ЕУ неће опстати због воље људи

Ево нас овде, стално ми понављају, у дому европске демократије. Зато би и требало да искористимо прилику овог јутра и прославимо холандски референдум од прошле недеље, на коме су људи рекли “не” проширењу ЕУ, “не” договору са Украјином. И да је била Турска, без сумње би још већи број рекао “не” придруживању Турске. Дакле, то је била победа демократије, али пре свега, то је била победа мале организације која се зове Хеин Стајл  (GeenStijl): групе младих блогера који су успели да сакупе 427 000 потписа. Ово је била и победа директне демократије. И сетићемо се ове недеље преминулог Ђанроберта Казалеђија  (Gianroberto Casaleggio), генијалног творца покрета Пет звезди у Италији.

То је, Даме и Господо, нова политика. Господин Јункер нам је говорио да, ако Холанђани гласају “не”, то ће бити катастрофа, мада данас то уопште не помиње. А Ваш претходник Ван Ромпеј  је, Господине Јункер, једном заиста рекао: ”Требало би да игноришемо Холанђане и безбрижно наставимо”. Оно што ми данас видимо овде су бројни батаљони који се баве својим личним интересима и чине све што могу да у потпуности игноришу вољу Холанђана. Па, чини ми се да се ствари мењају. Не верујем да ове институције могу преживети технологију 21. века. Мислим да воља људи мења политике и то тако, да сви, који овде седите, осећате велики страх – и треба да га осећате.

Ми, у Великој Британији, одбројавамо до референдума и све очи су упрте у Споразум са Турском; мислим да можемо видети и како се европски шефови посипају перјем и клањају Ердогану, који радосно скакуће по свима вама, гази људска права на сваком кораку. А Господин Јункер нам одјутрос говори да напредујемо, па да видимо и то: у последњих 18 месеци у ЕУ је дошло 1,8 милиона људи, назад смо вратили њих 300. То ми, Господине Јункер, не изгледа као да иде добро. Група којој ће ово сигурно одговарати је Даеш: шеф Еуропола каже да је Даеш успео да распореди 5 000 оперативаца по европском континенту – то је нешто од чега би ваљда требало сви да се најежимо.

И, морам и ово да поменем на крају – мислим да ће се на британском референдуму гласати за Брегзит. А главни разлог за то ће бити стављање наше безбедности на прво место. Биће исто као у Холандији прошле недеље: борба грађана против политичара. Можда имате много новца, велике послове, своје Голдман-Саксове, али ми имамо армије блогера. На крају ће преовладати воља грађана и ово овде место неће опстати.

Питер Ериксон (Peter Eriksson): “Имам питање за Господина Фараџа, који седи испред британске заставе. Зар не мислите да је прилично срамотно за многе Британце да говорник који се јавља за реч испред британске заставе прославља референдум на коме је једини победник Господин Путин, који сада слави јер Европа није уједињена у вези са Украјином?”
Најџел Фараџ: “… Али, ја не бих у рат са Господином Путином и то ми се чини прилично тупавом идејом. Шта смо урадили? Охрабривали смо свргавање корумпиране, али демократски изабране владе у Украјини и тако ћушнули руског медведа штапом, а сада се изненађујемо зато што он реагује. Не би требало да се изненађујемо. Мислим да сви треба да имамо своје посебне националне државе и демократије. А ја, Господине Ериксон, желим Европу у којој ћемо трговати заједно, сарађивати, радити једни с другима, као добри суседи и пријатељи. Не желим ову заставу, ову химну овде и све ове председнике; не желим политичку унију, желим право европско пријатељство.”

Катехонов избор и транскрипција говора и дијалога током говора Господина Фараџа у Европском парламенту 13. априла, 2016.