Братска тактика

Традиционална годишња вежба Војске Србије и Оружаних снага Русије и Белорусије, Словенско братство, ове године се одржава у Србији, од 14. до 27. јуна, на аеродрому Ковин и у војним комплексима Орешац и Пескови.

‘Словенско братство 2019’

Како је саопштило Министарство одбране Републике Србије, мултинационална тактичка вежба са бојевим гађањем ‘Словенско братство 2019’ почела је (14.06.- прим.ред.) постројавањем припадника оружаних снага земаља учесница у касарни Растко Немањић у Панчеву.

На вежби, која се изводи по теми ‘Мултинационалне снаге у противтерористичкој операцији’ учествује више од 750 припадника Војске Србије, Оружаних снага Руске Федерације и Оружаних снага Републике Белорусије.

Извор: YT канал Министарства одбране и Војске Србије

 

Командант Специјалне бригаде Војске Србије, бригадни генерал Мирослав Талијан, поздравио је учеснике вежбе у име начелника Генералштаба Војске Србије генерала Милана Мојсиловића и нагласио да је данашњи строј ‘својеврстан и изванредан – самосвојан колектив, јер га чине припадници елитних специјалних и ваздушно-десантних јединица које су изнедриле наше славне слободарске армије’.

Командант 234. Гардијског десантног јуришног пука Оружаних снага Руске Федерације, гардијски пуковник Виктор Бабиков, истакао је да ће припадници војски три државе заједно изводити маневре и борбена дејства уз помоћ најсавременијих средстава које те армије имају у свом наоружању.

Заменик команданта снага за специјалне операције Оружаних снага Белорусије, гардијски пуковник Александр Барауља, поручио је да је вежба веома значајна и да представља 'симбол пријатељства три државе и симбол њихових братских односа'.

Вежба ‘Словенско братство 2019’ се реализује до 27. јуна 2019. године на аеродрому Ковин и војним комплексима Орешац и Пескови.

Сарадња између Оружаних снага Руске Федерације и Војске Србије започета је извођењем вежбе ‘Срем 2014’, која је реализована на полигону Никинци. Године 2015., вежба је организована на територији Руске Федерације, под називом ‘Словенско братство 2015’ и на њој су, поред оружаних снага Руске Федерације и Војске Србије, први пут учествовали и припадници оружаних снага Републике Белорусије. Следеће,  2016. године, трилатерална вежба ‘Словенско братство 2016’ изведена је на нашој територији, 2017. године домаћин вежбе била је Белорусија, а прошле године вежба је изведена недалеко од Новоросијска у Руској Федерацији.

Братска вежба у Србији, лажна ‘западна партнерства’ по Балкану

Док се у Србији одржава вежба братских народа Словенско братство, у другим окупираним деловима Балкана, Запад покушава истовремено да организује разне врсте неподопштина, којима жели да покаже своје “партнерство” са окупирани балканским државама.

НАТО у Републици Македонији ових дана одржава вежбу у којој учествује 3 000 НАТО војника.

Ситуација није ништа боља ни у Босни и Херцеговини, где је на удару један од ентитета, Република Српска. Прогнозе су да, чак и ако западни пајац, Александар Вучић, учини велеиздају земље и преда Космет и Прешевску долину Шиптарима, Запад се неће на томе зауставити. Процењује се да би следећа на листи за одстрел била Република Српска.

На Косову и Метохији, где је Запад доказаним терористима и убицама обукао одела и дао дипломатски имунитет, смењују се притисци, напади на Србе и јефтини перформанси поводом јубилеја окупације Космета. На Космету су, пар дана пред почетак вежбе Словенско братство, боравили Бил Клинтон – један од главних заговорника бомбардовања Србије, Медлин Олбрајт, један од главних кољача глобалистичке секте, као и Весли Кларк, њихов верни кер у униформи. Медлин Олбрајт, Весли Кларк и брачни пар Клинтон већ годинама зарађују милионе од крађе и експлоатације српских природних богатстава и српске енерегетске и телекомуникационе инфраструктуре на Космету. Весли Кларк је свој телеком и медијски бинзис проширио и на Србију – где са Џорџом Сорошем претаче власништва медијских и телеком фирми, од једног до другог.

