Руско културно наслеђе у Србији: Mатеријално културно наслеђе (4)

У складу са договором са Центром Руског географског друштва у Србији, преносимо делове из лексикона «Руско културно наслеђе у Србији».

Иверска капела
(44°48’24.49”N; 20°29’25.48”E)
Ново гробље, Звездара, Београд

Део Руског некропоља на Новом гробљу у Београду. Подигнута је залагањем кнегиње М. А. Свјатополк-Мирске, да се подигне капела за одржавање опела и повезана је са стварањем руског гробља у Београду. Представља копију Иверске капеле у Москви, порушене од стране бољшевика (1929.г). Изграђена је према пројекту руског инжењера В. В. Сташевског (бившег пуковника Царске војске, тадашњег члана Министарства грађевине у Београду). Завршена је 1931. године. У Иверску капелу пренета је копија Иверске Богородице, за коју се верује да је чудотворна, као и сâм оригинал. У гробници испод капеле сахрањен је митрополит Антоније Храповицки, а око капеле – истакнута духовна лица руске емиграције. Капела је обновљена и рестаурисана 2014. године у складу са законодавством РФ и РС.

Меморијални споменик Руске славе
(44°48’24.11”N; 20°29’24.85”E)
Ново гробље, Звездара, Београд

Представља руску костурницу из Првог светског рата у оквиру Руског некропоља на Новом гробљу у Београду. Идејни творац је пуковник Михаил Фјодорович Скородумов, пројектант је В. В. Сташевски, а архитекта Р. Н. Верховски. Чланови Комитета за изградњу споменика били су потпредседник Београдске општине Доброслав Богдановић и пуковници Скородумов и Тасовац. Камен-темељац је положен 19. јула, 1934. године, а храм подигнут 1935. године. Помоћ за његову изградњу, пре смрти, дао је и краљ Александар I Карађорђевић, а приликом његовог завршетка и краљица Марија Карађорђевић. Први је споменик у свету подигнут у част цара Николаја II и једини је споменик таквих размера постављен у част руских војника који су учествовали у Првом светском рату. Спомен-обележјем доминира фигура анђела који раскида ланце. Постоље је израђено у облику топовске гранате, а у подножју је статуа рањеног руског официра који брани заставу. На споменику пише: „Вечна слава императору Николају II и два милиона руских војника Великог рата.” „Храбро палој браћи Русима при одбрани Београда, на Солунском фронту и на осталој територији Краљевине Југославије 1914–1918.” Комплетна реконструкција споменика урађена је 2014. године. У основи споменика налазе се: гробница 387 официра и војника погинулих на Солунском фронту (1916–18.), гробница 136 официра и војника руских батерија који су дали животе у одбрани Београда, као и посмртни остаци четворице руских ратних заробљеника које су стрељали Аустријанци у Горажду, затим двојице морнара са брода Тираспољ погинулих код Кладова и око 100 руских војника преминулих у болницама. Сматра се да међу сахрањенима има и руских емиграната који су након грађанског рата напустили Русију.

