Сорошева гвоздена чизма: избори у Шпанији као модел европске политике

У Шпанији су пре неколико дана одржани парламентарни избори и, према званичним резултатима, победили су либерали из Народне партије.

На изборима у Шпанији није било никаквих сензација, осим што су се сви питали како би се могао побољшати положај неформалне левичарске партије Подемос. Занимљиво је да се у европској политици већ може приметити мустра која се користи. Евроскептицизам јача свуда, као и партије које се противе Европској унији. Међутим, у Северној Европи, то су обично десне конзервативне партије: Национални фронт у Француској, Алтернатива за Немачку, Слободарска партија Аустрије, док су у Јужној Европи евроскептици углавном левичари. У Грчкој, Ципрасова Сирица, у Шпанији, Подемос. У Италији је ситуација мало другачија – земља је подељена – на северу земље, главни и најпопуларнији евроскептици су Лига за Север, а на југу левичари Покрет пет звезда. Уопштено, ситуација је прилично симетрична.

Подемос је данас друга највећа и трећа најутицајнија партија у Шпанији. На несрећу, створена је и постоји под директном контролом Џорџа Сороша и његовог намештеника, француског теоретичара, Стефана Хесела. Хесел је написао бомбастичну књигу "Време је за дивљање!" у којој позива све незадовољнике да се побуне и устану против status quo и започну “обојене револуције”. Један од оваквих Сорошевих “побуњеника” у Шпанији је и Пабло Иглесијас. На почетку се та група побуњеника звала М15 у складу са Сорошевим хиперреалним идејама, затим, Indignados (подивљали), у складу са Хеселовом књигом и, најзад су постали  Podemos, што значи “ми можемо”.

Идеологија Подемоса би се могла дефинисати као културолошки капитализам. У програму пише да се чланови странке залажу за отварање граница избеглицама којима је потребан азил и помоћ, за права содомита, итд. Вођа Подемоса је пре пар година посетио Вол Стрит и тамо рекао да не постоји алтернатива капитализму. Дакле, готово је са дивљањима.

Занимљиво је да је на овим парламентарним изборима у Шпанији учетсвовао још један, чисто  Сорошев “пројекат”. Зове се Ciudadanos (Грађани). Све исто – грађанско друштво и отворено друштво су типични означитељи шпекуланта Сороша. Ако је Подемос псеудо-левица, рецимо либерална левица, онда су Ciudadanos отворени либерали. И они су подивљали, овог пута због високих пореза у Шпанији.

Ciudadanos се отворено залажу за капиталистичко слободно тржиште и још сматрају да у Шпанији и Европи нема довољно капитализма. Њихов лидер, Алберт Ривера, је непосредни слуга интереса Сједињених држава. Недавно је био у посети Венецуели, где је подржао опозицију и критиковао Мадурову Владу.

Па, да видимо шта смо имали: Шпанија је одскочна даска за будућа политичка деловања, како то Сорош види. У средишту су слабоумни десни либерали из Народне партије и потпуно дискредитовани леви либерали из Социјалистичке партије - то су старије, потпуно корумпиране бирократе, везане за Брисел. Те је тако становништво добило алтернативу у виду “Подивљалих”. Међутим, избор је невероватан: с једне стране ту је Сорошев ултра либерални Подемос, а са друге стране ултра-тржишни либерали Ciudadanos, такође Сорошев. И то је то – других нема, нити конзервативаца, нити Хришћана, нити социјалиста, или барем националиста, којих има свуда по Европи. Нема никог. Управо је то идеална Европа за глобалисте.

Ово се догађа у традиционално конзервативној католичкој Шпанији, са монархом на челу и херојском историјом отпора модернистичком духу и масонским плановима за уништавање традиционалне Европе.

Другим речима, резултати избора у Шпанији немају апсолутно никакав значај и не утичу ни на шта. Само су партије које су учествовале запрепашћујуће. И, шта је све ово, ако не крај Шпаније и пропаст Европе.