Религиозни сукоби као део корпуса пси-операција глобалног атлантизма

Супстрат сваке озбиљне државе су обавештајна служба и црква. Када казем црква онда мислим на институцију религије. Било хришћанска, исламска или јудеистичка религија, она је та која даје идеје функционисања државе и њеног главног чиниоца, народа. Оно што је најдубље у човековој свести јесте вера у спасење душе и поновно повезивање са Богом. Зато је религија, то јест, црква, као институција која примењује религијиско учење, основа сваке државе и друштва. Међутим, опште је познато да од настанка Хришћанства, а поготово Ислама, ради се на злоупотреби религије.

Од Шизме 1054. године, почињу операције уништавања Православља, тачније, стављање Православља под окриље Ватикана. Чак и пре Шизме, на простору Балкана, а као последица сукоба између Римске и Цариградске цркве настаје чиста “ватиканска”, и у свести милитантно настројена нација. Наравно, милитантно настројена према Православцима, иако су припадници исте етничке групе. После скоро сто година латинске владавине Јерусалимом,  долази до споразума између Крсташа и Османлија и Крсташи царство препуштају Османлијама. Од тада, као да долази до одређеног савезништва између Ислама и Римокатолицизма, јер они иако су у рату, или барем то тако изгледа, служе истом циљу, а то је уништење Православља. Као што знамо кроз историју, Православље се, комбинованим нападима Исламиста са једне и Крсташа са друге стране, потискује са тог простора и остаје само у Русији, око које се прави потковица за завршни удар.

Истину о овом савезу, а који се представља као сукоб, можемо видети на једном историјском догађају из 1439. године, када су Турци увелико продрли на Балкан. Тада су све православне државе затражиле помоћ од Папе, а он их је дочекао уценом и тражио у Фиренци да потпишу савез са Ватиканом. На сву срећу, после недоласка Патријарха Српског и Митрополита Ефеског, то унијаћење је пропало. Иако Ватикан није имао савез са Османлијама, неке државе из његовог “комонвелта” јесу. Француска је добар пример за то, али и Енглеска – која, јесте да се одвојила Папе у 16. веку, али је у Кримском рату била савезник Турске.
Оно што је веома важно за ову анализу јесте да се Римокатоличка црква користи за поробљавање свих цивилизација на планети Земљи. На том путу, путу Новог светског поретка, исламистичка освајања су послужила као изванредано оправдање за ратне походе, тачније за 'варварство у име Христово'.

Од 20. века до данас, главна идеологија Новог светског поретка је Атлантизам, а метод рада је све ово време остао исти. Оно што је најдубље у човековој психи, постало је главно средство остваривања циљева Глобалног  атлантизма. Спровођењем психолошких операција се ствара агресивна маса која ће интерпретацијама своје религије нападати друге. Тим истим пси-операцијама, код другог дела људи се изазива страх како би се њима лакше управљало – а тако и оправдавале интервенције у разним деловима света. То средство за интервенције свуда по свету, направљено је као војно-политчки савез и зове се НАТО пакт.

Највећа препрека Глобалном атлантизму и Новом светском поретку је, свакако, Православље и зато се гледа да од било ког облика цивилизације “Византијског комонвелта” не остане ништа. Са једне стране ту је агресивни Исламизам који преко својих фундаменталистичких организација чисти Православце са простора некадашњег Византијског царства, а тамо где су Православци у већини, намеће се још једна идеологија Новог светског поретка, која се мало-по-мало увлачи међу православне народе и зове се екуменизам.

Балканско полуострво је идеалан пример коришћења религиозних сукоба за ширење Атлантизма.

Један народ подељен је на три религије, које су стално у сукобу. Први сукоб био је сукоб између Рима и Константинопоља и поделио је Јужне Словене на Православце и Римокатолике, а потом је дошао Ислам, који је својим утицајем Православце преводио у Муслимане. Имамо и пример савеза између Ватикана и Ислама - а то је Други светски рат - када су заједничким снагама етнички чистили простор насељен већинским Правславцима. Велики број православних је убијен у логорима у држави чији је један од пројектаната сâм Ватикан, а у истој тој држави, један велики број је преведен у Римокатоличанство.

Завршни део процеса утискивања Атлантизма у живот Балканског полуострва почео је деведесетих година прошлог века када је дошло до крвавог сукоба који није био националан, већ дубоко религиозан, и то између истих оних који су се међусобно борили у Другом светском рату. Резултат тога је протеривање 250 000 Срба са простора Хрватске и тај је, важан геостратески простор препуштен у целини Ватикану. У 21. век се улази са две НАТО интервенције на Балкану и то искључиво против православних Срба, а 90% држава Балкана је интегрисано у НАТО пакт.

Данас на Босфору уместо моћног Хришћанског, имамо моћно Османлијско царство, које је ударна песница Глобалног атлантизма - преко кога се и контролише простор све до Персије и са кога се спрема последњи удар на једини преостали камен спотицања Новог светског поретка, православну Русију. Она као наследник Византијског царства заузима важан простор на тој линији, јер контролише Евроазијску плочу, веома важну за Атлантисте. Збигњев Бжежински је одавно рекао да је тај простор - простор средишта светске моћи. Макиндер је чак говорио да на том простору не сме доћи до евроазијиског савеза Русије, Јапана и Немачке. Када би до тога дошло, Атлантизам би пропао, па зато ни не чуди што је, на пример, у Другом светском рату атомска бомба бачена баш на Хирошиму, у којој је тада био највећи број Православаца у Јапану. А, много раније, у разним грађанским ратовима у Немачкој, Лужички Срби и Правславци су истребљивани и превођени у друге вероисповести, да се управо преко православног утицаја не би радило на том савезу.

Са једне стране је милитантна Римокатоличка унија, а са друге стране радикални Исламизам. Оба су инструменти атлантиста за спровођење Новог светског поретка. Да би се то остварило, Трећи Рим мора пасти. Међутим, и православна Русија има своју стратегију за одбрану, а то је Шиитски полумесец који се ствара након последњих догађаја у Сирији. Даеш је, као главни играч Атлантиста у региону Блиског истока прошао неславно. Други играч Атлантиста за дестабилизацију новоствореног Шиитског полумесеца је независни Курдистан. А после много векова савезништва Атлантизма и Ислама, данас је створен моћан цивилизацијски савез Православног хришћанства и Шиитског ислама. Шиити и Сунити су одавно у међурелигијиском сукобу, али Шиити, уз подршку Ирана и савезника православне Русије, постали су много јачи зид до којег су Атлантизам и Нови светски поредак застали. Ствара се нова идеологија, а то је идеологија Евроазијског савеза, која ће за разлику од Западног атлантизма окупити моћније цивилизације.