Питање Косова и Метохије Н-И-К-А-Д-А није измештено из УН у ЕУ

Питање Покрајине Косово и Метохија (КиМ) никада није «измештено из УН у ЕУ», како се то често говори и пише. Било је, сада је и остаје и убудуће у надлежности Савета безбедности  Уједињених нација (СБ УН), као јединог легалног органа овлашћеног за доношење међународно-правно општеобавезујућих одлука. Савет безбедности УН никада није донео одлуку да то питање «измести» из своје надлежности, да то преда у надлежност било коме другом, или да себе, односно УН, развласти од решавања тог питања.

Није вероватно да ће се СБ УН икада развластити овлашћења која има по Повељи УН, односно према Резолуцији 1244, нити да би евентуалну одлуку донету изван система УН и изван тих правних оквира, прихватио. Калкулације да би неко могао искључити Русију из УН, односно, из СБ УН, а тиме уједно лишио Србију досадашње подршке, нису реалне јер немају правног основа и јер би УН доживеле исту судбину као и Друштво народа уочи Другог светског рата. 

Водеће силе Запада врше притисак на Србију да уведе санкције Русији, рачунајући да би тако Србију сврстали у непријатеље Русије, оставили је без руске подршке  у СБ УН, обезбедили чланство терористичке државе на тлу Космета у УН и увлачење Србије у НАТО. 

Истина је да се ЕУ кандидовала да олакша «процес дијалога између страна», да је то тадашњи Председник Србије Борис Тадић и прихватио, а министар Вук Јеремић званично предложио Генералној скупштини УН и да је ГС УН својом резолуцијом од 9. септембра 2010. године «поздравила спремност ЕУ да олакша процес дијалога страна».

Грешка и одговорност тадашњег државног руководства су несумњиви, али нема основа за подгревање представе да је судбина Србије, што се тиче КиМ, у рукама Брисела, односно, Немачке и Француске и Вашингтона. Коликогод УН биле несавршене, злоупотребљаване и ограничене политком силе, оне су и даље једини и неприкосновени правно ваљани систем и оквир за решавање питања КиМ. 

За Србију је штетно када се ЕУ приписују улога и овлашћења у вези са КиМ, која она нема. 

«Олакшање процеса дијалога страна» тешко може покрити било чију хегемонистичку геополитику, наметање «модела две Немачке», или некаквог такозваног «свеобухватног правно обавезујућег споразума», или било чега другог, изван норми важећег међународног права. 

Упитно је и систематско преувеличавање значаја саветодавних мишљења и необавезујућих резолуција на једној страни и потцењивање свеобухватних, правно општеобавезујућих одлука СБ УН. 

Резолуција СБ УН 1244 је компромис свих заинтересованих фактора укључујући Европску унију, Сједињене државе, Русију, Кину. Тај компромис не могу једнострано изменити или поништити поједини од тих фактора, без учешћа и сагласности свих који су компромис усвојили видећи у њему, поред заштите принципа, и заштиту својих интереса.

Генерална скупштина Уједињених нација је својом саветодавном резолуцијом «поздравила»  спремност Европске уније да «ОЛАКША ПРОЦЕС ДИЈАЛОГА СТРАНА» и ништа више.

Србија није у обавези да ћутке прелази преко очигледног прекорачења овлашћења и узурпације права која једино припадају Савету безбедности УН.
Поједини политичари и медији олако баратају најавама нових нелегалних и нелегитимних притисака, претњи и уцена уз паралелно забрињавајуће потцењивање међународног права и универзалних принципа и стандарда међународних односа. Уместо тога, много је упутније и одвраћајуће истицати да Србија остаје трајно отворена за дијалог о КиМ на основу и у оквиру норми међународног права, резолуције СБ УН 1244 и свог Устава, да је отворена за сваки вид равноправне сарадње са Западом, Истоком, Севером и Југом, али да ни по коју цену неће одустати од целовитости своје државне територије, независности и војне неутралности