Аврамовске вере и свет без насиља

Постојање и раширеност  насиља у људском друштву је непорецива чињеница. Оно се манифестује на различитим нивоима и има различита испољавања као што је злостављање деце, различити облици тортуре затвореника, сексуално узнемиравање, злостављање жена и кршење права радника у различитим формама.

Међутим, предмет овог излагања је насиље проузроковано погрешном политиком влада или деловања политичких групација, што представља највећи изазов порасту насиља у људским друштвима и његовом ширењу у свету.

Концепт насиља односи се на коришћење материјалне снаге за наношење штете људима и уништавање њихове имовине, да би се остварили нелегални или неприхватљиви друштвени циљеви.

Политичко насиље

Изазови с којима се данас суочавају друштва произилазе из политичког насиља које је управо она употреба силе и претње ради мучења и наношење штете другима, а у циљу постизања својих политичких циљева.

Будући да је политичка моћ и доминација један од важнијих фактора у стварању променa у друштву, и коришћење насиља током историје био је један од важних чинилаца за постизање ове доминације. Подривање постојећег суверенитета и његова промена политичким средствима, у многим деловима света било је и јесте праћено политичким насиљем.

Уместо да у циљу потчињавања опозиције следе демократске методе, многе владе прибегавају сили и спречавају их да дођу на власт, или их потпуно избацују из политичке арене, што по природи ствари, некада подразумева изгнанство, а некада затвор, погубљење, а све наведено представља неку врсту политичког насиља. Понекад опозиција у свргавању изабране владе користи различите методе насиља и меке моћи (пропаганда), да стигне до унапред одређених политичких циљева. Људска историја сведочи о многим примерима насилничких аката, било да су у форми рата, терора или застрашивања.

Одбрана права

Оно што је данас, нажалост, постало распрострањено и збуњује у дебатама и тако оптерећује свет, било у сâмим државама или на међународном плану, јесте мишљење у којем доминира неразликовање терористичких злочина од настојања да се одбрани право и отпор према агресији и насиљу. Данас, оно што чујемо у говорима и изјавама различитих политичких и наизглед верских групација, као и у реторици политичких лидера доминантних земаља света, где се, коришћењем популистичких израза као што су ''људска права, борба против оружја за масовно уништење, ограничење нуклеарног оружја, одбрана женских права, одбрана слободе и слично томе" заправо тражи начин да преваре себе и друге. Можда су они изгубили способност разликовања, јер када су ступили у простор који је изван њиховог домета, простор који припада веровесницима, божјим људима и одабраним појединцима, и часне људе заменили својим насилницима, говоре нешто што се не слаже са реалношћу њихових живота.

И лидери такозваних насилничких група и политички лидери великих земаља говоре: ми тежимо одбрани људских права и боримо се против тлачитеља и против смо насиља, али понекад је насиље потребно да би се се повратила правда!! И у стању су да пређу хиљаде километара кршећи права других људи да би повратили своје право! И сви тврде да се труде да изграде мир и правду у свету! И спремни су да се на том путу жртвују до последње капи крви, и никад не одустају, а оне који их добронамерно саветују оптужују за страх и повлачење. Према њима, то што раде је позитивно и за добробит човечанства, и људи ће им у будућности бити захвални на томе, јер су сасекли насиље у корену, или успоставили правду и устали у одбрану права незаштићених. Све ово може се лепо препознати у говорима лидере ал-Каиде, Даеша, Боко Харама и других група, као и лидера Америке - Буша, Обаме и Трампа, или лидера ционистичког режима. Можда су они у праву, али као што каже велики лидер исламског света, имам Али (ас): "Иза речи о правди и истини, крије се лаж и заблуда", јер да није тако, свет никада не би био сведок свих ових убистава и насиља.   

Два примера глобалног насиља - ционизам, тероризам

Можда се можемо усудити да као два кључна фактора глобалног насиља који су утицали на приближавање религија данас, означимо ционизам и тероризам. То су две стране истог новчића, два чиниоца која позивају припаднике вера на што веће међусобно приближавање, како би могли да разговарамо о ономе што нам је заједничко - људском достојанству, правди, слободи, независности, уважавању хуманих вредности, отпору према насиљу, одбрани људских права, и ширењу етичких принципа и позивању људи ка духовности и богослужењу. Све док је лице ове две срамне појаве, ционизма и тероризма скривено у невидљивим облицима, божје вере осећају мању потребу према дијалогу, али онда када ове две појаве уздигну своју заставу на истоку и западу земље, примораће духовне вође божанских религија да промисле о учинцима господара ове две појаве. И ционисти и терористи су под верским слоганом и у име божанске вере починили најтеже злочине у прошлом веку преотимајући своја права од других. Занимљиво је да они нападају људе који им никада ништа нису скривили, и уместо да своје нападе усмере ка силама тираније које су повредиле њихова права, ционисти и терористи нападају невине људе који у томе немају никавог удела.  

