Да ли је Партија рата уловила Трампа?

Својим твитом од недеље, да је Башар ал Асад, “животиња Асад”, наредио гасни напад на сиријско становништво, а да је Владимир Путин морално саучествовао у овој злочину, Председник Доналд Трамп је себе, а и све нас, сатерао у ћошак.

“Много мртвих, укључујући жене и децу, у безумном хемијском нападу у Сирији”, твитнуо је Трамп. “Председник Путин, Русија и Иран су одговорни због подршке коју пружају животињи, Асаду. Скупо ће платити...”.

Каже председник, “...скупо ће платити...”

Сада, или ће Трамп наредити напад који нас може одвући још дубље, него што је седмогодишњи рат - а, управо је прошле недеље обећао да ће нас извући из тога рата или је неко зезнуо Трампа, имајући у виду да је он човек празних претњи и блефирања.

Трамп је у недељу осуо и и по Обами јер је слабић који није успео да нападне Сирију након тадашњих хемијских напада.

“Да је председник Обама прешао своје зацртане црвене линије у песку”, твитнуо је Трамп, “сиријска катастрофа би се давно завршила! Животиња Асад би био део историје.”

Трампов углед је доведен у питање, а ратни хушкачи га подбадају да се као човек упише у књигу рата.

У недељу је Џон Мекејн наговестио да Трампови коментари о “скором” напуштању Сирије, у ствари, "охрабрују" Асада: "Председник Трамп је прошле недеље назначио свету да ће се Сједињене државе преурањено повући из Сирије. Башар Асад и његови руски и ирански заштитници су га чули, и охрабрен америчком неактивношћу, Асад је покренуо још један хемијски напад против недужних мушкараца, жена и деце, овог пута у Думи. "

Проглашавајући Асада “ратним злочинцем”, Линдзи Грахам је у недељу изјавио да трена уништити читаву Сиријску арапску војску.

Толико би велики напад требало да буде на народ који нас не напада и који нам не прети.

Ипак би Когре, пре оваквог напада, требало да донесе резолуцију којом одобрава рат у Сирији.

И, како то Конгрес чини, може да расправља о нашим циљевима у овом новом рату и колико ће људи страдати, колико ће бити и колико година ће бити потребно да поразимо коалицију Сирије, Русије, Хезболаха, Ирана и савезничких шиитских милиција са Блиског истока.

Од првог дана на дужности она Болтона као саветника за националну безбедност, Трамп је морао да прихвати хладноратовску конфронтацију са Русијом и рат Сједињених држава са Сиријом.

Ипак, кандидат Трамп залагао против обе ове политике.
 
Партија рата, која је била поражена 2016. године, изгледа да поново јаше.

Али, пре него што Трамп прети "великом ценом ... да се плати", требало би да приупита своје саветнике шта следи након напада на Сирију.

И, да не заборавимо зашто Обама није напао Сирију након претходног хемијског напада.

Американци су устали ао један и рекли да не желе још један рат на Блиском истоку.

Када је Џон Кери отишао на Капитол Хил по одобрењем Конгрес је, осећајући расположење нације, одбацио одобравање таквог напада.

Трамп је за напад од пре годину дана, са 59 крстарећих ракета, на ваздушну базу из које је наводно изведен гасни напад сарином, подршку добио само зато што је био нови на положају, а напад се није сматрао почетком дужег и дубљег учешћа у рат, у коме Американци нису желели да ратују.

Да ли Трамп верује да је његова политичка база сада више за велики амерички рат у сирији, него што је била пре годину дана?

Да ли ће Трампу, када објави још дубље учешће у рату, клицати исти они кој су му клицали пре недељу дана, када је најавио повлачење из Сирије?

Пре било каквог америчког напада, Трамп би требало да буде сигуран да има необоривих доказа да је Асад извео напад отровним гасом и да је Русија извела гасни напад у Солсберију у Енглеској.

Месец дана након тог напада, који је премијер Тереза Меј приписала Русији, а шеф дипломатије Борис Џонсон прогласио одговорним лично Владимира Путина,  појавила су се нека питања:

Ако је нервни гас, Новичок, из арсенала бојних отрова, од кога би био мртав свако ко је у  близини, како то да нема мртвих?

И Скрипаљ и његова кћер се опорављају.

Ако је смртоносни отров, како се извештава, потављен на браву улазних врата Скрипаљеве куће, како су он и Јулија успели да оду до ресторана након што су били отровани, а да напад нису имали све до много касније, док нису стигли до клупе у парку?

Ако је Русија све то извела, зашто британски научници из Портон Дауна сада признају да још увек нису утврдили одакле је отров?

Зашто би Путин, који сада ужива углед домаћина Светског првенства у фудбалу у јуну, починио злогласни напад који би могао да убије стотине људи и изазове да се државе, не само повуку са Светског првенства и не учествују, већ и да прекину дипломатске везе са Русијом?

Званичници америчке спољне политике тврде да је Путин желео да Трамп победи на изборима 2016. године. Али, да је Путин стварно желео да има посла са Трампом, зашто би прекинуо све те добре перспективе, и то тровањем бившег КГБ агента у Британији, која је најважнији амерички савезник?

Изгледа да гасни напади у Солсберију и Сирији иду на руку једино Партији рата.