Рат је неизбежан: Победа снага отпора биће велика

Дамаск, Москва, Техеран и Хезболах су се појавили као најјаче политичке и војне снаге, након сукоба у Сирији. Војни аналитичари закључују да сукоб између ове осовине отпора с једне стране и Циониста, Саудијаца и Американаца са друге, постаје све вероватнији. Даље оцењују да би две највеће ослободилачке организације, Хамас и Покрет Исламски џихад, могле учествовати у овом сукобу.

Ционисти често прете да ће на почетку овакве кампање жестоко бомбардовати Либан, на северној граници Сирије и Либана. Бенџамин Нетанјаху, ционистички премијер, истакао је да ће се његова агресивна војска  радије умешати, него дозволити Хезболаху да утврди своје положаје на граници.

Ционистички војни министар, Авигдор Либерман, је 21. мартa 2018. године изјавио да ће ционистички војници морати да врше операције по дубини либанске територије, како би могли да померају трупе на терену ако избије рат, упозоравајући на покушаје Хезболаха да се наораужа прецизним ракетама либанске производње.

Генерални секретар Хезболаха, Сајид Хасан Сајид Насралах, тврди да ће се будући сукоб највероватније догодити на окупираним палестинским територијама:''Неће бити места ван домашаја ракета отпора''. Додаје: ''Све док буде ракета испаљених из Либана на Ционисте, све док постоји и један војник који носи пушку, све док има некога ко ће да поставља бомбе Израелцима''

Ционисти недвосмислено признају да је из наметнутог рата у Сирији Хезболах изашао јачи и показао се као најчвршћи војни фактор у арапском региону, са високо увежбаним борцима и резервистима. Такође, упркос десетинама ваздушних напада на њихове конвоје и складишта, ракетни систем и даље ради пуним капацитетом.

План НАТО пакта, а посебно Вашингтона, да се Сирија, Либан и остале арапске земље распарчају на ситније области, показао се, упркос великим очекивањима, као потпуни промашај. Трампова администрација наставља да подржава крвави рат Саудијаца у Јемену, истовремено преговарајући нови уговор о продаји оружја у вредности од више милијарди, не би ли се заузео још агресивнији став према Хезболаху, сиријском руководству и Ирану.

Трампова администрација такође је већ даје знакове да иде у смеру још снажније политике супротстављања Ирану као и да ће и даље безусловно подржавати Ционисте у сваком сукобу, без обзира о каквом сукобу или рату се ради.

Саудијци очигледно преусмеравају фокус на Либан, извештава Амос Харел, војни коментатор израелских новина Харец: ''Ако Саудијска Арабија настави намерно да распирује ватру између две стране (Израела и Хезболаха), опасност од сукоба је већ на видику''. Бивши амерички амбасадор у Израелу Ден Шапиро, упозорио је, такође: '' Могуће је да Саудијци покушавају да направе нови контекст за спорове у Ирану и Либану – рат између Израела и Хезболаха.''

Непријатељи снага отпора нису успели да се на Блиском истоку поново утврде као хегемони који имају апсолутну контролу над природним ресурсима, укључујући нафту, гас и воду. Поред тога, није им пошло за руком да контролишу Јемен, да свргну храброг сиријског председника, Башара Ал-Асада, нити да зауставе узастопне победе снага отпора.

Из историјске перспективе, ционистичка инвазија на јужни Либан 1982, која је била усмерена на уништавање ПЛО, у ствари је Организацију ојачала; ипак недостајала јој је покретљивост, коју је Хезболах показао у следеће четири деценије.
Иако су се ционисти двапут ударили на снаге отпора, операцијама из 1993., Одговорност и из 1996. Грожђе гнева нису постигли никакав успех на бојном пољу, а снаге отпора су наставиле да испаљују ракете Каћуша, све до потпуне победе, 25. маја 2000. године.

Непријатељи-ционисти су 2006. године ударили на главни штаб и команду Хезболаха, истовремено бомбардујући инфраструктурне циљеве по Либану. Након победе 2006. године, снаге отпора нагомилале су стотине и хиљаде обичних и балистичких ракета које су биле опремљене да носе бојеве главе са хемијским оружјем, као и одговарајућу количину конвенционалног експлозива, као додатак минобацачима лији су домет били циљеви не само око границе, већ и у дубини непријатељске територије.
Извесно је да се Ционисти спремају да воде овај нови рат са бољим плановима и прецизним прорачуном. Управо из тих разлога они покушавају да одложе овај сукоб, јер би сваки сукоб сада могао Циониситима и Американцима да угрози последњу шансу на Блиском истоку. Непријатељ покушава да подрије ратну парадигму Хезоблаха, истовремено се трудећи да смањи утицај Ирана и Русије у региону.

У предстојећем рату ће ционистичка економија ослабити, што ће на дуге стазе имати разарајући ефекат, пре свега на репутацију непријатеља као кључног играча у светској економију. Исто тако, непријатељска инфраструктура неће бити отпорна на ракетне ударе Хезболаха. Ционисти не би били у стању да поднесу мењање места, до којег ће уследити након удара снага отпора са копна, мора и из ваздуха.

Саудијски циониста, престолонаследник, Мухамед бин Салман, је задржао став породице да је Иран огромна претња и да је отворен хармонизација односа са ционистичким непријатељем једини начин да се превазиђе сукоб на Блиском Истоку. Неспорно је да ако наивни Саудијци одлуче да крену у овакав рат, тиранска власт Бани Сауда  ће се распасти. [коришћење Бани Сауд, јер је у арапском језику коришћење префикса ''Ал'' почасна титула за легитимну династију, као што су кућа и породица пророка Мухамеда – Ал Хашем].