Појавиле су се и информације да Хрватска наоружава шиптарске терористе на Космету и њихове парадржавне оружане структуре, које је Запад направио по својој мери. То се све уклапа у западне матрице,  имајући у виду да је председник хрватске “државе” и амерички и хрватски држављанин, али и функционер НАТО.

Истовремено, словеначко крило глобалистичке секте лобира за независност Космета, а Шиптарима у Словенији обећава брда и долине, ако га подрже на следећим изборима.

Али, и поред свега овога, два дана након што је почело извођење вежбе Словенско братство у Србији, у Црној Гори је испред храма Христовог васкрсења одржан Тројичиндански сабор, народно-црквени скуп за одбрану светиња Српске православне цркве, које квислиншка црногорска власт, уз помоћ евроунијатских закона, покушава да отме. На овом скупу, највећем до сада у Црној Гори, се окупило, према различитим проценама, између десет и 20 000 Срба из Црне Горе, и поред ометања црногорске полиције, блокаде граничних прелаза и саботирања скупа. Постоје и основане претпоставке да су деловања Шиптара на Космету и Милове камариле у Црној Гори синхронизована. Пре само век и по, Црногорци су бранили манастир Острог од Турака, а сада би да га предају секти.

Испоставља се да је “западно партнерство” у ствари, еуфемизам за једносмерно потчињавање и спровођење западних директива. Испоставља се и то да је Запад исувише војно слаб, те користи разне методе мрежних ратова, специјалних психолошких операција и производње страха, како би одржавао окупацију и своју лажну моћ. Испоставља се даље да, пропали пуч у Венецуели, неуспешно првоцирање Ирана у Оманском заливу, С-400 у Турској, глупо деловање америчке флоте у Јужном кинеском мору, претње распале британске флоте Русији и остале неуспешне западне војне или друге специјалне операције указују на многе пукотине у западној матрици стицања и одржавања моћи.

Утолико је значај тактичке војне вежбе Словенско братство већи. Притисак на српску културу, традицију и српски језик је све јачи, на читавом Балкану, имајући у виду противљење 90% становништва Србије и већег броја Срба у расејању, предаји Косова и Метохије Шиптарима (а Републике Српске саудијским вахабијама), према захтевима западних глобалиста, евроунијата и њихових сателита.

Улога оружаних снага многополарног света у Србији

Без обзира што би статистички подаци и бројеви показали да војне снаге Србије годишње одрже већи број разних вежби са западном алијансом, тактичка војна вежба, Словенско братство, суштински је значајнија за Србију, српски народ и садашњи геополитички тренутак.

Имајући у виду да је Запад окупирао Србију (један део територије војно – Космет, а други део територије - такозвану Централну Србију - административно-легалистичким терором евроунијата и инфилтрираних НВО у јавни сектор), природно је да окупаторска војска мешетари по окупираној територији и себи даје за право да организује разне врсте војних или специјалних операција, како би се окупација одржавала. Али, то не значи да ће холивудски спектакли НАТО алијансе, Фронтекса или било које оружане структуре Запада допринети остваривању њихових циљева, на дужи рок.

Повезивање војних структура Србије, Русије и Белорусије на разним нивоима, или тачније, поновно успостављање насилно прекинутих веза, допринеће успостављању равнотеже моћи, која је неминовна, након низа западних промашаја, свуда по свету.

У новој поставци ствари, Оружане снаге Русије и Белорусије на Балкану, пре свега у Србији (али и у Републици Српској), биле би ‘средство одвраћања’ за Запад, који, одсечен од стварности, и даље умишља да ће успети у колонизацији света.

Може звучати парадоксално, али, једино присуство не-западних војних структура на Балкану, пре свега руске и белоруске војске, може спречити нови теледириговани оружани сукоб, који Запад планира и прижељкује, ако ствари крену по злу (а, већ су кренуле), за њихове планове на Балкану. Копипејст сценарио из деведесетих је већ спреман, улоге су већ подељене. Једина западна испомоћ су издајници.

Чињеница да су доказане убице, терористи и криминалци са разних подручја за Запад прихватљиви “партнери” говори о хипокризији свих, такозваних, западних вредности. НАТО алијанса и све западне војске су изгубиле професионални и међународни кредибилитет оног тренутка, када су војно помогле стварање пара-војски и терористичких организација, које би служиле као њихова пешадија, у неформалном рату против неке земље, са циљем одузимања територије. Терористичка група UÇK, као и оружане снаге званичне албанске војске, служиле су НАТО пакту 1999. године као boots on the ground на територији Србије. Онда су терористи из UÇK из униформи немачке производње добили дипломатски имунитет, пресвучени су у фирмирана одела, такозване, западне високе моде – која је данас оличење кича. И глумци се пресвлаче у разне улоге у сваком филму, али и даље имају имена и презимена.

