Италијани су Ренцију рекли 'НЕ'

Мислим да су сложени разлози због којих је Ренци изгубио на референдуму.

Из оног што сам видео, током кампање пред референдум, партија бившег премијера Матеа Ренција је потрошила превише је средстава за промовисање гласања за промене устава. Имали смо доста реклама на Фејсбуку, Јутјубу, Твитеру, Инстаграму, на радију и телевизији, на улицама – свуда. То је била једна кампања пуна стреса која је људе терала да гласају ДА на референдуму.

Многи људи разумели да је референдум потпуно бескористан.

Грађани Италије имају многе друге потребе и друге приоритете. Имамо толико проблема: имигранте, незапосленост међу младима: наша индустријски комплекс се распада, тржишта се не развијају. То су наши приоритети.

Па се питам, зашто би се сав тај новац улагао у кампању? Гласање НЕ је била врста реакције обичних људи.

Устав је као оквир за слику - ако је слика ружна, рам је неће променити. Ако влада не служи својим грађанима на прави начин, мењање Устава не чини ситуацију бољом.

Због тога, имам осећај да су људи били веома љути на Ренција и његову владу, нарочито због медијске пропаганде. То је као да убеђујеш некога да је стварност другачија него што јесте - реакција велике већине људи ће бити иста: "баш си полудео!".

Исто тако, постоји још један разлог зашто су Италијани гласали против. Ради се о уставу, сâмом. Италијани су прилично свесни да упадамо у неку врсту црне рупе. Било је превише непредвидиво како би се ствари могле променити у случају гласања "да". Италијани су врло конзервативни људи. Идеја о промени устава и одлазак у нову еру није тако узбудљива за њих.

Сада је ситуација прилично чудна. По мом мишљењу, будућност Италије је у рукама Покрета Пет звезда. То је прави покрет који постоји по целој Италији и окупља патриоте, који нису задовољни нашом традиционалном политиком и имају евроскептичних ставове. Такође, имамо Матеа Салвинија и Лигу за север и многе друге мале странке.

Али се бојим да се ствари крећу у истом смеру, као у Грчкој. Да, гласали смо против, али ускоро би могао да стигне нови премијер, кога неће бирати народ, већ неке друге снаге и који ће деловати у интересу ЕУ.

Са друге стране, евроскептицизам у Европи расте. Верујем да европске технократе могу покушати да изазову неке финансијске нападе на Италију. Сада, без Ренција, бићемо под финансијском и психолошким притиском. Такозвана европска демократија је потпуно болесна.

Сада све зависи од Покрета Пет звезда, који је сâм хаотична маса разноликих програма и политичара.