Михаило Меденица: Окупација Србије више није тиха

Пре свега бих да Вас питам – шта мислите, шта је основни проблем у нашем друштву и како се то одражава на Ваш живот?

Без даљњег, суштински проблем, односно, проблеми друштва су потпуна одсутност емпатије, тачније, човекољубља и то нас води ка понору, без икаквог претеривања! Туђа несрећа је постала важнија од личне среће, водимо се оном: “што другоме горе - то мени боље” не размишљајући да деци остављамо бреме да свој идентит граде на нашем паду- људском, моралном, духовном...
Друго, једнако велики проблем који се преплиће и произилази из горенаведеног јесте апсолутно непостојање националног бића, свести и самосвети! Затровани смо проклетим аутошовинизмом, убеђују нас да је недостојно бити Србин, бити националиста, бити поносан на порекло, државу, идентитет, а нема ничег узвишенијег и лепшег од тога! Национализам је изједначен са шовинизмом, малтене је постала осуда рећи за неког да је националиста, а како искрено поштовати и волети друге ако пре свега не волиш и не поштујеш своје?! Дивно је, часно и узвишено бити Србин и тога морамо бити свесни! Нажалост, идеју националног данас својатају и пропагирају свакојаки, обесмишљавајући се тотално, што опет не значи да се треба повући и пристати на раскорењивање и живот без идентитета и схватања о томе ко си, шта си, који су векови за тобом и какви пред тобом.

Што се мене тиче ово су два горућа проблема која прете да нас у потпуности сатру не будемо ли се под хитно тргли из те нечовечне и анационалне апатије. 

Пишете, критикујете оне који воде државу. Код нас постоји изрека “какав народ, таква власт”. Да ли смо заиста такав народ да заслужујемо овакву власт?

Откад се бавим овим позивом, а новинарство је за мене позив, а не професија, критикујем сваку власт, јер улога новинара јесте да буде ехо народа, а не партнер власти како је Борис Тадић то својевремено будаласто предлагао! Власт је кварљива роба, јако кварљива и биће ваљана само онолико колико смо ми спремни да је критикујемо, опомињемо и упозоравамо на сваком кораку да су ту где јесу због народа а не народ због њих!

Што се споменуте пословице тиче понекад заиста звучи апсолутно истинито, а с друге стране пречесто се узима као алиби за нечињење и препуштање том таласу који нас потапа и вуче на дно. Овакву власт, тачније, овакве власти свакако нисмо заслужили па какви год да само, а толико лоши свакако нисмо мада смо у много чему пали као што рекох већ, но не треба бити наиван и веровати да апсолутно народ бира... Годинама у назад су у фотељама пуке марионете западних амбасада и отправници њихових послова у Србији! Власт нам се умногоме намеће а наша кривица јест што на то олако пристајемо и превише трпимо! Превише!!!

У једној реченици, да ли бисте могли, шта је за Вас Косово и Метохија?

Одавно сам то написао и понављам годинама, Косово и Метохија је, не за мене, већ за сваког Србина- колевка и гроб!

У ком периоду су направљене кључне грешке које нас сада скупо коштају, у решавању кључних државних проблема, а један од њих јесте и Космет? - Ко је направио кључну и најскупљу грешку у решавању проблема на Космету?

Видите, неспорно је да велики део одговорности лежи на власти и владавини Слободана Милошевића, али у односу на све потоње, он му још дође као неко ко се искреније од свих борио за останак и опстанак Косова и Метохије под окриљем Србије.

Све “демократске” власти, закључно са данашњом, чиниле су све колико су могле и колико им је наређивано да могу и морају како би Косово и Метохију претворили у баласт Србије, камен спотицања и наводно узрок некаквог нашег стагнирања на путу ка земљи Недођији...

