Заокрет ка Истоку

Русија је земља излазећег сунца – рекао је Председник Владимир Путин 5. септембра, током састанка са еколошким активистима на форуму на Камчатки. Руска влада је истог дана одлучила да се повуче из споразума са Јапаном, о процедурама међусобних посета и олакшаним посетама острвима Кунашир, Итуруп и Мали Курилски гребен за јапанске држављане и чланове њихових породица, који су некада живели на овим острвима. Овај споразум је био на снази од 1999. године.

А, у Владивостоку је истог дана отворен Источни економски форум коме су присуствовали многи делегати, не само из Русије, већ и из других земаља, укључујући и високе званичнике. Истовремено, војне вежбе Восток-2022, које су изведене на пет полигона и у водама два мора – Охотског и Јапанског мора – већ су биле у току. На вежбама су учествовала два дугогодишња антагониста, Кина и Индија.

Чак и да су били потпуно одвојени, ови догађаји делују прилично импресивно. А, одлуке које су донете, имаће далекосежне последице. Иако се овако обично говори о неком сучељавању, ипак, у овом контексту се може говорити о позитивним аспектима руске политике. Отвара се могућност изградње још једног града са слободном економском зоном на Далеком истоку. Спроводе се финансијске и економске подстицајне мере. Додатни изгледи се отварају и у спољноекономској активности.

Мјанмар (чије је руководство било присутно на форуму у Владивостоку) ће купити руску нафту. У контексту диверсификације снабдевања енергентима, важна вест је нови споразум између Русије и Кине о пуном преласку на рубљу и јуан у међусобној трговини. Укупна количина испорученог природног гаса ће се повећати на 48 милијарди кубних метара годишње. Поређења ради, капацитет два крака Северног тока је 55 милијарди кубних метара годишње. Иако је укупна испорука гаса Европи и Турској заједно износила 135,75 милијарди кубних метара (подаци за 2020.).

Тако ће Кина сâма моћи да купује више од 30% укупне испоруке гаса Ебропи. То указује на прави заокрет ка Истоку. Тачније, ка југоисточној Азији, која постаје мотор светске економије.

Треба напоменути да концепт окретања азијским земљама датира још из доба Руске империје. Доктрину „оријентализма“ предложио је принц Еспер Ухтомски. У својој малој, али проницљивој књизи „Ка гађајима у Кини: о односима Запада и Русије према Истоку“, Ухтомски је истакао важност повезивања са земљама у овом региону, покушаје западних сила да посеју неповерење према Русији и опште неразумевање отворених могућности, које су показали европски политичари. Већ тада је Еспер Ухтомски приметио да Кина не спава, како верују западноевропски колонијалисти, него се буди и покреће се; земља је била „толико моћна и огромна да је тешко замислити у шта ће се развити за неколико деценија.“

Као што видимо, предвиђања Ухтомског су постала стварност. Као што евроазијство постаје стварност још једног идеолошког покрета који се родио пре једног века међу белом емиграцијом. Евроазијци су критиковали европску декадентну културу и политику због њене експлицитно расистичке природе и предложили концепт Русије-Евроазије као посебне културне и историјске јединице, различите и од Европе и од посебних азијских култура и њихових идентитета.

Јачање суверенитета Русије, како је приметио Владимир Путин на Источном економском форуму, управо се уклапа у концепт евроазијства, посебно имајући у виду чињеницу да је Русија предводи Евроазијски економски савез, чији је циљ поновно обједињавање постсовјетског простора. А, као суверену државу, Русију интересује јачање односа са сличним сувереним државама по принципу међусобног поштовања. Вазали и сателити Сједињених држава не желе такав сценарио, јер су задовољни статусом и улогом клијента (вазала) који им је наметнут. Зато ће и даље губити суверенитет, додуше под маском јачања колективне одбране од Русије (или Кине).

С тим у вези, председник Путин је рекао да су „епидемију заменили други изазови, такође глобалне природе, који прете целом свету. Мислим на епидемију западних санкција, његове очигледне, агресивне покушаје да наметне обрасце понашања другим земљама, да им одузме суверенитет и подвргне их својој вољи. У овоме нема ничег необичног; то је политика коју колективни Запад води већ деценијама. Катализатор ових процеса је слаба светска доминација Сједињених држава у политици и економији, а прати је тврдоглава неспремност и неспособност западних елита да сагледају и препознају објективну стварност. Неповратне, могло би се рећи и тектонске промене, недавно су се догодиле у систему међународних односа... Ништа нисмо изгубили и нећемо ништа изгубити. Што се тиче онога што смо добили, могу рећи да је главни добитак јачање нашег суверенитета, а то је неизбежан резултат овога што се сада догађа. Наравно да долази и до извесне поларизације, како у свету, тако и у земљи, али верујем да ће то бити само од користи, јер ће све што је непотребно, штетно и све што нас спречава да идемо напред бити одбачено. Сада можемо убрзати темпо развоја, јер савремени развој може бити заснован само на суверенитету. Сви наши кораци имају за циљ јачање суверенитета.”

Коначно, све се ово догађа дак се у Европи погоршава енергетска криза, а у Сједињеним државама се бележи значајан пораст инфлације. Већ сада је очигледно да, ако се настави геополитичка конфронтација колективног Запада са Русијом, они неће моћи да дођу до јефтиних енергената, као што је то било раније. Недостатак довољних резерви природног гаса ће уништити важне привредне секторе, као што су металургија, машински алати, прерађивачка индустрија, петрохемија, значајно ће се умањити пољопривредни сектор због високих цена струје и ђубрива и то ће непосредно утицати на добробит домаћинстава. Чини се да ће Запад ускоро уронити у хаос и мрак. А Русија ће наставити да се окреће Истоку у ширем смислу те речи.

Извор