Евроазијски вјетрови

Нијесам превише писао у последње вријеме али сам прије пар дана написао да свијетом дувају неки нови вјетрови, овог пута источни.

И то сам написао онако, по неком свом осјећају, пратећи дешавања на глобалном нивоу. Да бих појаснио на чему темељим ову своју тврдњу, покушаћу да вас, макар на тренутак, наведем да размислите о неким стварима.

Заједнички наступи Русије и Кине, избацивање долара, продаја противваздушног система С400 Турској, а затим и Индији (и то ће бити плаћено рубљама!), отопљавање односа Русије и Јапана исказано кроз позив јапанске стране да се ријеши спор око Курилских острва, жеља Јужне Кореје (и не само ње) да учествује у изградњи транссибирске жељезнице, договор Индије, Ирана и Русије да се избјегне Суецки канал и да се транспорт роба из Мумбаја одвија на сасвим други начин, учешће Русије у ратним операцима у Сирији, позив Гадафија млађег за укључивање Русије у дешавања у Либији, Пут свиле и, с тим у вези, посјета кинеског предсједника Португалији (најзападнијој тачки Европе), огромне кинеске инвестиције у Африци, Путинова најава о Споразуму Евроазијске економске уније са Србијом, Израелом, Сингапуром, а вјероватно и Индијом и Египтом ускоро, сјеверни ток, јужни ток, Брегзит, одлазак Меркелове, хаос у Француској, дешавања на Косову и још много, много тога говоре нам да се ствари у свијету мијењају и да је то процес који тече, чак бих рекао, брже него што је ико очекивао.

Оно што нас посебно занима је гдје се у свему томе налазе наши простори, а мене, као Србина, посебно занимају Црна Гора, Србија и Република Српска.

Црна Гора, то је ваљда свима јасно, има власт која не види даље од својих џепова. И само је један начин да се та власт уклони, а то нијесу избори.

Србија има своју шансу, њој су многа врата отворена, има отворен позив Евроазијске Уније, Београд је чак планиран за један од четири велика центра те уније (уз Москву, Минск и Астану), Кина инвестира у Србију, најављује и нове инвестиције, Русија форсира Јужни ток са једним краком кроз Србију... Ништа од тога није случајно, Србија заузима веома важан положај У Европи, централну позицију на Балкану, раскршће је бројних путева... Србија, дакле, има шансу. Само од ње зависи да ли ће је искористити.

Република Српска у многоме зависи од дешавања ван ње, али ја вјерујем да ће се ти храбри људи знати одупријети и одговорити изазовима. Дешавања у Србији ће имати, наравно, огроман утицај на дешавања у Републици Српској.

Све у свему, има наде за нас. Највише ће зависити од нас и од наше спремности да будемо прави у правом моменту. А тај моменат је све ближи. Зато, само храбро.

Морамо се вратити правим вриједностима и бити бољи да би нам било боље. Неко то одозго види све. Будите увјерени у то. Са вјером у Бога, и онда бриге нема. Само с вјером у Бога.