Идеја Православне геополитике (други део)

Сада ствари на Западу лоше стоје. Прилично су изгубљени и политичари и обични људи.

                                                                                                                           Ђулијето Кјеза 

Ђулијето Кјеза је много писао о изгубљености политичара и обичних људи на Западу. Установио сам и Господу захвалио, јер је овај вредни и објективни критичар Запада са Запада, већ написао садржајан и аргументован увод за представљање Православне геополитике, као и објективне нужности хитне промене патолошког политичког инструментарија такозване глобализације (тачније, реримизације), а због реалне опасности самоистребљења човечанства. Из овог прилога увиђамо потврду става Господовог “Геополитичара” (то је Св. Златоусти Владика Николај Српски и Свеправославни), да није крив народ, већ да кривце треба тражити међу духовним и световним вођама на Западу. Увиђамо и да Господ свуда на овоме свету, те и на Западу, и даље има Своје људе који “очима гледају и ушима чују”, и чија савест и осећања још увек нису до краја умртвљени.

Али, ситуација је веома опасна - прети нам велики врући рат, Трећи светски рат:

Италијански новинар, писац и политиколог, Ђулијето Кјеза, један је од најбољих светских зналаца и Русије и Европске уније. Не само у свом цеху.

Кјеза пише да свет од Русије очекује алтернативне предлоге и цивилизацијску посланицу. Јер, Русија је мета напада и није ни сâма до краја слободна од утицаја глобалистичких кругова, али је вероватно једина самостална сила која припада европској култури. Русија, уосталом, може себи дозволити и да чека да се светска криза заврши. Међутим, ситуација је веома опасна, па време у којем се могу чекати алтернативне мере брзо истиче. Шта треба предупредити? Рат, наравно. Велики врући рат. Трећи светски рат. Садашњи сукоб не личи на Хладни рат који се завршио разарањем СССР. Јер, тада је постојао војни паритет којег сада нема.

Западни естаблишмент напросто није у стању да се договара са Русијом. Алтернативне предлоге Москве ишчекују људи у другим деловима света.
Пре свега предлоге који се тичу духовног и не уклапају се у политичке теорије из прошлости.

Русија се доста дуго устручавала да себе супротставља западном свету. Али, од краја 2013. године, када су глобалне елите започеле државни преврат у Украјини - за њу други пут и није преостао. Русија се напросто мора враћати себи. То подразумева и опраштање од илузија о дружељубивости, хуманости и искрености западног света. То се већ делом догодило и било је болно, али до свих још није стигло.

Западне eлитe одлично схватају да су форсирале вештачки модел развоја који је осуђен на пропаст јер је претња самом животу на Земљи. Али, шта даље - не знају. Пред њима је слепа улица, иако са сувишком војне, економске и финансијске моћи. Мозгови широм света су већ укалупљени. То се најефикасније ради преко образовања, телевизије и филмске индустрије.

Когод не гледа италијанске, француске и руске филмове већ америчке - његов ум укалупљују. Телевизија на амерички начин, то је свакодневно испирање мозга. Велику улогу у „роботизовању“ играју информационе технологије. Кад млади људи буквално „не излазе“ из својих смартфона - они нису баш исто што и ми старији. Ми смо homo legens, људи који читају, а они су - homo videns, људи који гледају. То су антрополошки мутанти који нису у стању да размишљају и имају ослабљени ниво реаговања.

Западна публика је некада Русију донекле схватала, а сада не схвата уопште. Уосталом, и шта зна пола милијарде Европљана о преко милијарду Кинеза? Не знају практично ништа. Просечни Американац практично не зна ништа ни о Италији, Чешкој или Србији. Америка је за Западну Европу центар света, идеолошки ослонац, својеврсни Централни комитет. Ко су људи који свет воде краху? То су лудаци који су прошли сито и решето, а имају практично неограничене финансијске могућности и уверени су да су изабрани. По њиховој вољи је на брду у Џорџији подигнут споменик од шест метара са некаквом посланицом човечанству у којој пише да на Земљи не треба да живи више од 500 милиона људи. Они, очито, започињу ратове и желе да владају као господа остатком човечанства.

Мислим да би Русија могла да се овоме супротстави, али је данас подељена. Њу може спасити и то што - осим у војној области - није достигла западни технолошки ниво.  Западни психотехнолози већ поодавно су научили како да управљају и људима и масама. Док је у СССР још постојала цензура - друга половина света је већ била измислила много суровији и лукавији модел забрана.

Након пажљиве анализе ставова г. Кјезе (са којима током писања “Православне геополитике” нисам био упознат), установио сам да су, као један део Православне истине о стању овога света, присутни и обухваћени објављеним прилозима Православне  “геополитике”.