У сваком случају тренутном стању су највише кумовале власти Бориса Тадића и ова, Александра Вучића, која је дошла на власт управо обећавајући да ће поништити све што су “жути” лоше учинили по питању Косова и Метохије, а већ првог дана владавине су показали да су спремни и бескопромисни да оду не корак даље већ километре даље, и учине све што се од њих тражи, а тражи се да признају Косово и Метохију као независну државу, што ће и учинити! Не званично, то ипак не смеју, али кроз овај фамозни и срамотни “обавезујућии споразум” који припремају као завршни чин издаје, свакако!

Како видите блиску и даљу будућност Косова и Метохије?

Једино онако како свако од нас мора да види - у саставу Србије, и никако другачије! У темељу Србије, заправо, јер то јесте наш темељ, наш највећи залог за будућност и доказ постојања као нације, и то није никакв мит као што покушавају да потуре кукавичје јаје! Нема и не сме бити никаквог компромиса по том питању, јер Србије без Косова и Метохије нема, апсолутно нема!
Мисли ли неко да би се “решавањем” питања јужне покрајине решили сви проблеми?! Мисли ли да одмах потом не би на ред дошла и такозвано питање Прешевске долине, Старог Раса (Санџака, како га неки зову), Војводине...

Није први пут у историји Косово и Метохија под окупацијом, али јесте први пут у историји да га Србија, власт заправо, не жели и сматра пањем уместо прагом и то је трагично!

Док год децу будемо учили оној “Данас овде - догодине у Призрену”, Косово и Метохија није изгубљено и поново ће се српска тробојка вијорити у Приштини, кад-тад!

То се питање не може решити, нити брзо нити лако, али се ни по коју цену не сме одустати од њега и препустити “фактичком стању на терену” како политиканти воле да кажу! Истоветно стање на терену бивало је и раније, па се Србија никада није одрицала своје колевке и гроба, већ чинила све да га ослободи и успевала увек! Што су паметнији од нас рекли: “Ако не знаш докле ти је држава - погледај докле су ти гробови”, а те светиње су наши међаши...

Ваши текстови бриде од осећања и већина њих (барем у последње време) посвећена је положају Срба на Косову и Метохији. Да ли сматрате да је писање један од начина да се јавности приближе, пре свега, услови у којима су наши људи живели и живе на Косову? Да ли би нешто било другачије да је јавност информисанија и свеснија?

Од рата '99. наовамо, непрестано пишем о Косову и Метохији, небројено је репортажа и коментара за мном о нашој заветној светињи и, наравно да сам убеђен да то јесте један од начина  да и они којима Косово и Метохија знача мало или ни мало, схвате да су због нас и Србије доле остали да живе неки дивни и храбри људи, како бисмо имали где као народ да се вратимо - тамо одакле смо и потекли као жива вода... Нажалост, системски се ради на томе да се све мање пише о Косову и Метохији, да утихну приче о већ двадесет година живота и борбе за Србију у енклавама, како би народ у централној Србији изгубио сваки појам и представу о значају Косова и Метохије, жртве тих мученика који су остали на својим огњиштима и наше обавезе да никада не заборавимо због чега су то учинили - не зато што нису имали где, већ да бисмо ми имали где постојати, а тврдим да Србија и Србин постоје само уколико се не одрекну Косова и Метохије!

Шта бисте, у овој, за нас, тешкој ситуацији у сваком смислу, поручили младима у Србији и њиховим родитељима?

Остати и борити се! Разумем све оне који одлазе, па и сам владика Николај је рекао: “Када кућа гори - гаси се споља”, али сам ипак за то да се има због чега остати у Србији, јер вреди борити се за њу, велика је и славна то држава, а државу чине људи! Остати и борити се да видимо леђа марионетској власти, јер колико год мрак био густ једно је апсолутно сигурно - најгушћи је пред зору! Верујем у свануће и васкрснуће Србије, верујем да ће се овај народ освестити, мада заиста предуго уме да ћути и трпи, скинути јарам с врата и прогледати.

Најискреније, морамо се вратити Господу а сâмим тим и човеку у себи, то ће бити почетак нашег опоравка у сваком смислу.  