Руски некропољ
(44°48’24.50”N; 20°29’24.63”E)
Ново гробље, Звездара, Београд

Представља део Новог гробља (Мије Ковачевића, 4а) у Београду од 1929. Чини га комплекс гробница на руским парцелама (80, 80а, 90, 90а), где је компактно смештено 755 гробних места са посмртним остацима преко 3.000 људи. Ту почивају војници руске царске армије, који су дали животе у борби за слободу Србије у Првом светском рату, као и велики број истакнутих личности руске науке, културе и политике који су емигрирали у Србију након грађанског рата. У њихову част подигнути су споменик Руске славе и Иверска капела. На београдском Руском некропољу налазе се гробови великог броја истакнутих Руса који су дали немерљив допринос нашој земљи, међу којима је и велики број архитеката, академика и професора. Овде почивају: Николај Краснов, Виктор Лукомски, Петар Анагности, проф. Григорије Самојлов, слависти проф. Стјепан Куљбакин, проф. Фјодор Тарановски, византолог Георгије Острогорски, богослов проф. Сергеј Троицки, проф. механике Георгије Пио-Улски и његов ученик, проф. Владимир Фармаковски, проф. термодинамике Александар Брандт, математичари академик Николај Салтиков, проф. Антон Билимович, балерине Нина Кирсанова, Тамара Полонска, Марина Оленина, глумица Наталија Ердели, оперска певачица Софија Драусал, извођач руских романси Олга Јанчевецка, писац и критичар Јевгеније Аничков, писац и филмски сниматељ Михаил Иваников, сликари Степан Колесников, Леонид Шејка и др. Многа од ових имена ушла су у руске и српске енциклопедије. Многе гробнице су временом оронуле и била им је потребна реконструкција. Делу гробница претила је ликвидација због неплаћања накнаде за гробна места. Постојала је реална опасност од губитка овог уникатног комплекса, који представља понос руске историје и културе.Скупштина Београда је 12. априла, 2012. године усвојила одлуку којом је Руски некропољ дефинисан као јединствен комплекс четири парцеле Новог гробља (80, 80а, 90, 90а), Меморијалног споменика руским војницима који су погинули у Првом светском рату, Иверске капеле, као и гробова председника трећег и четвртог сазива Државне думе Русије Михаила Родзјанка и генерала М. В. Алексејева (начелника Генералштаба, врховног команданта Руске војске до маја 1917.г), који се налазе ван наведених парцела, али су неодвојиви део комплекса. Ова одлука је правни основ за специјални статус Руског некропоља у оквиру активног гробља, што омогућава његово очување. Руски некропољ у Београду je oдлуком Владе РФ (28.8.2012.) сврстан у Листу гробних места у иностранству која су од историјског и меморијалног значаја за РФ. У обнови овог руског меморијалног комплекса учествовали су: Руска агенција за међународну хуманитарну помоћ и сарадњу, Руска амбасада у Београду, Подворје РПЦ, Град Београд, донатори Русије и Србије и други. Комплетна реконструкција је завршена 2014. године, након чега је одржан свечани чин освештења уз учешће Патријарха српског, Господина Иринеја.

Руско гробље
(44°54’9.06”N; 21°26’8.96”E)
Српско православно гробље, Бела Црква

Налази се на источном рубу српског православног гробља. На њему је, у оквиру посебног дела («Руска парцела»), сахрањено 686 Руса у периоду од 1914. до осамдесетих година 20. века. Током Првог светског рата сахрањивани су руски војници и официри, укупно 31 особа, заробљеници Аустроугарске. Након грађанског рата постаје званично руско гробље на коме је сахрањено још 655 особа. На гробљу почивају поједине аристократе РИ, деветнаест генерала, кадети, државни саветници, сенатори, васпитачи, професори, лекари и свештеници. Дуго је било запуштено; 1985. године почињу радови на уређењу места за подизање спомен-обележја у знак сећања на све умрле ученике, наставнике и службенике руских образовних завода у Југославији 1922–44. године. Споменик је откривен и освештан 3. јула,1987. године, а обнова је финансирана од некадашњих кадета, најчешће из САД. На гробове долазе њихови потомци из Русије који овде проналазе претке.

Спомен-комплекс црвеноармејцима у Суботици
(46° 6’37.82”N; 19°39’21.06”E)
Православно гробље, Суботица

Споменик црвеноармејцима, како га зову мештани, налази се на православном гробљу у Суботици (Пролетерских бригада, 4). Смештен је у посебној парцели гробља, код Дудове шуме. Састоји се од споменика, две заједничке спомен-костурнице и 57 појединачних надгробних споменика бораца Црвене армије. Споменик је подигнут по пројекту архитекте Фрање де Негрија, током зиме 1944-45.године. Састоји се од три дела: степенишног приступа квадратне основе, четвороугаоног постамента и пирамидалног обелиска са грбом СССР (изведен у рељефу од белог мермера) и српом и чекићем од ливеног метала на сâмом врху. Због оштећења и пропадања споменик је реконструисан 1984.г. Приликом демонтаже споменика, пронађено је тело тенковске гранате, смештене у језгру обелиска, са документима која сведоче о томе да су исти подигли грађани Суботице. Документи су, због лошег стања, рестаурисани а уместо њих у гранату су смештене фотокопије. Спомен-гробница је саставни део спомен-комплекса црвеноармејцима. Састоји се од две костурнице правоугаоног облика, са текстом на предњој страни и именима 267 бораца Црвене армије уклесаним на полеђини. Споменик је подигао Савез бораца НОВЈ у Суботици 10.јуна, 1960.г. На предњој страни споменика је следећи текст: «Ваш светли пример слободарства и велика мисао о братству међу људима живеће вечно под топлим небом наше домовине.»