Г. Кјеза се не бави важним питањима Православне  геополитике: духовним узроцима постојеће западне друштвено-развојне патологије и појаве “лудака” који свет воде у пропаст, као ни питањима везаним за духовна исходишта настанка “алтернативних предлога” и “цивилизацијске посланице” (односно важним  питањима механизама преласка људске заједнице из ере вандализма у еру цивилизације, ради спречавања “великог врућег рата “ и самоуништења ). Он, као човек са Запада, али и добар познавалац Русије, а и очигледно добро упознат са непобедивом снагом Православља, заиста крајње мудро оставља та питања Русији, да она на њих одговори.
                                         
Али, пажљивији читаоц ће приметити, да предметни “алтернативни предлог и цивилизацијска посланица који се тичу духовног и не уклапају се у политичке теорије из прошлости” не долазе из Русије, него са Православног Балкана. Међутим, настали “проблем” је само просторно-техничке природе. Тако, Св. Златоусти Владика Николај, у “библији” Православне геополитике,  “Изнад Истока и Запада” пише да “православни народи не смеју да се боре нити за духован свет, као онај на Истоку, нити за материјалан свет, као онај на Западу. Божје је небо и Божја је земља“. Сви ми, Православни, имамо Једну, Свету, Саборну и Апостолску Цркву, Којој је Свесвета Глава Г. Исус Христос, Син Божји, а не грешни човек. Зато се ми сви, милошћу Божјом, чистимо од грешних страсти, освећујемо и охристовљујемо. Ми сви једнако верујемо, једнако мислимо и једнако осећамо, јер имамо Једну Главу и Једно Тело Христово - Цркву Његову земаљску борбену.

Када је руски цар добио писмо од Бугара, у којем га моле да их од турскога јарма ослободи, он је на салвети написао: ослободити их! И, тако је било. Колико је само пута Русија кроз историју ослобађала православне народе! И опет ће - одустати неће! Управо из наведених разлога г. Кјеза своју поруку није погрешно адресирао: задатак упућен Русији као мајци свих Православних је задатак свих Православних, као што је и проблем свих Православних, угрожених било где по свету, увек проблем “православним духом и мачем“ одвајкада силне мајке Русије. Наведено није последица случаја, није историјски хир! То је Промисао Свемудрог, јер би у супротном “лудаци” ( термин г. Кјезе ) са Запада, одавно физички уништили и Православље и православне народе, па би тако изворна и права Реч Божја и Сина Божјег на земљи сасвим утихнула, а присутност Божја прешла би у историју. Треба се само присетити логора Јасеновац, где су, у Другом светском  рату, “правоверни“ Хрвати, на челу са својим бројним клеро-убицама из католичке “цркве”, поклали и побили око милион Срба, само зато јер су били Православни.

Одломци из говора Председника Путина У Валдају, 2016. г. 

Ово излагање руског Председника је, у ствари, обавезни саставни део темељних исходишта за настанак нове идеологије будућности - идеологије, која би омогућила опстанак човекове заједнице и њен коначан прелаз из варварства у цивилизацију. Из речи Председника, пажљивијем читаоцу, неће промаћи фатална дубина духовног и моралног пада паганског Запада, из чега и проистиче опасност самоуништења човечанства.

Владимир Путин: "Смешно је и глупо тврдити да Русија намерава да нападне Запад, то је хистерија. Русија нема намеру да било кога напада, тврдити тако нешто је смешно, глупо и говор о незамисливом."

Уз алузију да су и неки од присутних на заседању Клуба писали о руској претњи Западу, руски лидер је оценио да се ради о пропагирању „руске опасности“ ради достизања политичких циљева и да је у истом духу и у истој функцији и хистерија у Сједињеним државама поводом тобожњег утицања Русије на председничке изборе у тој земљи. Путин је ту хистерију – са штанцовањем измишљене руске војне претње – назвао „уносним послом“. Додао је: "То служи за наметање већих војних буџета у западним државама, за подвођење савезника под интересе једне суперсиле, за ширење NATO  и за примицање његове војне инфраструктуре, борбених јединица и технике нашим границама. Руски лидер је указао да се у свету гомилају противречности повезане са „прерасподелом економске моћи и политичког утицаја“:

„Током протеклих месеци се ништа, на жалост, није променило набоље. Те противречности само даље расту. Терет међусобног неповерења сужава могућности да се одговара на реалне претње са којима је свет суочен“. Путин је посебно нагласио: „У суштини, у кризи се нашао сам пројекат глобализације, а у Европи већ говоре – то и ми чујемо – о промашености политике мултикултурализма. Цела ситуација је последица погрешног, исхитреног и по много чему претерано самоувереног избора који су политичке елите Европе направиле пре четврт века“. Овоме је одмах у наставку додао: „Земље које су себе прогласиле за победнице у Хладном рату почеле су да преобликују светски политички и економски поредак према себи и у свом интересу. Кренуле су путем глобализације и безбедности ради себе вољених, а не у интересу свих. Међутим, нису сви на то пристали“. Путин је подвукао: „Русија не тежи нити глобалној доминацији, нити експанзији јер је за једнаку и недељиву безбедност за све. Глобализација треба да буде за све, а не за одабране. Свет мора постати равноправнији и правичнији. Све изазове можемо савладавати једино заједно“…

Путин је изразио жаљење што су његови договори са Бараком Обамом о Сирији остали нереализовани и што се показало да у Вашингтону постоје снаге које су их пореметиле: "Због тога није формиран ни јединствени фронт борбе против тероризма.“ Он је оценио и да у свету постоји дефицит стратегија и идеологија будућности и да то ствара атмосферу несигурности: "Већину становника планете будућност не зове већ – плаши, а људи не виде могућност да то промене. У већини земаља постоје формално сви елементи демократије, али у реалности већина њихових грађана не може да утиче на власт. Зато и избори и референдуми доносе све више изненађења онима који владају. Јер, људи не гласају онако како им саветују респектабилни медији и такозване системске партије“.

