Руско културно наслеђе у Србији: Mатеријално културно наслеђе (6)

У складу са договором са Центром Руског географског друштва у Србији, преносимо делове из лексикона «Руско културно наслеђе у Србији».

Споменик борцима Црвене армије
(44°55’38.95”N; 21°28’28.82”E)
Крушчица, Бела Црква

Налази се у центру насеља (мали спомен-парк) у Ул. Саве Мунћана (поред поште) преко пута бр. 41. У непосредној близини су многобројни објекти јавног значаја: две цркве, два дома културе и др. Обележје је постављено 2001. на месту где су већ постојала два споменика посвећена успомени становништву страдалом током II св. рата. Подигнут је у знак сећања на 11 бораца Црвене армије (два официра и девет војника) страдалих током ослобођења. Крушица је ослобођена 1.10.1944. у 13:30 часова. По предању мештана, ово је прво насеље у Србији ослобођено од стране Црвене армије. Спомен-парк се одржава, а сваке године за 1. октобар, дан ослобођења од фашизма, организују се колективне посете и полагање венаца.

Споменик борцима Црвене армије на Расини
(43 o 34’55’’N; 21 o 20’59’’E)
Паруновачки мост, Крушевац

Познат као Руски споменик или Споменик Црвеноармејцима код цркве Покрова Пресвете Богородице. Налази се на периферији централног дела насеља Крушевац, у малом парку на левој обали Расине (Парк на Расини). Налази се узводно од моста на путу (Видовданска улица) који повезује Крушевац са насељима Паруновац, Капиџија и Каоник. На овој локацији је од 2011., а рад је инжењера грађевине Јасмине Мијатовић. Подигнут је у знак сећања на 18 бораца Црвене армије страдалих у завршним борбама за ослобођење Крушевца (14. октобра, 1944.). Првобитни споменик, са костурницом, био је на централном градском тргу, између данашњег хотела «Рубин» и Споменика косовским јунацима, и дело је вајара Ивана Лукомског. Током 1964., посмртни остаци погинулих су пренети у спомен-костурницу у Светозареву (Јагодини), а поједини делови споменика су демонтирани и предати на чување Народном музеју у Крушевцу. Садашњи споменик се налази приближно на месту где су и страдали борци Црвене армије. Традиционално, сваке године, за Дан ослобођења Крушевца од фашизма, бројне делегације, грађани и ученици организовано одају почаст погинулим војницима. Парк око споменика је уређен и редовно се одржава.

Споменик Григорија Стјепановича Шчербине
(42°53’39.42”N; 20°51’55.84”E)
Трг Шумадија, Косовска Митровица

Налази се у центру северног дела града (Трг Шумадија), на углу улица Краља Петра и Сутјеске, у непосредној близини споменика Светом кнезу Лазару. На овом месту је од 2007. године. Подигнут је у знак сећања на првог конзула РИ у овом граду. Споменик Григорију Стјепановичу Шчербини, конзулу који је подлегао ранама задобијеним на падини брда Бајир, често је мењао локацију у Косовској Митровици. Прво је био постављен на железничкој станици (падина Бајира, у јужном делу Митровице, источно од града на путу за Вучитрн). Порушен је током I св. рата, за време аустроугарске окупације. На истој локацији 1928. на дан конзулове смрти откривен је нови, гранитни споменик у облику пирамиде са Стјепановичевим портретом на врху и натписом на бронзаној плочи; подигли су га официри митровичког гарнизона КЈ уз помоћ општине и грађана. Током Другог светског рата споменик су оштетили Албанци и због тога је премештен у двориште Музеја, одакле је деведесетих година 20. века премештен у јужни део града на уређени плато испред зграде општине; ограђен је декоративном кованом металном оградом, а бронзана плоча са старог споменика је чувана у оближњем храму Светог Саве. Албанци су 2001. уништили споменик и зграду у којој је био конзулат, а 2004. године су, у Погрому, девастирали храм и уништили и бронзану плочу. Шчербина, поред споменика у Косовској Митровици, има и улицу са својим именом на Бановом брду у Београду (Градска општина Чукарица).

