Западни ободи Евроазије - Балкан и Западна Азија

Поводом стогодишњице од обликовања евроазијске идеје и покрета, Представништво Међународног евроазијског покрета у Београду је  организовало међународну научно-практичну конференцију Западни ободи Евроазије – Балкан и Западна Азија. Конференција је одржана прошлог понедљка,  14. јуна, 2021. године у хотелу Москва у Београду.

Учествовали су стручњаци из области међународних односа, геополитике, геостратегије, безбедности и одбране, културе и медија – из Србије и Русије; предавања су одржали и шефови иностраних дипломатских мисија у Србији (Палестине и ИР Ирана). Током скупа су представљене и активности пројекта Трагом Приштинског корпуса – тиме је одата почаст погинулим припадницима снага одбране и безбедности, 1999. године, јер је 14. јуни, по војном српском калнедару и Дан Битке на Кошарама. Своје активности је представио и Центар Руског географског друштва у Србији.

Скупу су као гости присуствовали представници државних научно-истраживачких институција и организација, представници јавне управе, српски генерали, представници иностраних дипломатских мисија у Републици Србији, медији, заинтересовани појединци и студенти.  

Рад конференције је био заснован на предавањима и дискусији о два важна евроазијска региона – Балкану и Западној Азији – који су, истовремено, и две важне тачке евроазијског савезништва. Како су повезане кризе на Балкану и у Западној Азији? Како данас сарађују балканске и западноазијске земље? Шта, у евроазијском смислу, означава појам ‘западно’ и ‘Запад’?  Зашто политички Запад упорно Западну Азију зове ‘Блиски/Средњи исток’? И зашто је Кина ‘Далеки исток? Коме близу или далеко? Шта је то ‘Западни Балкан’? Према ком критеријуму се геополитичка зона интереса именује географски? Да ли је израз ‘Западни Балкан’ само геополитичка алатка колективног Запада? Да ли ова два региона (Балкан и Западна Азија) морају да остану у стању трајне кризе и тињајућих сукоба? Да ли би, уместо тога, могли да постану чворишта између Истока и Запада?

Циљ ове научно-практичне конференције је био да се скрене пажња на важне теме и процесе, који се већ дуго догађају и утичу на промене односа у свету. Такође је познато и да кризни региони обично први страдају, када се догађају велике промене на светском нивоу.

Ова конференција представља и подршку научно-истраживачком раду, који увек треба да има и практично применљиви резултат - да предавања, анализе и дискусије доприносе стабилности друштва и државе. Поред тога, циљ је да се укаже на важност присуства различитих научних и практичних идеја у научно-истраживачкој заједници.

Скуп су отворили ранији министар спољних послова СР Југославије, Г. Живадин Јовановић и шеф администрације Међународног евроазијског покрета из Москве, Г. Леонид Владимирович Савин.

Господин Јовановић је истакао значај развоја многополарног света, значај преуређивања односа у таквом свету као и да Србија, у новој поставци ствари у свету мора да нађе своје место. Такође је напоменуо  и добар тренутак за одржавање овог скупа – истог дана када је одржан и самит НАТО, док ова организација Србији виси над главом и два дана пре сусрета Путин-Бајден у Швајцарској, као и због мноштва значајних догађаја у Србији и догађаја у региону, значајних за српски народ и државу.

Прва два предавања су одржали шефови дипломатских мисија у Србији – Њ.Е. Мохамед К.М. Набхан, амбасадор државе Палестине у Републици Србији и Њ.Е. Рашид Хасанпур Баи, амбасадор ИР Иран у Републици Србији. Налазимо да су та предавања од великог значаја јер српска стручна  јавност није често у прилици да чује њихове ставове о догађајима који су актуелни у региону западне Азије, а који се увек рефлектују на читав свет. Оно што је потребно издвојити и што је заједничко у оба излагања јесте концепт незавнисност и суверености обе државе и одбијање мешања Запада у питања која не би требало да их се ни мало тичу. Обојица амбасадора су нагласила слободарски дух својих народа и њихову непоколебљиву и дугорочну борба против колективног Запада и, пре свега, Сједињених држава.

Господа Набхан и Хасанпур су, својим енергичним излагањима отворили пут осталим учесницима да говоре слободно и искрено. Тако је испуњен и један од циљева организатора – да се у Србији разговара о темама и на начин који не добијају медијску пажњу сразмерну њиховом стварном значају. 

