Владимир Вишњић: Више Срба су побили ‘наши западни пријатељи’, него наши отворени непријатељи

Не знам како се Ви сви осећате поводом прославе “Дана кад се српска застава вијорила пред Белом кућом”, али за мене је то дан сервилности и додворавања Срба великим силама, посебно Америци.

Пре сто година је Српска војска водила пробој Солунског фронта и победила бугарску, немачку и аустријску војску у Србији и довела до капитулације тих сила! Били су ту и Французи (само 6 дивизија) и Грци, али српска Пешадија је јуришала брже од француске коњице! А сада нема ни речи о било каквој прослави тих монументалних историјских победа.

Уместо тога, ми славимо дан кад је Америка окачила нашу заставу пред Белом кућом! Зар је то наш највећи понос што је једна велика сила окачила нашу заставу на један дан пред Белом кућом?

То је слично по сервилности чувеном “Споменику захвалности Француској” на Калемегдану, иако је познато да Француска Србији није поклонила ни један једини франак, већ да је под зеленашким каматама дала Србији ратни зајам у који је било урачунато апсолутно све што је Француска испоручила Србији током рата, чак и пертле за војничке ципеле! И тај зајам је ратом опустошена Србија тешком муком отплаћивала више од 10 година.

И то је слично слугерањском певању песама Титу, вероватно највећем непријатељу српског народа у последњих 100 година, коме су се Срби песмом клели на верност и покорност. Не заборавимо да је та иста Америка бомбардовала Београд на сâм Православни Ускрс, 1944. године и да је у том бомбардовању страдало више Срба него од немачког бомбардовања 1941. године.

Ти наши, такозвани пријатељи, су побили више Срба него наши наводни непријатељи, а ми слушамо њих да нам кажу ко су нам пријатељи, а ко непријатељи!  Па онда опет 1999. године. И ми сад треба да будемо пресрећни што су они окачили нашу заставу на један дан пред Белом кућом? Заједнички именилац свих горе наведених чињеница је да је српски народ своје непријатеље слепо славио као највеће пријатеље. И то је српски народ радио велики број пута у новијој историји. И сад опет траже исто од нас.

Сви Срби који имају осећање поноса – и стида – треба апсолутно да игноришу ову “прославу” и да уместо тога широм Америке величанствено прославимо СРПСКУ ПОБЕДУ, стогодишњицу пробоја Солунског фронта, 14 септембра ове године! Позивам Владику Иринеја да да свој благослов за ту прославу и свештенике да је прославе у српски црквама широм Америке!

Извор: Видовдан