Давањем дипломатског имунитета убицама, терористима и криминалцима, који су били и на црвеним Интерполовим потерницама, легитимитет и кредибилитет је, поред војске, изгубила и западна дипломатија.

Чланице западне војне алијансе које су бомбардовале Србију су: Француска, Немачка, Белгија, Холандија, Данска, Исланд, Чешка, Мађарска, Италија, Шпанија, Грчка, Турска, Канада, Велика Британија, Норвешка, Пољска, Португал, Луксембург и, последње, али не и најневажније, Сједињене државе. Први пут након Другог светског рата, немачки војник је испалио метак на Србе, цивиле на Космету, 1999. године – двојица Срба су били у аутомобилу, а немачки војник је у њих испалио 220 метака. Част појединим официрима и пилотима из ‘НАТО држава’, који су одбили да учествују у бомбардовању Србије или су, на неки начин, Србији помогли.

Западна војна алијанса (као и војске свих држава, које је сачињавају), погазила је сва правила рата и мира, ратно и међународно право, ‘слизали су се’ са терористима, произвели нарко-картеле, војне структуре и методе користе у отимању природних ресурса, а природне ресурсе отимају да би се на међународном тржишту државе чланице алијансе представљале као моћне, важне и економски јаке. Зато је потребно да се државе политичко-идеолошког Запада повуку унутар својих граница. Шенгенски споразум, један од стубова ЕУ, се, ионако, већ дуго не примењује.

Жак Ширак је једном рекао да би Француска без Африке била ‘земља Трећег света’. Fun fact: Француска за тону соли из Туниса плаћа онолико, колико касирка у Србији понуди да замени ситни кусур жваком. Медлин Олбрајт је изјавила да није у реду да Русија има толика природна богатства и да је у реду да их подели са другима, тачније да их преда политичком Западу – да ли је из ње проговорио Јеврејин или комуниста? Или оба? Америчка војска је из Ирака, Сирије, Либије изнела десетине тона злата; већина експоната у Британском музеју је покрадена из разних земаља, широм света; Израл присваја хумус и Ал Аксу, Шиптари Скендербега, Енглеска и даље присваја Индију, Сједињене државе читаву Јужну и Северну Америку, Европска унија присваја Европу.

Од бомбардовања Србије 1999. године, до сада, неке државе, чланице НАТО су промениле однос према Србији, посебно према једнострано проглашеној независности Косова и Метохије. А са друге стране, сви суседи Србије су под “партнерском” контролом НАТО. Све чешће долази до размимоилажења у ставовима НАТО и неких чланица ЕУ, поводом Србије. То су назнаке даљег распарчавања војно-политичког Запада, које је најочигледније на Блиском истоку, на Балкану и у Средњој Азији, а видљиво је и у економским односима на глобалном нивоу. Зато се Запад упире да задржи ове регионе под својом војно-политичком контролом. Слабљењем западних механизама, или њиховим истовременим ангажовањем у разним ‘кризама’, долази до немогућности читаве те машинерије да истовремено и учинковито делује на више фронтова.

Испоставља се, ипак, да западни медији у другим деловима света нису успели да произведу баш толико људских оваца, колико су успели у својим сопственим државама и друштвима, јер им је прво била потребна домаћа подршка јавности за све неподопштине које су чинили, називајући их другачије. Американци на прозаку,  хероину и телевизији, западни Европљани на кокаину, веганству и дарвинизму су већ обрађени људски материјал. Са њима је лако. Међутим, није тако лако са осталима, испоставља се.

И поред уложених милијарди, легално или нелегално штампаних (или зарађених) фунти, евра или долара, западне структуре моћи се распадају по разним шавовима, и само их инерција вишедеценијске нетакнуте рутине одржава у животу. Апарати полако отказују, а време пролази – стварају се нове геополитичке околности и нови распоред моћи. Ствара се више стратешких полова моћи – војске држава које заступају многополарни приступ у међународним односима, у следећој фази светских замешатељстава из западних лабораторија, могу имати само позитивну и конструктивну улогу.