Сирија је на ивици рата: хемијски напад у Думи се показао као холивудски спектакл
Службени Дамаск (а, сада и Москва) оптужени су за коришћење хемијског оружја у Думи. Али, пре него расправљамо о западним мејнстрим медијима, размислимо о најједноставнијим питањима:
- Зашто је Асад, у ситуацији када је победа у Сирији била толико близу, отровао сопствено становништво и изазвао нови рат?
- Како су америчке обавештајне службе унапред знале за напад?
- Како су Сједињене држава одмах, у ммраку, могле брзо и тачно одредити број "жртава"?
- Зашто нико није пронашао трагове отровних супстанци у Думи?
Наравно, Дамаск негира овај "хемијски напад", наглашавајући да му "не требају такве мере у борби против тероризма" и да сиријска држава намерава да се обрачуна са тероризмом широм земље – али, да ли ће Запад саслушати аргументе?
Стални представник Руске Федерације у Уједињеним нацијама, Василиј Небензја је приметио да нема сумње да је хемијски напад у сиријском граду Думи био инсцениран. Он је позвао на непристрасну истрагу о инциденту, која мора почети од претпоставке невиности.
Руско Министарство спољних послова позвало је извештаје о хемичарима, наводно почињеним од стране снага сиријске владе у Думи код Дамаска, упућен је податак.
"Наставља се са информацијама о употреби хлора и других отровних супстанци од стране владиних трупа ... Следеће такве измишљене информације о наводном следћем хемијском нападу у Думи су се појавиле јуче", наводи ТАСС.
Месец дана пре наводног инцидента, руско Министарство одбране упозорило је да амерички инструктори обучавају побуњенике из Ат-Танфа да организују провокације са хемијским оружјем у јужној Сирији.
Чињеница да су питање о Асадовом "хемијском нападу" поставили Американци не изазива сумње. Подсећамо да су први извештаји дошли од организације "Бели шлемови", која се више пута самодискредитовала (организација се, наводно, састоји од хуманитарних радника, али у истовремено више пута оптужена за лажну пропаганду против сиријског председника Башара Асада).
Али, сада је сиријска војска коначно открила да су “Бели шлемови” сâми направили видео о нападу. Према агенцији Фарс Њуз (Fars News), локација следећег холивудског блокбастера је мало село Сакба у Источној Гути, где су откривени фотоапарати и видео опрема за снимање.
Има и других занимљивих детаља: руски Центар за помирење у Сирији је разговарао са лекарима у Думи. Они су рекли да нису примали пацијенте са симптомима хемијског тровања. Сиријски Црвени крст даје исте информације. Осим тога, у овој зони нема трагова хемијског оружја. Све ово говори да је видео, који су "Белих шлемови" дистрибуирали, још једна измишљотина како би поново почео рат у Сирији.
Постоји још много занимљивих детаља о фото-сешну "Белих шлемова" - овде су детаљи о снимању: https://diana-mihailova.livejournal.com/1867768.html
Подсећамо на још један "хемијски случај" који се наводно догодио у Кхан-Шејхуну (северозападни део Сирије), 4. априла 2017. године. Како је тада директор Одељења за неширења и контролу оружја, руског Министарства спољних послова, Михаил, “хемијски напад” у Кхан Шејхуну је припрема. Као аргумент, навео је резултате анализе кратера од експлозије, коју су спровели руски стручњаци. Према његовим речима, кратер формиран од пада бомбе, морао би да остави рупу пречника 5-6 метара и дубине од 2 метра, док су фотографије из Кхан Шејхуна показују да је удубљење знатно мање (пречника једног и по метра, а дубина највише 50 сантиметара). Поред тога, анализа показује да је уништавање резервоара сарина обављено на тлу.
Ево доброг примера, како направити видео:
У интервјуу за РТ, пензионисани амерички војни официр Пол Валели је рекао: "Ако би они (Сиријци) то урадили, ови (Американци) би имали доказе."
А, ево и шта Сирици кажу о "хемијском нападу":
Како је Геополитика.ру писала раније, "хемијски досије" о Асаду је још један блеф. Као и случај Скрипаљ - права лаж (не заборавимо да су г. Скрипал и његова ћерка живи и здрави након употребе "убиственог отрова"). Ово је озбиљна припрема за рат са Русијом, Сиријом, Ираном и другим државама које су за мултиполарни свет против америчке хегемоније.