Путин се још једном вратио америчким председничким изборима: „Пред Сједињеним државама је много проблема – од колосалног државног дуга до самовоље полиције. Али, изгледа да (америчка) елита нема ништа посебно да каже да би умирила јавност. Показало се да је много простије скретати пажњу људи на такозване руске хакере, шпијуне и агенте од утицаја. Зар неко озбиљан може и да помисли да Русија може утицати на избор америчког народа? Шта, зар је Америка нека банана-држава? Не, Америка је велика сила. Проблем је што избори на Западу престају да буду инструмент промена и своде се на борбу компромитујућим материјалима...“. Руски лидер је нагласио да је Блиском истоку потребан савремени Маршалов план.

Историјска је чињеница да се никада није десило да је Русија или било која друга православна земља кренула у агресивни напад на Запад. Међутим, тешко је побројати колико је било напада на Русију. Од Наполеона, преко Првог и Другог светског рата, Русија је вечито била у позицији да се брани, а никада да напада.

Начела новог светског система вредности и нове иделогије у интересу свих људи света 

Пре него што изложимо Православну светску идеологију и политичку теорију потребно је извући закључке: шта је то што у постојећем светском систему “вредности” и у постојећем глобалном политичком и економском поретку, којим је свет доведен у фаталну кризу, обавезно треба променити и како променити, да овај свет престане да ратује и избегне самоуништење, као и да постане пријатније место за живот човека? Одговор на то питање, којег износимо у седам тачака, проистиче из свих до сада у предметном раду изнесених духовних и политичких одредница и изходишта за изградњу Православне глобалне идеологије. Оне представљају ОБЈЕКТИВАН оквир и оријентацију за размишљање људи добре воље о нужним хитним променама у “долини плача”.

Као прво, потребно је ослободити од спољашњег притиска и политичким мерама стимулисати деловање свих изворних и мирољубивих вера у свету, јер ове, све одреда, дестимулишу развој патолошких, деструктивних и самодеструктивних страсти код човека и, све одреда, подстичу људе да стреме ка позитивним идеалима љубави, солидарности и мирног суживота.

Као друго, уместо мамона, круну тварства Божјег-човека треба поставити на прво место новог система вредности, и на највише место издићи начело: “ Човек изнад свега! “. Изнад човека, у свим световима, налази се само Бог, Који на свим језицима значи Сведобро!

Као треће, потребно је потпуно суспендовати и човеку подчинити деловање три деструктивна идола - једног од кључних узрока настанка и миленијумског трајања ере вандализације: тежњу за поседовањем све већих количина материјалних добара, тежњу за стварањем и поседовањем све сложенијих материјалних добара независно од реалних животних потреба човека, те идоле зване наука и развој - као главне творце илузије успеха и моћи човека, као и техничких услова за његово самоуништење.

Као четврто, потребно је изградити политички и економски систем ГЛОБАЛНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ, а што је на постојећем нивоу развоја човечанства технички реално изводљиво и јефтино. Битне одлуке од интереса за цело човечанство, у новом политичком систему цивилизације човека, доносиће се већином гласова укупног броја људи на Планети.

Као пето, питања задовољавања основних потреба, као и питања од заједничког интереса за живот и опстанак свих људи на Планети, биће решавана на Глобалном нивоу, механизмима политичког система Глобалне демократије, и остваривана координацијом са Глобалног нивоа. Сви глобални документи, за организовање Глобалне заједнице људи, заснивају се на потпуној једнакости свих људи без обзира на било какве њихове посебности, као и на солидарности код задовољавања основних потреба и задатака проистеклих из заједничких глобалних интереса, а као такав интерес одређује се и заједничка глобална безбедност; успоставља се обавеза свих земаља света, чланица Заједнице, да учествују у задовољавању основних потреба и глобалних интереса свих људи овога света, а сразмерно врсти и количини људских и материјалних потенцијала и ресурса којима располажу.

Као шесто, сва животна питања људи, која документима човекове Глобалне заједнице не буду одређена као глобална, решаваће се и даље на нивоу суверених националних држава, и у складу са националним законодавствима, моралним и обичајним нормама.

Као седмо, документима Глобалне заједнице људи, из објективних историјских и духовних разлога, успоставља се посебан и привилегован положај држава чланица тзв. Западне алијансе, а у следећих сто година од дана констуитуисања новог Глобалног политичког система: у првих сто година народи свих Западних земаља, механизмима расподеле добара утврђених планских документима Глобалне заједнице, задржаће једнаку просечну дистанцу код потрошње материјалних добара - од свих осталих народа/држава света.