Отворено писмо министру Шарчевићу: Зауставите индоктирнацију, наша деца немају шта да науче од НАТО агресора
МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ,
НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА СРБИЈЕ
Младен Шарчевић
министар
е-mail: kabinet@mpn.gov.rs
Београд, 10. март 2019.
Поштовани господине министре,
верујем да нисте у току са милитаризацијом наших студената и ученика коју врше највиши руководиоци НАТО пакта, као и идеолошким обманама представника силе агресора на Србију и окупатора Космета у нашим школама, јер да знам да није тако не бих вам се обратио са молбом, већ с оптужбом. Реаговао сам својевремено код декана Филолошког факултета у Београду др Љиљане Марковић (7. октобра о.г.) у вези недоличног и противзаконитог чина гостовања генералног секретара НАТО пакта на њеног факултету али госпођа Марковић ме није удостојила одговора, верујем зато што нема чиме да брани своје непочинство. Међутим, пошто се сада слична ствар десила и у Врању, изгледа да је реч о организованом политичком притиску на наше ученике и студенте, па вас молим, господине министре, да интервенишете и спречите даље кршење свих цивилизованих норми у школству, почев од аутономије универзитета до забране уношења политике у учионице. Зато вам наводим два недавна случаја недопустиве војне индоктринације студената и ученика у нашим школама.
Приликом своје задње посете Београду, генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг имао је на Филолошком факултету у Београду сусрет са студентима скандинавских језика. Правдање да је њему норвешки први језик није довољно да његову политичку функцију уводите на факултет, јер он тамо није држао лекције норвешког језика, већ, је „инсистирао на томе да је НАТО дефанзивна организација, која постоји не да би нападала или ширила моћ, већ да би одбранила или сачувала неко стање мира“, што је чиста лаж, али су неки студенти, нажалост тако обманути, закључили „да Алијанса није нешто нужно лоше“. Сâм чин да се уводи на факултет било чији политички говор је недопустив. Нисам приметио да се Филолошки факултет заинтересовао да се студенти сретну, из дидактичких разлога, са страним књижевницима гостима Међународних сусрета писаца у Београду у организацији Удружења књижевника Србије, ако постоји искрена жеља да наши студенти разговарају са странцима чије језике уче.
Амерички НАТО војници Националне гарде Охаја одржали су „предавање“ у гимназији у Врању, 5. марта о.г, током трајања редовне наставе. Образложење директора Гимназије Сузане Мишић Станковић је било да су ученици „имали прилику да сазнају нешто више о хуманитарној мисији националне гарде Охаја и да воде конверзацију са изворним говорницима енглеског језика…“.
Господине министре, о каквим хуманитарним акцијама може говорити нашим гимназијалцима војска која их је бомбардовала и убила у Врању и околини 63 цивила? Зар ћете дозволити увођење политике у учионице у циљу американизације и милитаризације наших младих? Зар ћете дозволити да вам Гимназију води директор који је нестручан, јер каже, бледолико се правдајући, да се желело да гимназијалци разговарају са „изворним говорницима енглеског језика…“. Американци не говоре изворни енглески језик, већ искварени сленг енглеског језика који се и на интернету води посебно (English United States), а тај сленг је далеко од језика Шекспира и Вајлда. То је као када би неко говорио ученицима врањанским дијалектом, а тврдио да говори источнохерцеговачком варијантом српског језика.
У овом случају је утешно (чега нажалост није било на Филолошком факултету у Београду приликом говора представника агресора на Србију), што су врањански гимназијалци немо и тмурно пратили излагање америчких окупатора, значи принудно (што можете видети на бројним фотографијама и видео снимцима), а спасили су образ својој школи када су громогласним аплаузом поздравили непредвиђену интервенцију Николе Стојиљковића, мислим филозофа по образовању, који се обратио присутнима на српском, а потом и америчким војницима на енглеском, рекавши им да нису добродошли да држе предавања као окупаторска војска у униформама оних који су убијали наши децу, већ да могу бити добродошли само у цивилу, јер „град Врање радо прима госте одакле год да су“.
Оба ова случаја спадају у политичку индоктринацију студената и политизацију наставе, што је недопустиво. Посебно, када се они који су нас убијали лицемерно представљају као хуманитарци и пријатељи.
Господине министре, молим вас да предузмете одређене мере против одговорних у оба случаја, а из вашег ресора, јер не пристајем да будем део презрених, по Жан Пол Сартру: „Презирем жртве које поштују своје џелате“. Зато вас молим да ме као грађанина Србије заштитите од ове бруке коју нам наносе „професори“ наше деце намећући им рајински менталитет, а којима сте ви дали лиценцу за рад.
Предлажем вам и да позовете генерала Владимира Лазаревића да одржи предавања на Филолошком факултету и у Гимназији у Врању. И то би било кршење правила о школству која сам навео, али хајде да видимо шта ће се десити, нарочито када предложите и да наш генерал одржи предавање америчким кадетима у Вест Поинту, онако за узврат, а како га је већ одржао њиховим професорима 1999. године. Они ће бар имати шта да науче. Наша деца од њих немају шта да уче. Већ знају више од њих.
С поштовањем,
професор Драган Мраовић,
књижевник и опуномоћени
министар МСП у пензији