Судбина ЕУ: ампутација или еутаназија. Самит у Братислави као казна

16.09.2016

У позадини текуће политичке и економске кризе, Братислава ће бити домаћин неформалног самита ЕУ. Брисел настоји, колико је то могуће, ублажи оштре ситуације, уочи годишњице Римског самита у марту 2017. године, посвећено шездесетогодишњици стварања Европске заједнице која је претходила Европској унији.

Неформални самит

Овај самит у Братислави, први је од 2007. године,  неформални састанак лидера ЕУ у Бриселу. Тада (2007.) је у Лисабону усвојен познати Лисабонски споразум ЕУ, који је био реакција на неуспех европске бирократије у изради нацрта устава ЕУ. Године 2005., у Француској и Холандији је спроведен референдум и бацрт устава је одбачен.

Brexit, који је све променио

Упркос чињеници да је немачки канцелар Ангела Меркел рекла да ће Велика Британија из њен излазак из ЕУ доминирати дневним редом, али ће пажња бити усмерена и на „друге приоритете“ у Братислави и ми ћемо се фокусирати на "друге приоритете", јасно је да су све теме на овом догађају детаљно прилагођене у Бриселу. Брегзит је дао нови подстицај развоју десничарских конзервативних покрета унутар ултралибералне Европске уније, посебно у Немачкој. Брегзит је постао један од главних изазова пред којим ЕУ жмури – што значи сопствена немоћ пред надолазећим колапсом.

Финансијске противречности

Још један важан аспект - финансијски противречности унутар ЕУ. У Атини је 9. септембра у одржан самит медитеранских земаља ЕУ (Грчка, Италија, Француска, Шпанија, Кипар; Малта и Португал су им се придружили) и усвојена је тзв. Атинска декларација. Она позива на окончање "догматског режима економије", а заправо напуштање Пакта за стабилност и раст, који је основа финансијских политика ЕУ и поставља строге критеријуме за буџетски дефицит и јавни дуг. Атинска декларација је изазвала је бурне реакције у Берлину и Бриселу.

Мигрантска политика

Такође, уочи самита, постало је јасно да земље Вишеградске  групе (Чешка, Словачка, Мађарска и Пољска) имају је посебан став у вези са миграцијама и безбедности граница.

Шефови држава Централне и Источне Европе, нарочито Мађарске и Пољске верују да је Брегзит показао потребу построжавања позиције по питању миграција и људских права, и залаже се за  "исправљање грешака из прошлости." Мађарски премијер Виктор Орбан отворено назива "богатом и слабом" структуром. Тако ће се почетком октобра Мађарској одржати плебисцит о упису квота за мигранте. Стручњаци скоро без сумње сматрају да ће бити донета позитивна одлука којом ће бити стављена тачка на планове Брисела за њихово пресељење, а у питање се доводи принцип слободе кретања - камен темељац концепта читаве Европске уније.