Европска Унија се спрема да уведе санкције Шпанији и Португалу

11.07.2016

Данас ће Екофин - Савет министара за економију и финансије ЕУ - да размотри могућност увођења санкција Шпанији и Португалу. Раније, 7. јула, сличну препоруку је дала Европска комисија. Министри економије и финансија еврозоне су 11. јула одобрили ову иницијативу. Разлог томе је што ове две земље нису успеле да доведу буџетски дефицит до прописаног нивоа.

Пакт о стабилности и расту

У овом случају се ради о првом преседану могућег увођења санкција земљама чланицама ЕУ, у оквиру механизама Европског пакта стабилности и раста. То је скуп правила интерног права ЕУ, којим се регулише величина буџетског дефицита и јавног дуга у односу на БДП. Основа пакта је споразум из 1997. године о општем регулисању пореза и буџетске политике. У 1998. и 1999. години ступила су на снагу два прописа ЕУ: први – такозвано  "превентивно раме" - Уредба о јачању контроле над стањем јавних буџета, друго - "раме деловања" - Уредба о поступку спречавања вишка дефицита државног буџета.

Пакт предвиђа могућност изрицања санкција државама чланицама, ако је годишњи буџетски дефицит премашио 3% БДП-а и / или ако је јавни дуг 60% БДП или више.

Године 2005. и 2010-11., Пакт је претрпео значајне измене. Створен је механизам средњорочних буџетских циљева, по договору, за земље које крше критеријуме Пакта стабилности и раста. То су квантитативни показатељи који се одређују појединачно за сваку земљу, а чији је циљ да постепено доведу економију до опште норме од 3 % и 60%.

Због чега су криве Шпанија и Португал

Шпанија и Португал нису испуниле управо ове средњорочне буџетске циљеве. У Шпанији је 2015. године буџетски дефицит износио је 5,1% БДП, док је ЕУ поставила норму на 4,2%. Сходно томе, очекује се да ће у 2016. дефицит бити 3. 9% БДП (максимум ЕУ - 3, 6%) и 3, 1% у 2017. години (циљ ЕУ - 2, 9%).

Португалија се обавезала да ће у 2015. смањити буџетски дефицит до 2, 5% БДП. Као резултат тога, годишњи дефицит је износио 4, 4% БДП-а.

Могуће санкције

Санкције у оквиру механизама Пакта стабилности и раста предвиђају казну до 0, 2 % БДП земље и обуставу исплата из структурних фондова ЕУ у износу до 0, 5 % БДП. Озбиљност казне је дискреционо право Европске комисије. Уколико Екофин уведе санкције, Европска комисија ће  27. јула објавити њихов обим, а затим, у року од 10 дана од те одлуке, Екофин мора да одобри ову одлуку.

Постоји и могућност увођења нултих (формалних) или минималних санкција. Ово може бити нека врста компромиса између захтева богатих земаља на северу Европе, да би се пооштрила политика против кризе европског југа и страхова ЕУ, да би увођење санкција покренуло раст евроскептицизма у Шпанији и Португалу. Раније, шпанска влада је дала такву изјаву.

Неефикасна унија

Увођење санкција Шпанији и Португалу одражава неколико трендова:

1. Неравноправне односе унутар ЕУ. Раније је било покушаја да се, из истог разлога, уведу санкције Немачкој и Француској. Француска и Италија су такође грубо прекршиле правила Пакта стабилности и раста. Међутим, санкције су уведене само сиромашном и обесправљеном југу Европе.

2. Лишавање држава њиховог суверенитета у области контроле над економском политиком у ЕУ. Противречности између националног суверенитета и захтева јединственог економског регулисања у ЕУ, а посебно у зони евра.

3. Чињеница је да одређени број земаља ЕУ не одговара економским критеријумима еврозоне и ЕУ у целини, што се не може решити у оквиру постојећих механизама ЕУ. Истовремено, ЕУ не може чак ни да искључи ове земље из еврозоне (да не помињемо искључење из низа споразума ЕУ или у принципу из сâме Уније), јер то може дати подстицај за рушење и онако крхке структуре Европске уније.

4. Недостатак флексибилних механизама регулације у ЕУ јединствене економске политике.

5. Пораст евроскептицизма у богатим и сиромашним земљама ЕУ. У богатим земљама европског севера евроскептици су незадовољни тиме што, наводно, морају да извлаче из економског понора сиромашни југ.

Сиромашни југ је незадовољан мерама штедње, које промовише Брисел. У принципу, то је показатељ економске неефикасности политика ЕУ у целини.