Састанак Савета ЕАЕС

29.05.2019

Данас је у главном граду Казахстана почео самит Евроазијског економског савеза. Председник Русије Владимир Путин и шефови осталих евроазијских држава – Казахстана, Јерменије, Белорусије и Киргистана - су стигли у Палату независности, где се самит одржава. Овај сусрет је посвећен петогодишњици потписивања Споразума о Евроазијском економском савезу и двадесетпетогодишњици сâме идеје евроазијског удруживања.

Дневни ред

Према локалним изворима, на дневном реду су удруживање, међународна економска сарадња, трговина, царински прописи, конкурентност, као и дигитализација државних економија које припадају оквиру Евроазијског економског савеза. Биће решена питања о главним правцима макроекономских политика земаља за наредне две сезоне. Планира се усвајање заједничког споразума о стварању заједничког тржишта електричне енергије Савеза и потписивање низа докумената о либерализацији тржишта роба и услуга.

О почецима ЕАЕС

ЕАЕС је међународно економско удружење створено да споји и ојача економије земаља које учествују у Савету и да те земље међусобно приближи, како би заједнички побољшале своју  конкурентност на глобалном тржишту. Споразум о удруживању је у почетку био састављен на основу Царинског савеза из 1995. године, у који су ступили Русија, Белорусија и Казахстан. Царинском савезу ће се касније прикључити Јерменија и Киргистан.

Евроазијски економски савез се у свом садашњем облику у свету појавио 2014. године. То је био мало побољшан, ранији царински савез, а издваја се по блиским економским везама између држава чланица, слободнијим условима трговине и конкуренцији на тржиштима роба и услуга.

ЕАЕУ је алтернатива заснована на мултиполарном приступу и доношењу одлука консензусом, упркос униполарној глобализацији и диктатури Европске комисије у ЕУ.

Државе чланице ЕАЕС су за дуже од пет година рада оствариле опипљиве резултате у економској сарадњи.

Макроекономски учинак удруживања је у великој мери узрокован повећаном конкуренцијом на тржиштима због уласка нових земаља, нижим ценама производа, а то је довело до већег благостања народа земаља ЕАС (смањењем трошкова извоза производа или сировина). Ово последње доводи и до повећања износа плата грађана, а повећање производње доводи до повећања тражње за робом.