Пут од жуте цигле

Црна Гора прославља једанаест година независности. Упоређујући стање тада и сада, изводи се закључак да смо сада много више зависни од других земља. Све важне ресурсе су преузели странци, док домаћа привреда пропада јер нема никога да је заштити. Домаћа производња хране је пред издисајем, индустрија више не постоји, а зависници смо од увоза. Увозимо све, од игле до локомотиве. Сваке године увеземо 500 милиона евра хране (укупни буџет Црне Горе је две милијарде евра)! Сваки четврти евро, који се даје за пензије је позајмљен. Имамо најгоре здравство и школство у региону. Војска готово да не постоји, а полиција се свела на сервис за наплату саобраћајних прекршаја.

Ових дана бјесни рат криминалних кланова на улицама, тако да је питање када ће неки туриста погинути од залуталих метака у току туристичке сезоне.

Овакво стање је било један од разлога да дио грађана у окупацији види излаз из овог стања. "Kада дође НАТО Ђукановић ће морати да оде..." - чуло се у опозиционим редовима. "НАТО ће овђе да заведе ред!" - био је аргумент западно оријентисане "опозиције". Са друге стране, прорежимски медији су долазак НАТО пакта славили као доказ добро вођене политике.

Јасно је да су грађани били изманипулисани, те да та манипулација није била стихијски вођена. "Неко" је добро водио НАТО кампању у Црној Гори.

Ако желимо да Црна Гора опет буде војно неутрална и независна земља, ми морамо покренути производњу хране и индустрију. Увођење санкција Русији затворило нам је врата Евроазијског тржишта, јединог тржишта које је могло да купи наше производе. Заблуда је вјеровати да Црна Гора може продавати своје производе на ЕУ тржишту. Ми немамо продуктивност и нијесмо цјеновно конкурентни, да бисмо продавали своје производе на том тржишту. То тржиште није пријатељски расположено према нашим производима. Са друге стране, све што произведемо ми можемо да продамо на Евроазијском тржишту. Земље које заговарају санкције према Русији највише извозе на Евроазијско тржиште. Само колоније попут ЦрнеГоре затварају своје тржиште због обећања ЕУ и Сједињених држава.

Будућност Црне Горе није ЕУ тржиште, већ Источно тржиште, које купује све што је ново и квалитетно. То тржиште биће отворено за нас наредних 50 година. Без покретања производње, ми ћемо остати зависни од кредита док нам се не деси "грчки сценарио". А, то више није далеко у будућности.

Нема независности земље без индустрије и производње. Ми можемо да за десет-двадесет година будемо независна земља, која све што произведе извози на Исток. Морамо укинути санкције Русији и отворити трговинска посланства у Москви, Минску, Пекингу, Јеревану, Хонг Kонгу, ... Добри економски односи са Истоком нам дају прилику да убједимо неке западне земље да покрену свој извоз преко нас на источно тржиште. Везе Црне Горе са Истоком су много ближе него са Западом. Црна Гора би могла да буде спона између Истока и Запада.