Вере и ненасиље

Ислам у борби против насиља, слично другим верама, излаже различита учења и решења која су сажета у следећим категоријама:
Милост...дијалог...једнакост...моћ...владавина права и правда.

Данас нам је потребан озбиљан покрет од стране свих интелектуалаца људског друштва ради пружања отпора насиљу и искорењивању његових темеља.

Овде се обраћам лидерима свих религија на свим нивоима. Данас неки веру сматрају средством за остварење својих циљева и тумаче је у складу са својим жељама и прохтевима.

Најважнији фактор за пораст насиља у име религије је верска неписменост. Често се дешава да групације са погрешним схватањем, углавном верски неписмене, злонамерне а понекад и плаћене, својим учењем и погрешним схватањем угрожавају животе милиона људи, не би ли за себе  приграбили лидерство и многе необавештене људе, не само из њихове средине, већ из удаљених делова света, гурнули у у ватру рата и уништења.  

Иако је људско друштво свесно улоге политичара и моћника у изазивању смутњи и раздора у свету, оних који су тежили сукобу међу цивилизацијама, или најављивали крај историје, образовани у школи Бернарда Луиса, они и даље, скоро читав један век, ударају у добош раздора и рата и залажу се за пропаст и поделе суверених држава, како би међународни ционизам сваким даном у свој прљави рат утапао сиромашне земље и наметнуо се као заступник глобалне ароганције.     

Наравно, сви ми веома јасно видимо умешаност прљавих руку трговаца разорним оружјем у ширењу насиља; годишње се од стране моћних држава произвођача оружја за масовно уништење у различите регионе, посебно регион Блиског истока, у богате земље одлије оружја у вредности од више десетина милијарди долара, како би животе стотине хиљада недужних људи учиниле својим мамцем. Насиље које је у порасту у заосталим регионима последица је пројекта великих сила и светских картела, по којима људски живот и срећа немају никакву вредност.

Добро је да се обратимо смерницама лидера божанских вера које без изузетка позивају људски род на пријатељство, љубав, братство, међусобно поштовање, сакупљање знања, богобојазност, обожавање Бога, напредак и развој...   

На крају, организаторима скупа упућујем следеће предлоге:

• Да одбор састављен од учењака присутних на скупу прегледа и анализира верске текстове који су у тој области предмет злоупотребе или погрешног тумачења.
• Да се у форми књиге обједине ставови хришћанских и муслиманских предводника, са њиховим смерницама упућеним заједници у циљу стварања мирног друштва, која би могла да се преведе и на друге језике. Међународни центар за међуверски дијалог ће свакако учестовати у том пројекту. "Изјаве папе, ајатолаха Хамнеија, руског патријарха Кирила, архиепископа Арама Кешишијана из Јерменске апостолске цркве, и других признатих предводника."
• Ширење културе дијалога и одбацивање насиља, коришћење образовних центара, масовних медија путем писане речи, слике и говора.
• Одржавање научних скупова на високим образовним центрима и позивање стручњака и ауторитета како би се анализирали узроци и фактори ширења насиља у региону и друштву.
• Коришћење научних и практичних искустава других земаља за искорењивање насиља у његовом општем смислу (породично, сексуално, друштвено), јер насиље треба искоренити на његовом почетку.
• Као што је наведено у небеским књигама где се владарима упућује савет да се осврну на историју ранијих цивилизација и сазнају за судбину и крај њихових владара и из свега извуку поуку; на тај начин могуће је однеговати слободарске, праведне и хумане владаре, што је и заповест нашег веровесника ("народ је уз веру свог владара"). Власти су добар и практичан узор за своју заједницу.

И на крају, желимо да се проласком времена насиље у свим својим облицима смањи и нестане, и уступи место култури дијалога.

 
* Аутор је директор Међународног центра за међуверски дијалог са седиштем у Техерану.

* Абстракт излагања Господина Мухамеда Махдија Тасхирија на научном скупу "Хришћанство, Ислам и свет без насиља." (Православни богословски факултет, Београд, 23. мај, 2017. године)