ЕУ, а своју кандидатуру за чланство је поднела 15. фебруара 2016. године, након што је 26. јануара исте године, Савет министара БиХ усвојио такозвани механизам координације и адаптацију трговинског дела Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ. Механизам координације значи да ће БиХ у питањима која се односе на ЕУ „говорити једним гласом“ тј. да ће се остварити ефикасан механизам координације доношења одлука између различитих институција и нивоа власти. Утврђена су и заједничка тела у оквиру механизма координације у циљу ефикасног остваривања координације процеса европских интеграција Босне и Херцеговине – Колегиј за европске интеграције, министарске конференције, Комисија за европске интеграције, поткомисије за европске интеграције  и радне групе за европске интеграције. У светлу наведеног Висока представница ће наставити да инсистира на јединству БиХ и координацији њених политика у односу на ЕУ.

На крају, што се тиче привремених институција у Приштини, Европска комисија је још 2005. године усвојила документ „Европска будућност за Косово“, а 2008. године, успостављена је мисија ЕУ за владавину права – EULEX. Савет министара ЕУ је 2008. године примио к знању „косовску декларацију о независности“, подвлачећи уверење да је то јединствен - sui generis – случај. Комисија је 2009. године усвојила документ „Косово – испуњавајући његову европску перспективу“, док је 2012. године покренут дијалог о визној либерализацији. Такозвани “Споразум о стабилизацији и асоцијацији са Косовом“ ступио је на снагу 1. априла 2016. године.

Поред инсистирања на већој борби против криминала и корупције, и испуњавању услова за визну либерализацију, главна порука Могеринијеве ће свакако бити везана за ратификацију Споразума о демаркацији са Црном Гором из 2015. године, која је заједно са противљењем стварању Заједнице општина са српском већином, била разлог за бројне насилне протесте опозиције у Приштини прошле године. Будући да српски посланици не учествују у раду косовских институција, па и Скупштине, незадовољни због  усвајања Закона о Трепчи и неформирања Заједнице, може се очекивати притисак на њих како би се вратили у Парламент и омогућили ратификацију Споразума о демаркацији за који је потребна двотрећинска већина.

Стварање Заједнице ће се, без обзира на све што је Србија до сада испунила из бриселског дијалога, и даље условљавати – сада трансформисањем Косовских безбедносних снага у оружане снаге Косова и остваривањем истог статуса за Албанце који живе на југу Србије у општинама Прешево, Медвеђа и Бујановац.

Посета Федерике Могерини региону неће донети ништа ново. Она ће показати да ЕУ наставља да игра улогу главног преговарача, помиритеља и реформатора унутрашњих политика и односа главних политичких актера региона. Политика условљавања остаје главни инструмент и снага Европске уније у односу на земље региона. Земље региона ће, са друге стране, наставити да изражавају своју стратешку опредељеност чланству у ЕУ, као најбољем начину стабилизације и напретка њихових друштава, уз наглашавање економског развоја и инвестиција, као кључног приоритета односа са ЕУ и осталим државама региона и испуњавања осталих политичких критеријума за чланство у овој организацији.