Споменик мајору Ткаченку
(44°0’28.11”N; 22°16’17.69”E)
Рготина, Зајечар

Налази се у порти цркве Успења Пресвете Богородице у селу Рготини (Борска улица), на месту где су сахрањени мајор Петр Иванович Ткаченко и шест војника Црвене армије. Погинули су 1.октобра,1944. током ослобађања Рготине од фашиста. Страдали борци су припадали 223. стрељачкој дивизији 68. стрељачког корпуса 3. украјинског фронта. Споменик је у облику обелиска, од црног мермера. Подигли су га мештани крајем 1944. У горњем делу је уклесан крст, а испод петокрака са српом и чекићем. Обелиск је окренут према истоку. На споменику пише: «Вечная слава героям павшим в борьбе с немецкими захватчиками за освобождение нашей Родины и братской Югославии.»

Споменик палим борцима Црвене армије у Лештанима
(44°43’39.68”N; 20°34’8.92”E)
Лештане, Гроцка, Београд

Налази се на Кружом путу који повезује насеље (Смедеревски пут) са прикључком на ауто-пут (Е75), на десној обали реке Болечице у индустријској зони насеља. Подигнут је 1958. од стране мештана у знак захвалности борцима палим за ослобођење од фашизма. Са једне стране споменика је помен 11 југословенских бораца, а са друге седам припадника Црвене армије. Сви су страдали или умрли на овом простору током ослобађања Београда, 16–22.октобра,1944.године. Од 11 југословенских војника 10 је знаних, а од седам припадника Црвене армије, три су остала непозната. За четири војника има делимично наведених информација (Романчук Васиљевич (1897.), Честоровскиј Андреј Герасимович (1905.), Сергеј Федорович (1925.) и Штодагдиговиј (?)). Првобитно је био постављен испред тадашњег Дома културе у центру насеља. Састојао се од главне мермерне плоче са исписаним именима палих бораца и мермерног постоља ограђеног украсним ланцима. Око споменика су редовно сађени плави ириси као симбол наде, мудрости и пријатељства два народа која су се борила против окупатора. Споменик је потом демонтиран, а постоље и мермерне плоче су уклоњени. Измештен је на улаз у сеоско гробље, а затим 1981. у спомен-парк на десној обали Болечице. До 1989. године био је у централном делу парка, окружен зракасто формираним дрворедима. Парк је тада уништен, а споменик је на истом месту остао до 2010. Након тога је измештен у крајњи угао парцеле, обрастао је вегетацијом и заборављен. Својевремено су постојале иницијативе да се врати у центар насеља. Не одржава се, а локална самоуправа га нема у евиденцији културног наслеђа.

Споменик руским и српским војницима
(44°49’14.93”N; 20°27’1.31”E)
Калемегдан, Београд

Обележје у облику крста, са мотивом Св. Ђорђа у центру, постављено је поред Савског шеталишта на Калемегдану. Овај споменик поклоњен је Београду на годишњицу почетка Првог светског рата (постављен 18.септембра, 2014.) од стране петербуршких уметника. Центар Националне славе Русије и Фонд Андреја Првозваног главни су иницијатори ове акције. Аутор је Алберт Чаркин, председник Санктпетербуршког савеза ликовних уметника. Свечаном откривању присуствовали су државни и војни врх РС и дипломатски представници РФ. Након полагања венаца, споменик је освештао патријарх српски Иринеј уз саслужење представника Патријарха московског и све Русије Кирила, Његовог Преосвештенства, епископа Назарија. У основи крста је угравиран текст на руском и српском језику: «Посвета руским и српским јунацима погинулим у одбрани Београда на бедемима Калемегданске тврђаве.» Спомен-обележје је високо 2,7 m. Композиција подсећа на жртве које су војници руског и српског народа положили за слободу.