Без Косова

Србин без Косова
као човек без срца,
као без крила птица,
као шума без дрвећа,
као годишња доба
без пролећа,
као река без воде,
као да Срби нису
међ’ земаљске народе

Србин без Косова
- апатрид,
гологлав, ћелав,
го и бос…,
као просјак без вреће,
као гуслар без гусала,
као очи без вида,
како се осврнути за собом
без стида?
у историју, у веру…,
како погледати
у Пећку Патријаршију,
како у Кнежеву вечеру?

Србин без Косова
као инвалид без штаке,
као у односу на нејач
- подржавати јаке,
као Србин бити
а ћирилицом не писати,
као пљунути себи у лице,
као зло добром прогласити,
као за непријатељима нашим
ни трена не часити,
као рећи, па порећи,
као са Косова поља побећи
како би од Косовских мученика
мудрији био и већи

Србин без Косова
као мајка без млека,
као од нечовека
градити човека,
као светлост
тамом прогласити,
као од среде
недељу почињати,
као за судбину своје Цркве,
свога народа не марити,
као Србин бити
а српског имена не имати,
као Бога и Светог Саве
се одрећи
да би богатство
овога света могао стећи,
као из људи се исписати,
као у вијек вијекова
рђом капати…,
све то ће нас задесити,
зато, Лазаревом завету
се вратити,
и Косово у Србији сачувати

Извор: сајт Епархије зворничко-тузланске СПЦ