За крај најтеже питање, на које сви чекају неки одговор: шта је решење? Али не оно за које већ сви знамо, према коме смо странци на сопственој земљи, него Ваша идеја како, да се садашње стање тихе окупације промени?

Ова власт влада страхом, досад невиђеним страхом, људи су у грчу, параноји, бојазни од себе самих, нико више никоме не верује и све се своди на оно проклето: “Ћути, може и горе”!

Е, па не може, а то пристајање на ову симуалацију живота ће нас начисто упропастити уколико се не тргнемо, уколико не схватимо да се немамо чега плашити, уколико проговоримо јер немамо шта изгубити, када смо изгубили све: људскост, достојнаство, понос и државу коју је власт подвела западу ко некакву прецвалу конкубину, тако да окупација и није толико тиха, већ очигледна и веома чујна!

Што се мене тиче, решење је прекиду било какве даље шараде око евроатланских интеграција, бриселских преговора и уопште послушничког односа према Западу, који нам заиста не жели ништа добро, нити чини да нам буде боље, напротив.

Све дадоше, продаше и издадоше зарад некакве обмане (за коју одлично знају да је обмана) како ћемо за седам, десет, двадесет...година постати чланица Европске уније, те секте од које ваља бежати, јер Србији је, векови су доказ, добро било само када се искрено и без калкулација држала Русије!

Као заиста велики русофил, беспоговорно сам за савез сваке врсте са Москвом, јер помоћ Русије никада у историји ничиме није била условљена. Вазда је била чиста, братска и недвосмислена!

На она идиотска питања: “А, када је то нама Русија помогла” увек одговарам: “Увек када је било најпотребније”, па и 1916. нас је дословно спасила биолошког нестанка када вајни западни савезници нису желели да помогну онај мученички збег коже и костију што је узалудно чекао на обалама Валоне и Драча, док цар Николај Романов није запретио потписивањем сепаратног мира уколико се наши страдалници моментално не евакуишу на Крф! За Запад смо и тад и толико пута пре и после били само потрошна роба, а за Русију - велики и братски народ!

Значи, савез са Русијом, обустављање даљих преговора са ЕУ, поништавање издајничког Бриселског споразума и прекид било каквих преговора са оним монструмима и крвницима српског народа Хашимом Тачијем и Рамушем Харадинајем!

Тврдња Александра Вучића да бисмо на тај начин поколењима оставили нерешен проблем је чиста лаж и још једна у низи његових обмана. Поколењима бисмо оставили могућност решења, јер уколико се Србија одрекне Косова и Метохије поколењима оставити вечно проклетство да идентитет граде на нашој срамоти и страху!

Држава нам је колонија, распродата у бесцење, дословно, јесмо туђини на своме и због тога се мора устати, усправити, ратосиљати непотребног страха од ових јаничара с власти и показати зубе! Шта још можемо да изгубимо када смо изгубили “све”?!

Сваки дан дуже ових на власти је дан мање могућности да нешто учинимо за Србију, а уколико буду владали још коју годину - нећемо имати за шта да се боримо осим за своју сенку, ако и то у међувремену не продају, издају, предају...

Резервну Србију немамо, баш као ни резервне животе - не сме се бити кукавица, ћутати и чекати да неко други у наше име реши наше проблеме! Јасно, гласно и без страха морамо рећи да нас Александар Вучић добро чује: “Доста је било лажи и превара, доста је било твоје страховладе, доста је било режања твојих кербера, отправниче послова западних амбасада у Србији!”

У супротном, нисмо жртве његовог режима веећ саучесници у непочинствима и издаји, а онда више нема вајкања да су он и његова камарила криви за све, јер криви ћемо бити искључиво ми!

И за крај оно суштинско, морамо учити наша поколења да се буде и лежу са заветом: “Данас овде - догодине у Призрену!”

Нисам митоман, али верујем да ћемо буђењем и неговањем националне свести успети да сачувамо оно што нам је од векова дато да оставимо за векове - нашу дивну и поносити Србију!

* Са Михаилом Меденицом разговарала Анђела Рабреновић