Оно што је од изузетне важности и што нас чини посебно поноснима јесте да је наш скуп одржан на дан, који је у војном календару обележен као Дан Битке на Кошарама. У то име, скупу су присуствовали војник из реона Добросина и Паштрика Г. Александар Кандић и командант истуреног командног места на Паштрику 1999. године, Бригадни генерал, Г. Стојан Коњиковац који. Г. Кандић је представио пројекат „Трагом приштинског корпуса“, који од заборава чува људе и догађаје из рата на Космету 1999. године. Генерал Коњиковац је говорио о концепту одбране граница и методама копненог деловања српске Војске у копненом сукобуи са НАТО плаћеницима, албанском војском и терористима УЧК, који су на терену деловали удружено и са истим циљем – да пробију гранични појас и преко копна продру у Србију. Ветерани са Космета су, збо прилика у држави након 2000. године, државног удара и издајничког деловања петооктобарских пучиста, који су дошли на чело државе, морали свој рад да прилагоде и да своју борбу за отаџбину, на коју су се заклели наставе другим средствима – и то у околностима које нису нимало погодне. Њихово искуство и приче о догађајима на терену, које смо имали прилике да чујемо, представљају посебно благо и посебну врсту доприноса. Г. Кандић и Генерал Коњиковац су истакли да је, према проценама војног врха и процена са терена било немогуће да терористичка група УЧК делује самостално – Г. Кандић је споменуо и догашај из августа 2003. године, када је на реон села Добросин са подручја окупираног Космета испаљен пројектил америчке производње, а да је то заташкано и да нико америчкој амбасади у Србији, нити администрацији у Вашингтону, није поставио ниједно питање у вези са овим нападом на Србију, са подручја, који је под окупацијом НАТО и шиптарских терориста.

Након излагања напих ветерана са Космета, предавање је одржао шеф администрације Међународног евроазијског покрета из Москве, Г. Леонид Савин. Он је говорио о суштини многополарног света и многоструким димензијама развоја многополарног света – о дилемама које се о новом светском устројству појављују услед дезинформација са колективног Запада. Г. Савин је навео и западне изворе и ауторе, који се никако не слажу са либералним тоталитаризмом, који намеће колективни запад, предвођен Британијом и Сједињеним државама и њиховим потрчком, Европском унијом, који делује за интересе Англо-саксонских колонијалиста и америчких неоколонијалиста, на европском континенту.

Такође смо имали част да нам се на конференцији придруже и колеге из Руског географског друштва, који у Србији делују као Центар Руског географског друштва. У име Центра Руског географског друштва у Србији, скупу се обратио Г. Владан Грбовић. Изнео је низ занимљивих података о дугом историјату Руског географског друштва, о значајним улогама које Министар одбране РФ Г. Сергеј Шојгу и Председник РФ, Г. Владимир Путин имају у Руском географском друштву. У Србији, представништво РГД се бави издаваштвом, образовним радом и спроводи низ других активности и путовања, са циљем упознавања разних крајолика Србије и Русије.

Са државног Института за међународну политику и привреду у Србији, имали смо прилике да чујемо два говорника који су имали изузетно занимљива предавања. Г. Милош Јончић је, са научне стране објашњавао разлику између појмова војне неутралности и војне несврстаности.  Појаснио је шта за Републику Србију значи коришћење и форсирање овог првог термина. Његов колега., Г.Слободан Јанковић, говорио је о геополитици Балкана, ближе нас упознао са тренутним геополитичким и стратешким положајем, државама које га чине и односу великих сила према Балкану у сфери економије и политике.

Г. Филип Родић, новинар и уредник листа Печат, подсетио нас је на ствари које одавно знамо, али смо их и заборавили, па због тога их све мање спомињемо и истичемо их. Г. Родић је говорио о европским (анти) вредностима, које ЕУ намеће свим европским народима и нацијама, у стилу најгоре диктатуре. Те (анти)вредности иду у корак са другим процесима глобализације и либерализације свега што постоји, а довеле су до изузетно ненормалног стања ствари данас. Г. Филип Родић нас је подсетио да, Србија, као део Европе, треба добро да се чува и д атреба да, кроз много филтера, провуче све што долази из ЕУ, јер је Европа, посебно Западна Европа, последњих година, у духовном и моралном смислу, на потпуно кривом путу.

Конференција је завршена излагањем Бобане М. Анђелковић, представника Међународног евроазијског покрета у Србији, на тему терористичке групе МЕК – која, од када је стационаирана у Албанији, представља претњу и по Европу, поред Азије. Терористичка група МЕК, као и Даеш или УЧК делују под патронатом политичког Запада и на терену представљају пешадију или, такозвану, „прокси војску“ НАТО пакта, јер сâме јединице  НАТО пакта, састављене од припадника из држава чланица НАТО (и ЕУ) нису у стању да изведу било какву копнену офанзиву зарад циљева новог колонијализма англо-саксонског света, као и губитника из Другог светског рата. ЕУ служи НАТО пакту као политичко крило, а сви заједно – и НАТО и ЕУ, због подршке коју пружају терористима, у крјањој линији представљају, не неку светску силу, него само продужену руку тероризма у свету.

Сматрамо да су на конференцији обрађене теме од изузетне важности и за домаћу и инострану јавност, и да је пажња која се поклања оваквим темама недовољна. Структура света се мења из минута у минут, а Република Србија, као важан чинилац стања ствари на Балкану, има прилику да се, у условима новонастајућег, многополарног светског поретка,  постави као економски и политички лидер на Балкану, и да у процесу текућих промена учини најбоље за српску народ и државу. Оно што је потребно су озбиљан приступ актуелним темама и стручњаци на важним местима, који су потпуно посвећени добробити народа и друштва, као и најбољем могућем међународном положају Србије.